Уметност интерпретације – Жан-Ефлам Бавузе

Емисију УМЕТНОСТ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ посвећујемо пијанисти Жан-Ефламу Бавузеу који ће извести Сонате Јозефа Хајдна и клавирске концерте Сергеја Прокофјева.

Бавузе се истиче као један од водећих француских пијаниста чији репертоар обухвата како дела композитора ранијих епоха, тако и остварења савремених аутора. Данас се сматра једним од најбољих тумача Хајднове музике, а његов пројекат снимања свих соната овог композитора довршен је 2017. године и у емисији ћете чути снимак последњег дела ове серије.

Некадашњи студент Пјера Санкана на Париском конзерваторијуму, Бавузе је био лауреат Бетовеновог такмичења у Келну, као и Конкурса младих концертних музичара у Нујорку 1986. године. Након ових успеха, добија понуду да наступи са Париским оркестром 1995. године, што је био његов деби на светској музичкој сцени. Међу дискографским успесима Бавузеа, који своје снимке издаје ексклузивно за британску кућа Шендос, издвајају се циклуси са целокупним делима Клода Дебисија за који је добио низ угледних награда. Ту су и његове интерпретације дела Беле Бартока, клавирске музике Мориса Равела, као и свих клавирских концерата Сергеја Прокофјева, а у последње време ради и на снимању целокупног опуса соната Лудвига ван Бетовена.

Код Прокофјева критика истиче Бавузеов „лагани туше" иначе карактеристичан за француску школу пијанизма спојену са изузетном физичком снагом и контролом у шакама којима успева да прикаже комплексне и стално променљиве карактере присутне у партитури - од гротеске до суптилног лиризма.

Извођење Хајднових соната је иначе велики пијанистички изазов јер су на први поглед ове партитуре састављене из мало елемената и готово огољене клавирске фактуре, у којој је темпо од кључне важности за држање музичког тока у покренутом и кохерентном облику. Уз недовосмислену љубав према Хајдновим сонатама, али и техничку контролу и интелекталну радозналост Бавузе показује богаство Хајднове инвенције.

Уредница Ксенија Стевановић

број коментара 0 Пошаљи коментар