Уметност интерпретације – Диригент Томас Бичам

Представићемо снимке које је диригент Томас Бичам забележио педесетих година прошлог века, а на којима уз Краљевски филхармонијски оркестар изводи композиције Јана Сибелијуса и Фредерика Дилијуса.

Овај британски диригент и импресарио оставио је дубок траг у уметничком животу Уједињеног Краљевства и постао један од првих међународно признатих диригената који су дошли из ове земље. Рођен 1879. године у породици успешних индустријалаца, диригентском каријером почео је да се бави као двадесетогодишњак, користећи породично богатство како би финансирао оперске продукције у позориштима као што су Ковент Гарден, Друри Лејн и Позориште његовог краљевског височанства. Заједно са својим млађим колегом, Малкомом Сарџентом, основао је Лондонску филхармонију, а касније и Краљевски филхармонијски оркестар којим је дириговао до своје смрти 1961. године. Током своје вишедесенијске каријере дириговао је и међународним оркестрима као што су Симфонијски оркестар из Сијетла, те оркестар Метрополитен опере у Њујорку. Репертоар Томаса Бичама био је донекле необичан – поред дела Моцарта, Хајдна, Шуберта и Сибелијуса, која је радо изводио, посебну пажњу је придавао мало познатим или непознатим ауторима, а посебно је био активан у промоцији стваралаштва Фредерика Дилијуса, чија је музика управо захваљујући Бичамовим напорима отргнута од заборава.

Поред активног ангажмана са оркестрима Лондонске филхармоније и Краљевског филхмонијског оркестра, Бичам је велики део своје каријере посветио опери, радећи као диригент али и импресарио. Само током 1910. године, као диригент или импресарио, извео је 190 оперских представа у Ковент Гардену и Позоришту његовог краљевског височанства, представљајући тридесет четири различите опере, од којих је већина била непозната лондонској публици. Мађу њима су биле и британске премијере Штраусових опера Електра и Салома, као и Хофманове приче Жака Офенбаха. Први је у Енглеској извео и балете Петрушка и Посвећење пролећа Игора Стравинског, те представио Бориса Годунова и Хованшчину Мусоргског, те продукције у којима су наступали Нижински и Тамара Карсавина.

Након Другог светског рата, Бичам се пре свега посветио дириговању симфонијске музике, а своје активности везао је за Краљевски филхармонијски оркестар који је основао 1946. године, након несугласица са Лондонском филхармонијом. Са овим ансамблом остварио је успешне турнеје по Северној и Јужној Америци, а последњи пут је њим дириговао као осамдесетогодишњак, у Портсмуту, непуних годину дана пре своје смрти 1961. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић