Zašto ljudi u Srbiji odbijaju dobre predloge ako dođu sa „pogrešne“ strane, koliko smo amerikanizovali čak i sopstveni nacionalizam i antiamerikanizam, o srpskim i svetskim medijima i ukrajinskoj krizi u novoj epizodi „Bermudskog trougla“ govori sociolog i predavač sa Harvarda Danilo Mandić.

„Novinari preteruju u pridavanju značaja društvenim mrežama kada su u pitanju događaji za koje se tvrdi da su one na njih uticale, poput Arapskog proleća ili Trampove predsedničke kampanje. Da neki zli Marsovac sleti na Zemlju i želi da pretvori ljudsku rasu u površnu, prvo bi je naterao da se izrazi u 240 karaktera i oduzeo bi joj neverbalnu komunikaciju. Niko nas ne tera da biramo ona sredstva informisanja i komunikacije koja su anti-komunikacijska i anti-informacije. Celu debatu u vezi sa Tviterom zato doživljavam neiskrenom. Tviter je koristan instrument manipulacije. On služi da se mobiliše postojeći stav, a ne pluralizmu ni informisanju," kaže za „Bermudski trougao" sociolog i predavač na Univerzitetu Harvard Danilo Mandić.

„Jedva čekam da svi koji su ušli u histeriju zbog toga što će jedan ekscentrični milijarder da preuzme Tviter shvate da su svi mediji u vlasništvu male grupe milijardera. Koncentracija privatnog kapitala je takva da se ne bi dogodila promena u kvalitetu, kakvu bi, na primer, liberali očekivali ni kad bi zamenili Ruperta Merdoka Tedom Tarnerom."

Gost dvanaeste epizode podkasta o medijima, autor knjige „Gangsteri i drugi državnici", kojom se dokazuje veza između separatističkih pokreta i mafije, kriminala i državnih struktura u 16 svetskih regiona, pa i Kosova i Metohije, odgovara na pitanja o ulozi novinara u rasvetljavanju tih veza, razlici između srpskih i američkih medija, ruske i američke propagande, o slučaju Asanž i slučajevima Buča i Račak.

„Rusija je autokratska država koja se razlikuje od falične korumpirane demokratije koja se zove Ukrajina. Ispostavilo se da u autokratiji proizvodnja kvalitetne propagande nije tako jednostavna, kao u decentralizovanim državama. Većina ljudi koje poznajem je, do 24. februara, imala veliko nepoverenje u sve što dolazi od Njujork tajmsa. Oni su se opekli marta 2003. u Iraku i preživeli su razočarenje publike u to koliko je Džudit Miler lagala i koliko je Njujork tajms prepisivao šta im Stejt dipartment kaže. I ideja o invaziji je bila ismevana dok se nije ispostavilo da je u satima pred invaziju Njujork tajms imao bolji pristup informacijama od Zelenskog, koji kaže da ga je žena probudila u tri ujutru da mu kaže da ih je napala Rusija. To je povratilo poverenje publike, ne sudim da li je to dobro ili ne, a verovatno je opasno, jer će sad da budu naivni u narednim godinama."