Хаген и последњи лаутисти

У четвртој, последњој емисији циклуса који посвећујемо јубилеју немачког композитора и једног од последњих виртуоза на лаути, Бернхарта Јоакима Хагена, слушате дела овог аутора и Карла Кохаута.

Хагенова дела настају у другој половини 18. века у тренутку када је двор у Бајројту једно од ретких места где се музицирање на лаути и даље неговало, и то пре свега захваљујући залагањима пруске принцезе Вилхемине. У Хагеновим троставачним сонатама за лауту проналазимо идиоматску мелодијску инвенцију и суверено владање инструментом, препознатљиво у виртуозним пасажима који су писани уважавајући специфичне могућности лауте.

Шест година млађи од Хагена, Карл Кохаут је радио као музичар и чиновник на хабзбуршком двору. Високо цењен на двору, неретко је путовао са царом Јозефом II компонујући музику за његове званичне посете. Поред двора, музицирао је и у домовима аристократа, попут барона Готфрида ван Свитена, а био је и солиста на јавним концертима бечког Друштва музичких уметника. Када је Кохаут био на врхунцу каријере, лаута је већ постала редак инструмент, те и његова дела за лауту, пре свега концерти, представљају раритет у музичкој литератури позног 18. века. Његова концертантна дела су по правилу троставачна, са оркестарском фактуром у три гласа, уз често изузимање деонице виоле, а препознатљива су и по употреби контрапункта, разноврсним структурама музичких фраза и маштовитој употреби пажљиво осмишљених ритмичких образаца.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић



број коментара 0 Пошаљи коментар