Музика вива – Алвин Карен

Слушаћете композиције из клавирског циклуса „Невидљиви градови” америчког композитора и извођача Алвина Карена, који је, уз Фредерика Ржевског и Ричарда Тајтелбаума, оснивач модернистичког музичког колектива Musica Elettronica Viva.

Чућете дела Музички градови 2 – У спомен Стива Лејсија, Музички градови 4 У спомен Луа Херисона и Музички градови 11 - Aglio, oglio e peperoncino blues посвећен Фредерику Ржевском. Свира пијаниста Дан Фандервале. 

Алвин Карен (1938) живи и ствара у Италији. Студирао је композицију на Браун Колеџу, а потом и на Универзитету Јејл у класи Елиота Картера. По добијању стипендије Фондације Форд 1964. године долази у Европу где се сусреће са водећим композиторима своје генерације попут Луја Андрисена, Лучана Берија, Јаниса Ксенакиса, а упознаје и композиторе попут Милтона Бебита, Игора Стравинског и Ерла Брауна. По оснивању колектива Musica Elettronica Viva 1966. па све до 1971. године, одржао је преко две стотине концерата у Европи и Америци, ширећи авангардна музичка стремљења. Предавао је на Националној академији драмских уметности у Риму, као и Милс колеџу у Калифорнији. 

Каренов јединствени стил карактерише комбиновање звукова природе са инструментима, гласовима и електроником. Специфично, током каријере развио је и низ дела – које назива концертима за окружење (environmental concerts) – у којима користи као свој „музички театар” физички и акустични простор језера, лука, паркова, зграда, каменолома и пећина. Ова остварења је често развијао уз помоћ радијских преноса, а бавио се и симултаним наступима ансамбала лоцираних широм Европе. 

У вечерашњој емисији представићемо делове његовог циклуса Унутрашњи градови, на којем ради од 1996. године. То су делимично аутобиографски комади за соло клавир посвећени његовим пријатељима и познаницима, који протичу по принципима слободне асоцијације уз велику редукцију средстава. Како сам Карен каже, његов циљ је увек био да „сведе музичке елементе на њихову коначну есенцију, да побије, али и пригрли дуализам, да симулира, чак и у коначној нотацији, осећај спонтаног музицирања. Ова музика је стога отворена, без журбе, брутално лирска, тиха, приватна и тонална исто онолико колико је разуздана, агресивно непристојна и опсесивно прецизна у стварању бескрајне пустоловине личног откривања уз помоћ једноставних односа између тонова и њиховог трајања”, каже Карен. И додаје: „Свака композиција почиње једноставном идејом – акордом и мотивском ћелијом, која се користи као извор музичког наратива”.

Уредница Ксенија Стевановић