Мајстори барока – Ђовани Батиста Витали

Сонате опус 5 Ђованија Батисте Виталија, италијанског композитора, виолончелисте и певача који је најзначајнији по свом доприносу у успостављању форме барокне трио сонате. Његова дела су на овом пољу утицала на еминентне композиторе попут Корелија, Торелија и Персла. Карактерише их синтеза између контрапунктске фактуре сонате да кјеза и слободне мелодијске инвенције која се неговала у сонати да камера. Његова формална инвентивност није мимоишла ни жaнр свите, у коју је, међу првима на тлу Италије, увео менует.

Овај аутор, рођен у Болоњи 1632. године, зачетник је музичке фамилије Витали која је стварала на тлу централне Италије – пре свега на двору породице Есте у Модени током XВII и XВIII века. Ђовани Батиста Витали је музику учио код Мауриција Кацатија, који је од 1657. радио као капелмајстор у цркви Сан Петронио. Само годину дана касније Витали му се прикључио на месту виолончелисте у поменутој главној градској цркви у Болоњи. У свом родном граду био је један од оснивача славне Академије Филармонике, струковно-образовне установе од угледа у тадашњој Европи. Средином осме деценије одлази у Модену, где заузима позицију заменика капелмајстора на којој остаје до краја живота, 1692. године. Постао је члан Академије деи Дисонанти и био је слављен као зачетник музичког издаваштва у овом граду. Падре Мартини је у годишњаку Академије Филармонике записао о Виталију следеће речи: „...он је показивао толико љубави према проучавању музике и свог инструмента виолончела, да је личним примером пробудио дивљење како музичара, тако и композитора свог доба". 

Композиторски опус Ђованија Батисте Виталија приказује одлике транзиције музике за гудачке инструменте из њене функционалне улоге пратње плесовима ка уметничкој и формалној аутономији коју ће задобити у жанровима сонате да камера и да кјеза. У стилском смислу у његовим делима присутан је варијациони принцип, хармонска употреба басо континуа, разноврсност тематске инвенције, те алтернација спорих и експресивних ставова са брзим и фугираним.

Сама збирка Соната опус 5 је подељена у неколико целина: првих пет су сонате а дуе, за две виолине и континуо, да би се касније број деоница повећавао ка сонатама а тре, а кватро и завршном сонатом а ћинкве. Свака соната поседује наслов који је везан за презиме једне од угледних аристократских породица из Модене и њене околине. Ове композиције показују стилску и афективну разноликост, те се може говорити о покушају карактеризације и идеализације оних којима су посвећене.

Уредница Ксенија Стевановић