Мајстори барока

У вечерашњој емисији представићемо Виолинске сонате Луиђија Мадониса, италијанског виолинисте и композитора који је највећи део своје каријере провео у Русији. Пратићете извођење Марије Крестинске, виолина, Павела Сербина, виолончело и Имби Тарум, чембало, са издања објављеног у почетком ове године за кућу Pan Classics.

Луиђи Мадонис је рођен у Венецији, у музичкој породици, почетком последње деценије 17. века, а утицај његовог родног града се чује и музици коју је писао, посебно одјеци Вивалдија, који се сматра његовим учитељем. 

Као врстан виолиниста, а важио је за једног од најбољих извођача у Венецији тог доба, Мадонис је 1725. године добио ангажман концертмајстора Перуцијеве оперске трупе у Вроцлаву, са којом је сарађивао, са повременим прекидима, све до 1730. године. Путујући по Европи, Мадонис је стигао у Париз где је забележено да је наступао на престижној јавној концертној серији „Concert Spirituel" уз одушевљење публике и стручне јавности. Вративши се у родну Венецију, добио је понуду од изасланика руске царице Ане да постане члан дворског оркестра. Године 1733. стигао је у Санкт Петербург, заједно са још неколицином италијанских музичара, међу којима је био и његов брат, као и његови блиски пријатељи браћа Дал Ољо из Падове. За време владавине царице Јелисавете постављен је за концертмајстора дворског оркестра и на том месту је остао све до 1762. године када ће га заменити Пјетро Пери и Доменико Дал Ољо. Као један од разлога за пензионисање Мадониса наводи се и погоршање његовог менталног здравља. Умро је у Санкт Петербургу 1777. године изолован и усамљен.

У опусу Луиђија Мадониса најважније место заузимају Дванаест симфонија објављене у руској престоници 1738. године, посвећене царици Ани. Ово су у суштини сонате да камера за виолину, виолончело и континуо и представљају редак пример барокне музике писане у Русији, поред Дал Ољових соната. Истовремене спадају и у најраније објављене музикалије у овој земљи. 

Ове веома разноврсне композиције, показују са једне стране умеће Луиђија Мадониса као виолинисте, а са друге његово маштовито коришћење плесних образаца и распеване, меланхоличне кантилене вивалдијевског типа. 

Уредница Ксенија Стевановић