Нова дискографија - „Поема у симфонијској форми“ Титан Густава Малера

Слушаћете ово дело у интерпретацији ансамбла Ле Сијекл под управом Франсоа-Гзавијеа Рота. Снимак је крајем маја објавила дискографска кућа Хармонија Мунди.

Снимак који ћемо представити у вечерашњој емисији у бројним критикама које су освануле након његовог објављивања, означен је као запис „Прве симфоније" Густава Малера, иако он то заправо није. Наиме, партитура коју су одсвирали чланови ансамбла Ле Сијекл под управом Франсоа-Гзавијеа Рота једна је до верзија оркестарског дела које ће тек касније, у својој коначној фази постати Малерова симфонија под редним бројем „један".

Своју прву оркестарску композицију, двадесетдеветогодишњи Малер представио је 1889. године у Будимпешти, а назвао ју је „Симфонијска поема у два дела", без додатног наслова или ознаке, иако је у њој користио мотиве и цитате из свог вокалног циклуса „Песме дечака луталице". Али, четири године касније, композитор је ревидирао ову партитуру, правећи од ње петоставачну „Поему у симфонијској форми" у којој се описују живот, патња и трагична судбина хероја, пригодно је назвавши „Титан" према истоименом роману Жана Пола. Тек три године касније, 1896, ово дело је доживело коначну трансформацију, одбацивањем другог става и програмских наслова присутних у симфонијској поеми, поставши и званично Малерово прво симфонијско остварење.

На албуму који вечерас представљамо слушаћете ту другу верзију Малеровог оркестарског првенца - симфоњиску поему Титан, из 1893. године. Осим што извођење овог дела само по себи већ представља куриозитет, ансамбл Ле Сијекл и диригент Рот су се потрудили да ово издање учине посебним и у смислу оркестарског звука, замењујући уобичајене дрвене и лимене дувачке инструменте француске производње, њиховим аустријско-немачким еквивалентима са краја 19. века.

Овај снимак симфонијске поеме Титан нам омогућава „да пратимо генезу овог првог великог симфонијског остварења и отвара врата Малерове уметничке радионице у пресудном тренутку његовог креативног процеса: тренутку транзиције од младалачког покушаја из 1889. до Симфоније у Де дуру из 1896. године, која га је учинила једним од водећих симфоничара модерног доба". По речима критике пред нама је „увид у еволуцију Малеровог симфонијског мишљења и префињеност његовог оркестарског писма, чак и тако рано у његовој каријери".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић.

број коментара 0 Пошаљи коментар