Музеј звука – Прослава Божића

Емисију ћемо посветити музици компонованој за прославе Божића различитих хришћанских деноминација, које овај празник прослављају по грегоријанском календару. Чућете тако мису Пуер натус ест нобис Томаса Талиса, одломке из Лутеранске божићне службе Михаела Преторијса, као и божићне мотете Кристобала де Моралеса.

На почетку емисије ћете чути седмогласну Талисову мису Пуер натус ест нобис засновану на истоименом божићном коралу, која представља најсложенији мисни ординаријум настао у Енглеској средином 16. века и најкомплексније дело у опусу овог композитора. Корална мелодија се налази у тенорској деоници, што је била пракса у Енглеској тог доба, и то у дугачким нотним вредностима, што одређује и трајање дела. Ова миса је без сумње настала поводом обележавања неког значајног догађаја, а посредно се може закључити да је у питању била посета шпанског престолонаследника Филипа II Енглеској 1554. године, када се венчао са Мери, најстаријом ћерком Хенрија VIII. Зна се да је Филип тај Божић прославио у Енглеској, а католици су се надали и да ће његова нова супруга ускоро родити сина и престолонаследника, те су речи корала Родило нам се дете могле имати и додатно значење за ову хришћанску заједницу. Поред овог политичког значаја, боравак Филипа II је за Талиса био важан и због присуства његове музичке капеле на енглеском двору, у којој су у то време били активни неки од најзначајнијих аутора франко-фламанске школе. Талис је без сумње желео да импресионира госте, комбинујући франко-фламанску сонорност са енглеском склоношћу ка високим гласовима, те стварајући изузетно комплексно и виртуозно дело. До данас су сачувана само три става мисе Пуер натус ест нобис Томаса Талиса – Глорија, Санктус и Бенедиктус и Агнус деи, које ћете слушати у интерпретацији ансамбла Талис сколарс под управом Питера Филипса.

У емисији ћемо представити и одломке из Лутеранске божићне службе Михаела Преторијуса, композитора који је стварао на прелазу ренесансе у барок. Као савременик Монтевердија, био је упознат са новим, виртуозним елементима који су добијали на популарности у Италији; међутим, као убеђени протестант, придржавао се лутеранског идеала да у богослужењу учествују и обични верници. Стога је, за разлику од Монтевердија који је на располагању имао врсне певаче попут оних из Базилике Светог Марка, Преторијус своја дела прилагођавао извођачком корпусу који су поред професионалних певача чинили и сеоски хорови, али и верници који су пратили службу. Тако се у његовој музици комбинују драматичност и виртуозитет налик Мотевердијевим Весперама, са једноставнијим и традицији ближим лутеранским химнама. Иако је Преторијус за собом оставио изузетно обиман опус, није сачувана ниједна комплетна „Вечерња служба" попут оне коју је написао Монтеверди, али јесте велики број композиција извођених током лутеранског Адвента као и Божићне вечерње службе.

Завршни сегмент емисије испуниће Божићни мотети Кристобала де Моралеса. Дела Моралеса, уз остварења Томаса Луиса де Викторије, представљају врхунац шпанске ренесансне музике, у којима је успешно спојен тада доминантан итало-фламански стил са мистичном експресивношћу, дубоко укорењеном у шпанском католицизму. Још за живота, Моралес је био називан „светлошћу шпанске музике", а његов утицај проширио се и изван Шпаније, када је 1535. године постао члан капеле папе Павла III, и то истог дана када је папа од Микеланђела поручио чувени Страшни суд. Иако велики број Моралесових мотета посвећених Божићу и Богородици није штампан, сачувани су у рукописима широм Европе, па чак и у Протестантским зборницима. То је случај са мотетом Мисус ест Габријел ангелус који је штампан у Нирнбергу 1546. године, а који ћете чути у интерпретацији ансамбла Везер-ренесанс под управом Манфреда Кордеса.



број коментара 0 Пошаљи коментар