Нова дискографија – Симфонија у Фис дуру Ериха Корнголда

Представљамо компакт-диск који је за издавачку кућу Шандос, прошле године објавила Лондонска симфонија под управом Џона Вилсона.

Ансамбл Лондонска симфонија, основан давне 1955. године, од свог утемељења је пре свега био посвећен интерпретацији примењене, превасходно филмске музике, а међу бројним записима које су остварили, нашала се и музика за Хичкоков филм Вртоглавица. Иако је ансамбл престао са радом крајем 60-их година, поново је обновљен деведесетих година прошлог века, такође за потребе реализације саундтрекова за холивудске филмске хитове, попут Бетмена, Повратка мумије, Stargate-а и других. Трећи пут је овај ансамбл обновљен 2018. године када је његово руковођење преузео британски диригент Џон Вилсон, са намером да начини студијске снимке мање познатих дела за дискографску кућу Шандос. Наслањајући се на извођачку традицију и репутацију коју је овај ансамбл имао, прво издање чини музика Ериха Корнголда, аутора који је највећи део каријере посветио управо филмској музици, али кога на овом албуму упознајемо у нешто другачијем издању. Наиме, окосницу албума чини његова Симфонија у Фис дуру, док су као својеврсни бисеви, овом обимном делу придружене и две краће, али актрактивне оркестарске композиције: Тема са варијацијама опус 42 и Штраусијана.

Корнголдова Симфонија у Фис дуру опус 40 је ретко извођено дело, које се ослања на тековине позноромантичарског оркестарског писма, али и са неизбежним упливима примењене музике и карактеристичним ефектима који се у њој користе. Ипак, то не умањује квалитет овог остварења, напротив, указујући како је Корнголд мајсторски спојио богато искуство оркестрације и повремено необичне инструментације, са свежим погледом на форму симфонијског циклуса у који су инкорпориране теме из његових филмских остварења. И поред тога, премијера у Бечу 1954. године је била неуспешна, како због лоше припремљеног оркестра, тако и због прилично анахроног стила композиције, који је одударао од тада доминантног атоналног или серијалног приступа музици. Ипак, након што је Рудолф Кемпе 1972. године поново представио ову симфонију публици, дело је неколико пута снимљено, а овај најновији запис, критика оцењује као једну од до сада најбољих интерпретација.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић