Огледи

Владислава Гордић Петковић: Тематизација рата у романима Ласла Вегела

У емисији ОГЛЕДИ у четвртак и петак можете слушати текст Владиславе Гордић Петковић „Тематизација рата у романима Ласла Вегела”.

Владислава Гордић Петковић анализира романе Ласла Вегела у контексту њима сродних дела, са свешћу да овај романсијер, драматичар, есејиста, колумниста и путописац опсесију ратом дели са бројним писцима из некадашње Југославије, и са осећајем да се не могу игнорисати формална и поетичка сродства ових романа са делима како претходника, попут Александра Тишме и Антонија Исаковића, тако и савремених писаца из Србије и региона као што су Слободан Шнајдер, Филип Давид, Ђорђе Лебовић и Рели Алфандари, понајвише из перспективе управо „граничних ситуација" које пропитују спремност појединца да се одбрани од зла и искушења. Ауторка посебну пажњу посвећује романима Неопланта или Обећана земља и Балканска лепотица или Шлемилово копиле, заступајући тезу да Вегел у предстaвљању оружаних сукоба и потреса који су обликовали турбулентну историју Новог Сада не види само начин да суочи два национална идентитета и две културе, мађарску и српску, него и да напише својеврсну хронику менталитета чији учинци и утицаји надилазе појединачан заплет и постављену тему. Посматрајући рат као заоштрену ситуацију која ставља на пробу веру, снагу и храброст, Вегел и из историјског догађаја и из његове фикционализације (и из реалитета и из илузије) ствара могућност да се дотакну и повежу уметничка обрада и етичка контемплација: У својим делима, било да говори о позиционирању и самоодређењу појединца у рату, мирнодопским политичким или чак и еротским интригама, клопкама и уценама, Вегел се понајвише бави оним замршеним, критичним и по живот опасним стањима и ситуацијама у којима морални осећај појединца може једино да се управља према околностима, колико год оне биле неочекиване, нелогичне, апсурдне, пише Владислава Гордић Петковић.

Чита Марица Милчановић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.

број коментара 0 Пошаљи коментар