Опере – Николај Римски-Корсаков: Садко

Слушаћете снимак који је 1994. године објавила дискографска кућа Филипс, када је Хором и оркестром Мариински театра дириговао Валериј Гергијев.

Главне улоге тумаче: Владимир Галузин као Садкo, Маријана Тарасова као Љубава и Валентина Цидиповa као Волхова. Сергеј Алексашкин је био Морски цар, док је Николај Путилин изводио дух Хришћанског ходочасника. Викиншки гост је био Булат Минжилкијев, Индијског госта је тумачио Гегам Григорјан, док је Венецијански гост био Александар Гергалов. старешине новгородских трговаца Фому Назарича и Луку Зиновича тумачили су Јевгениј Боицов и Генадиј Безубенков. Гуслар Нежата је била Лариса Ђадкова, скромаха Дуду изводио је Владимир Агновенко, а његов пратилац Сопељ је био Николај Гасиев.

Садко је био историјска фигура, имућни члан трговачке гилде старог Новгорода, који је 1167. године уписан у хронике као ктитор Цркве Светих мученика Бориса и Глеба у овом граду. Он је постао један од легендарих јунака новгородског циклуса епских песама такозваних биљина, које су фолклористи бележили током XVIII и XIX века. У већини ових епова, Садко своје авантуре започиње као скромни гуслар који забавља племиће биљинама уз пратњу свог псалтира. Потом у жељи да напредује у животу улази у такмичeње са наследним трговцима Новгорода, због чега бива протеран. Али, он успева да очара Морског цара својим свирањем, добијајући на поклон златну рибицу и руку краљеве ћерке. Према америчком музикологу Ричарду Тарускину, један од начина да сагледамо причу о овом словенском Орфеју, јесте и као антиципацију капиталистичког трговачког духа, те је занимљиво да је премијера опере уприличена у приватној опери трговца Саве Мамонтова, пребогатог тајкуна и великог мецене, Царске Русије, који је своје богатство дуговао пословима са железницом.

У биљинама о Садку, проналазимо занимљиву метафору о сукобу између хришћанства и старе, словенске, пантеистичке религије оличене у лику пустињака, односно Светог Николе Можајског који приводи крају Садков боравак у Морском краљевству и шаље га назад у Новгород са његовом невестом, која чудотворно дарује граду излазак на море. 

Имајући у виду да је Садко музичар, а да се у причама сучељавају реални и фантастични светови, овај сиже је призивао оперски третман, на шта је указивао још и историчар Николај Костомаров 1861. године. Прву реализацију ове идеје је начинио музички новинар Никола Финдејзен који је написао основни сценарио 1894. године и послао га Римском-Корсакову, чија је симфонијска поема Садко већ деценијама била саставни део концерата у Русији. Композитор ће инкорпорирати најкарактеристичније делове оркестарске композиције у оперу, пре свега упечатљиви почетак са евокацијом мирних морских таласа који ће постати лајтмотив пете сцене и тема бриљантног финала. После Финдејзена неколико је либретиста, поред самог Корсакова, радило на предлошку – између осталих Николај Стасов, као и Владимир Белски који је створио лик Садкове законите, људске, супруге Љубаве. 

И поред тога што је Борис Афанасјев дао суд да се ради о делу које је „врхунац умећа Римског-Корсакова", ова опера се ретко изводи изван граница Русије, где се редовно налази на репертоарима оперских кућа. За слушаоце у овој земљи она садржи велики број „хит нумера", као што су Песма Викиншког госта и такозвана Индијска песма која се често изводи на концертима популарне класике. Занимљиво је напоменути да су обе ове нумере парафразе познатих делова опера Александра Серова – Рогнеда и Јудита – што се може тумачити као својеврсни омаж старијем композитору. 

У формалном смислу Римски-Корсаков задржава епизодични карактер епске песме стварајући след од седам слика које могу да се организују у три или пет чинова, у зависности од сценско-режијске концепције. Ово су врло колоритне и разноврсне сцене, које у правом смислу те речи дочаравају приповедну атмосферу биљине испуњене наративним солистичким наступима и бајковитим елементима. Римски-Корсков чак Садкове речитативе моделује на основу записа народног певача из Карелије Леонтија Богданова, кога је етнограф Павел Рибников забележио 1862. године како изводи песму Садко, богати трговац.

Уредница Ксенија Стевановић