Антоан де Лоаје и композитори-гитаристи

У току маја приређујемо циклус о композиторима-гитаристима који су били активни на почетку 19. века, инспирисан 250. годишњцом од рођења Антоана де Лоајеа.

Гитариста и композитор Антоан де Лоаје припада генерацији француских стваралаца чији је живот суштински био обликован Француском буржоаском револуцијом и политичким променама до којих је она довела. Рођен у Клермон-Ферану, 6. септембра 1768. године, у аристократској породици, Де Лоаје је од малена учио да свира на чембалу и гитари. Са шест година преселио се у Париз, који је тада био један од центара уметности свирања на гитари и где је имао прилику да се сусретне са водећим виртуозима на овом инструменту. Уз подршку породице, Де Лоаје је имао привилегију и могућност да посети више европских престоница усавршавајући своју вештину свирања, те је већ као двадесетогодишњак био запажени виртуоз. Прикључио се једној од француских путујућих позоришних трупа која је наступала широм Француске и изван њених граница, а посебно је био запажен њихов боравак у Рајнсбергу, на двору пруског принца Фридриха Хајнриха. Почетком судбоносне 1789. године Де Лоаје је ступио у војну службу француског краља Луја XVI, и преживео напад побуњене масе на гарду у Версају исте године. Збирку концертантних дуа опус 31 израдио је у току свог избеглиштва из Француске које је уследило након револуције, и она се неретко сматра његовим најуспелијим опусом.

Италијански гитариста и композитор Филипо Грањани био је тек годину дана старији од свог француског савременика. Рођен у Ливорну у породици чувених музичара и лаутиста, пре него што је постао виртуоз на гитари, овладао је и техником свирања виолине. Грањани је почетком 19. века почео да објављује своје опусе камерне музике за гитару сарађујући са чувеном миланском издавачком кућом Рикорди. Неколико пута је боравио у Немачкој да би се преселио у Париз где је био активан до око 1812. године.

Читаву декаду млађи Фернандо Сор био је водећи шпански гитариста своје генерације, а репутацију је делом изградио и одлучивши да 1813. године напусти домовину и гради своју каријеру амбициозним европским турнејама, које су досезале све до Санкт Петерсбуга и Москве, при чему је највећи део времена проводио у Паризу и Лондону. Сорово писмо одликују комплексне фактуре и употреба полифоније, те изражена хармонска разноврсност, а упамћен је и као један од најгласнијих противника употребе трзалице.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

број коментара 0 Пошаљи коментар