Грамофонија – Дела Вивалдија и Респигија

Репродукујемо албум са снимцима Концерта за виолину у ге молу Антонија Вивалдија и Свите број 3 из збирке „Старе игре и арије” Оторина Респигија у интерпретацији чланова Московског камерног оркестра под управом Рудолфа Баршаја. Плочу је објавила продукцијска кућа „Апрељевски завод” 1956. године.

Као код већине совјетских плоча из овог периода, и овај албум је продаван у генеричком омоту, док су сви подаци о снимцима доступни једино са налепнице. Међутим, захваљујући Мелодијином дигиталном сервису и напорима колекционара, данас је већина информација о овим раним албумима доступна истраживачима. Коганови снимци из педесетих година се сматрају нарочито значајним, с обзиром на то да су, поред изузетне интерпретације, на њима уочљиве особености совјетске продукције тог доба. Ти записи садрже дозу рустичности која је нарочито погодовала виртуозима-солистима јер су благе дисторзије наглашавале артикулациона нијансирања и додатно доприносиле истицању извођачеве изражајности. С друге стране, то се не може рећи за оркестарски звук и генерално снимке богате различитим тембровима, где иста појава доводи до замагљења звучне слике. Коган је од 1952. до 1958. године реализовао десетак албума, углавном са солистичком литературом за виолину, уз неколико запажених винила са камерном музиком, где је наступао са ансамблима сачињеним од најзвучнијих имена тадашње совјетске сцене. Поред његове супруге Елизабете, и њеног брата пијанисте Емила Гиљелса, на овим плочама су суделовали још и виолиста Рудолф Баршај и виолончелиста Мстислав Ростропович. Плоча са делима Вивалдија и Респигија коју је забележио са Баршајевим оркестром стекла је велику популарност пре свега због атрактивног репертоара блиског широј публици, али за разлику од осталих издања из овог периода која су доживела бројне верзије и компилације, није била доступна на новим носачима и временом је истиснута са пописа Коганових најзначајнијих остварења.

Аутор Милан Милојковућ
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар