Разум и осећајност

Вокално-инструментална дела Томаса Линлија млађег

Овог, данас готово заборављеног аутора, савременици су називали „енглеским Моцартом". Попут аустријског вундеркинда, Линли је такође још у најранијој младости испољавао велики музички таленат, те наступао са својом сестром Елизабет Ен Линли широм Енглеске. Између 1768. и 1771. године боравио је у Фиренци, где је учио композицију код Нардинија, а у овом периоду се сусрео са Моцартом, са којим је остао близак пријатељ до краја живота.

Томас Линли млађи погинуо је несрећним случајем са само 22 године, а његова смрт оцењена је као велика трагедија за британску и европску музику. До данас је остао сачуван веома мали број његових дела, међу којима је најпознатији Концерт за виолину у Еф-дуру. Али он је написао и неколико великих оркестарских химни, кантате, ораторијум Мојсијева песма, те композиције Лирска ода вилама, Небеска бића, као и музику за сценске комаде.

У емисији ћемо најпре представити музику за Шериданову поставку Шекспирове Буре, која је била изведена у Позоришту Друри Лејн 4. јануара 1777. године. Иако није сачуван ниједан примерак текста, чини се да је Шеридан тражио од Линлија да увертиру и прву сцену замени великим хором који би дочаравао олују. Резултат је била шестоминутна нумера коју је Роџер Фиск оценио као „један од највећих домета енглеске музике", а у којој бриљантна оркестрација пружа основу широко постављеном хору. Ова нумера је до те мере импресионирала савременике, да ју је чак и Хајдн имао на уму када је компоновао свој хор Олуја који је представио на концерту у Лондону 1792. године.

Осим почетне нумере, Линли је у партитуру Буре увео и брилијантну арију Лети, верни Аријеле, за коју је највероватније сам Шеридан написао стихове. Окосницу остатка музике за овај сценски комад чинила је, иначе, партитура Томаса Арнеа из 1746. године, коју је Линли донекле изменио додајући хорове, транспонујући одређене нумере у друге тоналитете, или уносећи мање измене у оркестарске деонице.

У емисији ћете чути и кантату Дартула, засновану на истоименој поеми Џејмса Мекфирсона. Ово дело је објављеној у збирци Дела Осијана, Фингаловог сина из 1765. године, која је у великој мери утицала на развој романтизма у књижевности. Линли је највероватније био први енглески аутор који је компоновао музику инспирисану Осијановом келтском митологијом.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић



број коментара 0 Пошаљи коментар