Бетовен и политика

У петој, последњој емисији тематског циклуса у коме опус Лудвига ван Бетовена сагледавамо у контексту политичких догађаја који су обележили његово доба, слушаћете вокално-инструменталне композиције овог аутора и Франсоа-Жозефа Госека.

Међу композиторима који су, у контексту Француске буржоаске револуције, писали пригодна вокално-инструментална дела, водеће место припада Франсоа-Жозефу Госеку. Већ 1789. године Госек је напустио Париску оперу како би руководио оркестром Националне гарде, одигравши кључну улогу у артикулацији нових музичких форми које су биле намењене величању револуционарних промена и које су се најчешће изводиле на светковинама на отвореном. Госекове партитуре овог типа препознатљиве су по изразито хроматском идиому и необичној и богатој инструментацији. У свом „лирском дивертисману" Тријумф Републике, из 1793. године, Госек је овековечио победу у Бици код Валмија, у којој је француска војска спречила офанзиву немачке ројалистичке коалиције која је имала за циљ да заустави буржоаску револуцију.

У току Бечког конгреса Бетовен је написао неколико опуса у којима је експлицитно славио победу савезника и која су у току конгреса често извођена заједно са његовим опусима у жанровима апсолутне музике, попут симфонија, што је одлучујуће допринело успеху његових дела. Централно место међу овим композицијама заузима кантата Тренутак славе, која је писана за само отварање Бечког конгреса и премијерно изведена на концерту 29. новембра 1814. године. Текст кантате, чији је аутор Алојз Вајсенбах, директно се обраћа учесницима конгреса као победницима. Дело се састоји из уводне хорске нумере, речитатива и арије са хором, каватине, квартета, те завршног хора. У виду алегоријских ликова појављују се „геније", „пророк", „Беч" и „народни вођа".

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић