"Brada mi raste kao Draži, kosa mi je kao Putinova" - rekao je u šali Miroslav Ćiro Blažević objašnjavajući hrvatskim novinarima kako reaguje na rusku vakcinu koju je primio u Beogradu. A onda je, posle jednog dana regionalne medijske senzacije, rekao da je sve izmislio i da nije primio vakcinu u Srbiji, već da je samo napravio dobru parodiju. A skoro da je izgledalo kao istina. Jer ovaj trener svih trenera često je znao da iznenadi svojim izborima. I sportskim, ali i političkim.

Koliko je samo emotivnih tastera kod Srba i Hrvata pritisnuo Miroslav Ćiro Blažević kada je rekao da je primio rusku vakcinu u Beogradu i da mu zbog toga raste brada kao Draži, a da mu je kosa kao Putinova?!

I u Hrvatskoj, kao i svuda, dosta se raspravlja o „cijepljenju preko reda". Vakcine su postale jedna od najvažnijih tema udarnih večernjih televizijskih emisija, tema svih tema, pa i dobro pitanje za "trenera svih trenera".

Tako su hrvatski novinari pitali Ćiru Blaževića da li je istina da je u zagrebačkoj bolnici primio vakcinu preko reda. A onda su dobili neočekivan odgovor: „Nisam se ugurao preko reda, ne želim! Da jesam, sad bi mi ti jeba mater!", rekao je Ćiro kroz osmeh. Zatim je otkrio da je primio vakcinu, ali u Srbiji, i to rusku Sputnjik V: „Lepo sam tamo otišao kad sam već mogao, i mogu ti reći, svakoga dana kad se pogledam u ogledalo, sve više ličim na Putina! Raste ta lepa plava kosa, baš je divna, još samo da izvežbam njegov pogled, i to je to!"

Na konstataciju da će uskoro morati i po drugu dozu, Ćiro je odgovorio da su Rusi specijalno za njega smućkali vakcinu u samo jednoj dozi. „Izvadili su mi tamo i krv da vide kako sam reagovao na vakcinu, valjda test na antitela. Čuj, kako sam reagovao, tako da moram i bradu podšišati, raste k'o u Draže...".

Na kraju je ozbiljno rekao da je otišao u Srbiju jer tamo nude "najefikasniju" i "najverodostojniju" vakcinu, koje u Hrvatskoj još nema i ko zna hoće li je uopšte i biti.

I to je bilo to, Ćiro je pustio vest za sve. Hrvati su reagovali zbog frke oko vakcina i oskudice u istima, Srbi jer je Ćiro hrvatski trener nad trenerima i ne bi bio prvi poznati Hrvat koji je vakcinu primio u Beogradu - nju je prethodno, ali stvarno, primila književnica Vedrana Rudan.

Ali, onda je Blažević rekao da je sve izmislio: "Ma, dijete moje, ja sam napravio jednu malu parodiju na sve ovo, na ove naše kako su se neki cijepili preko reda, što je ispalo smiješno. Oni su se prvi cijepili u Saboru, a sad napadaju ove jadnike koji su od ostatka cjepiva dobili dozu. Pa sam ja iz zajebancije pustio priču da sam se cijepio, i to u Srbiji. Ja se nisam uopće cijepio".

Fenomen Ćiro - Slušaj sine...

Ali skoro da je sve izgledalo kao istina. Jer ovaj duhoviti fudbalski trener često je znao da iznenadi svojim izborima. I sportskim, ali i političkim. "Slušaj sine", tako obično počinje svaki razgovor, još od vremena kada su ga smatrali najvećim fudbalskim šarmerom sa čuvenim belim šalom kao svojim zaštitnim znakom.

A Miroslav Ćiro Blažević bio je mnogo toga. Hrvatskoj je doneo jedan od najvećih sportskih uspeha u istoriji, treće mesto na svetu. Bio je i veliki Tuđmanov prijatelj, mada je Ivo Pukanić zapisao da je Ćiro osvojio bronzu u ulizivanju Tuđmanu. Blažević je bio i kandidat za predsednika Hrvatske 2005. a u maju 2019. ovaj dugogodišnji simpatizer HDZ-a odlučio je da podrži Samostalnu demokratsku srpsku stranku Milorada Pupovca.

U spotu koji je tada izašao Ćiro kaže: „Nekada su svi meni vikali - Ćiro, pederu! A sad čujem da to vičete Pupovcu. Meni ste vikali zato što me volite, a ne znam zašto to njemu baš vičete. No, znam da ću ga ja podržati. Sine, slušaj šta ti tvoj Ćiro kaže: svi ljudi su jednaki", izgovario je Blažević u spotu za listu SDSS-a "24 - Jednaki".

Ali, kao i za svaku odluku Ćire Blaževića, i za ovu s proleća 2019. godine, bitno je razumeti kontekst.

Kampanja SDSS-a tada je bila „Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj?". Bilbordi sa ovim natpisima, pola na latinici, pola na ćirilici, u nekim delovima Hrvatske bili su prefarbani i na njih su dopisivane parole „Za dom spremni", i latinično slovo U.

Bilo je to vreme velikih očekivanja političkih predstavnika Srba iz Hrvatske da bi mogli da osvoje jedan, možda i dva mandata na izborima za Evropski parlament, i tako evropskoj javnosti ukažu na položaj Srba u Hrvatskoj. Prvi na listi bio je Pupovac, drugi je bio ugledni profesor političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović. A posle Blaževića, SDSS je podržao i Stjepan Mesić.  

Na kraju ni Pupovac, ni Dejan Jović, ni Samostalna demokratska srpska stranka nisu dobili dovoljni glasova da uđu u Evropski parlament. Pupovac je govorio - Ćiro nam je pomogao više od Mesića, probijen je led, i Hrvati su glasali za srpsku listu. A Ćiro Blažević ovako je objasnio zašto je odlučio da tada podrži SDSS:

„Neko mora početi sa pozitivnim ponašanjem, pa neka to budem ja. Ja sam prava osoba za ovaj spot i nije me briga za negativne komentare. Niko ne može dovoditi u pitanje moj patriotizam i sve ono što sam uradio za Hrvatsku. I baš sam ja dobro pogođen da dam primer da ne smemo da se mrzimo, već da treba da se tolerišemo."

Rekao je da i bi zbog snimanja spota za srpsku stranku mogao da bude izbačen iz HDZ-a. „Mogu me izbaciti iz stranke jer sam napravio, po nekima, nešto što nisam imao pravo, ali ja sam morao podržati ove svoje", poručio je tada Ćiro. Replicirajući mu, premijer Hrvatske Andrej Plenković je rekao da nema ni govora o bilo kakvom kažnjavanju slavnog trenera. „Neće biti kažnjen, Ćiro je super. Više nama Ćiro vredi nego mnogi drugi. Sve je to dobro", kazao je Plenković.

Tarik Filipović, voditelj, glumac i autor poznate predstave "Ćiro", za RTS je rekao da je Blažević ovim svojim gestom jednostavno pokazao da je čovek.

"I ja mislim da je pokrenuo jednu lavinu koja će se dobro odraziti na hrvatsko društvo, jer on je rekao ukratko: to su moji sugrađani i jedna od stranaka na političkoj sceni - u čemu je problem? Onoliko si velik koliko manjina možeš da štitiš u životu i ja se potpuno slažem sa njegovim gestom", kaže Filipović.

Ratko Dmitrović dugo je živeo u Hrvatskoj, poznaje tamošnje prilike, a dobro poznaje i Ćiru Blaževića. Ovaj dugogodišnji novinar, a danas ministar, kaže: "Da su meni stavili deset Hrvata na spisak i rekli - pokaži jednog koji će učestvovati u kampanji za srpsku stranku, bez razmišljanja bih pokazao na Ćiru Blaževića. Zašto? Ćiro jeste bio u HDZ-u, bio je kućni prijatelj Tuđmana, igrali su tenis zajedno, ali nikada nije, čak ni u dvosmislenoj rečenici, rekao ništa protiv Srba."

Prvi beli šal Jugoslavije

U zvaničnoj biografiji Miroslava Ćire Blaževića piše da je rođen u Travniku 1935. godine, u današnjoj Federaciji BiH. Rano je ostao bez oca, odrastao je uz majku.

„On je s Bojne, to je jedno brdo danas skoro u centru Travnika, a onda je bilo na periferiji", kaže Muharem Bazdulj, pisac, takođe rodom iz Travnika. "On je iz jedne prilično siromašne familije, i on je uvek govorio - da se u mojim okolnostima rodio Fabio Kapelo, on ne bi dobacio ni do Turbeta." 

Blažević je govorio da nikad nije bio bez posla. Potpisao je skoro 30 ugovora u karijeri, a najpoznatiji su oni trenerski. Slava je krenula iz Švajcarske, kada je Ćiro počeo da nosi beli šal, navodno po uzoru na glumca Šarla Boajea, nekadašnjeg partnera Grete Garbo.

"Dva najpoznatija šala u toj Jugoslaviji bili su njegov šal i šal Ibrahima Rugove", priča novinar lista Danas Zoran Panović. "Ti modni detalji su iskakali od nekakve uštogljenosti tadašnje Jugoslavije, kao što je i onaj džemper Vasila Tupurkovskog." 

Taj šal Maksimir će slaviti 1982. godine, kada je Ćiro Dinamu, posle 24 godine, doneo titulu prvaka Jugoslavije.

Vreme socijalizma bilo je i vreme kada su se politički i društveni sadržaji prenosili u polje sporta, a podrška klubovima stizala je iz centara moći. Ni opredeljenja navijača nisu bila slučajna. Za Dinamo su naravno navijali oni koji su bili najviše nacionalno svesni. Zato se i titula koju je Ćiro Blažević doneo Dinamu i u tom ključu dugo proslavljala.

„To je bilo deset godina nakon Maspoka", kaže Ratko Dmitrović, "i Ćiro je tada kanalisao razbijeni nacionalni talas, na neki način ga sakupljao i postavljao na tribine Maksimira. Ćiro Blažević na gospodski način oživljava nacionalni pokret sa odelom i belim šalom".

Ćiro Blažević oduvek je bio duhoviti kozer, i čovek koji je pleo priče i mitove o sebi. "Oko njega kruže mnoge priče koje rastu kao kvasac", pisao je 80-ih godina o njemu Aleksandar Tijanić. Imputirali su mu i da je terao igrače u crkvu, da je uveo molitve kao deo psihološke pripreme, a Blažević je odgovarao: "Trojica u timu se krste sa tri prsta, četvorica klanjaju Alahu, ostale odgajam u katoličkom duhu, zato na terenu imam tri boga uz sebe, i ne mogu da izgubim."

I danas se mnogo raspravlja o tome kakav je Ćiro trener, ali mu niko ne spori da ume da stvori atmosferu u timu. Tarik Filipović priseća se jedne situacije: "Jednom je uzeo original roleks, koji znaš koliko košta, bacio ga, zgazio i rekao - ovako treba zgaziti i igrača. I oni se svi razlete po terenu."

Govorilo se da je Ćiro Blažević kao Atila Bič Božji, da ne trpi druge moćnike i da se zato svuda kratko zadržava.

"Ja sam dinamovac, ali se tamo ne vraćam", rečenica je koju će izgovoriti mnogo puta. Reći će to i 80-ih, kada je došao u Prištinu, sa drugačijom ambicijom. Svi u Prištini nosili su tada bele šalove, a legenda kaže da je licencu za proizvodnju imao lično Blažević.

"To je bila jedna čudna situacija", priseća se novinar Zoran Panović. "Prištinu su tada vodili kratko jedan Miroslav i jedan Milovan, jedan Hrvat i jedan Srbin. Prvo je Miroslav Ćiro Blažević došao iz Švajcarske, digao Prištinu i spasio je od ispadanja iz lige, a onda je Milovan Đorić nastavio da vodi ovaj klub. A Priština je tada imala najviše gledalaca u proseku na terenima bivše Jugoslavije". 

Ako Prosinečki postane igrač...

Dok je on bio trener Dinama, nije bilo mesta za Roberta Prosinečkog. Ostaće čuvena rečenica koju će kasnije i sam Blažević često ponavljati: "Ako on postane igrač, ja ću pojesti trenersku diplomu." Prosinečki će igrač postati u Zvezdi, i to kakav.

A na pitanje da li će i on doći u Zvezdu, Ćiro Blažević je jednom rekao: "Ne daju mi jer sam Hrvat iz Travnika."

Osamdesetih je govorio da je dinamovac, ali da je Zvezda najveći jugoslovenski klub i jedina za koju u Evropi znaju. Nije krio da je još od 80-ih imao veliku želju da dođe na Marakanu, ali da ga Zvezda nije htela. Možda je Blažević ipak imao prejak nacionalni bagaž da bi vodio jedan srpski klub.

"Da mi Tuđman kaže..."

"Da mi predsednik kaže - sruči sebi katedralu na glavu, ja bih to uradio", tako je Blažević opisivao svoj odnos prema Franji Tuđmanu. Govorio je da su u odnosu na njega svi beznačajni. "Iako sam 13 godina mlađi, daj bože da živim još samo toliko godina koliko će da proživi i moj predsednik", rekao je jednom. Pamti se i da je lopove koji su mu opljačkali sef molio da mu vrate samo Tuđmanovo pismo.

 „On je meni rekao intimno, pošto se po tom pitanju nikad nismo slagali - ali zato prijatelji i jesu da se u nečemu ne slažu - da je on oca jako rano izgubio, i da je u njemu video oca",  kaže autor predstave "Ćiro" Tarik Filipović. "To je njihova privatna stvar i ja u to ne ulazim. Ali bila je jedna stvar koju sam posle u predstavu ubacio: kad je Tuđman imao grip pa je on izjavio za novine da je preuzeo predsednikov grip samo da njemu bude dobro, i tu sam ga masakrirao ovako prijateljski", dodaje uz osmeh.

Možda ga je zbog odnosa prema Tuđmanu splitski Feral tribjun nazvao "Ronaldom među udvaračima, podrepašima, karijeristima i sličnom bratijom". Uvrstili su ga i u svoju ediciju „Greatest shits".

"Njegov odnos sa Tuđmanom je bio kao odnos Bate Živojinovića prema Miloševiću. Veliki čovek u svom poslu bio je fasciniran jednim političarem tog tipa", kaže Zoran Panović.

Muharem Bazdulj ističe da je Blažević posle sticanja hrvatske nezavisnosti na nominalnom nivou, na nivou izjava, izrazito podržavao Tuđmana, ali da on nikada zapravo nije išao neprijateljski i šovinistički prema drugima. "On slavi ono što smatra svojim, ali nikada ne ide đonom na neprijatelja."

Ćiro, pederu!

Franjo Tuđman je Blaževića ponovo doveo u Dinamo. Bilo je to vreme kada se Dinamo zvao Kroacija. Ne zna se da li je tada ili ranije Ćiro zaradio uvredu od koje će kasnije uspeti da napravi svoj marketinški trik.

„On je jedan od onih ljudi na koje se etikete ne lepe", kaže Muharem Bazdulj. "Danas je to možda drugačije, ali u ono doba, kad je homofobija bila na nivou mejnstrima, na pitanje da li ga vređa kad mu govore Ćiro pederu, on bi odgovarao: 'Sine, što bi me vređalo, pederi su uvek bili najpametniji ljudi, pesnici, slikari, kreatori'." 

"On kaže: Meni nije, sine, žao što su meni vikali 'Ćiro, pederu!' Ja pobeđujem, a oni meni: 'Ćiro, pederu!'. Ja treći na svetu, a oni meni 'Mi smo pederi, Ćiro je naš!'. Meni je žao, sine, što sam pokazao tribini da me to boli, a tribina je kao motor, ne radi na benzin nego na tuđu krv", priča Tarik Filipović.

Blaževića će 90-ih, u čuvenoj aferi "Tapi", hapsiti francuska policija zbog nameštanja utakmica. Ipak, Ćiro se iz toga na kraju izvukao i onda trijumfovao. Hrvatskoj je sa Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. doneo bronzu.

Blažević je jednom za fudbalere stare Jugoslavije rekao: "Njihov problem je što brzo zadovolje svoje ambicije. Pobede Real, ali izgube od Čukaričkog. Dođu u Rim, ali ne vide papu, već se zadovolje time što su videli Rim." Za Ćiru je bronza 1998. bila kao da je video papu.

Tako, on ima titulu prvaka 1982. godine sa Dinamom, ima titulu pobednika kupu i ima treće mesto na svetu u fudbalu. To je bio najveći uspeh hrvatske fudbalske reprezentacije do onoga što je kasnije uradio Zlatko Dalić. Otud i titula trener svih trenera.

Kad je na Marakani nestala struja

Ipak, nakon Francuske, Blažević je imao još jednu veliku želju - da pobedi Jugoslaviju.

U kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2000. na utakmici u Beogradu SR Jugoslavija-Hrvatska najpre je bilo nerešeno, bez golova, pa je u čuvenoj utakmici na Maksimiru bilo 2-2. Hrvatska nije prošla, dalje su otišle Jugoslavija i Irska.

Ćiro se kasnije prisećao utakmice u Beogradu, poznate i po tome što je na Marakani tada nestalo struje.

„Svi smo pomislili na najgore, jer to su bila takva vremena. Nikad neću zaboraviti kako je svaki srpski igrač tada zagrlio mog igrača i čuvao ga. To su sportisti, oni prave mostove, sportisti ne poznaju konflikt. Rat i ubijanje - to je osobina necivilizovanih ljudi", rekao je Blažević.

I reprezentacija Jugoslavije jednom je bila treća na svetu, u Urugvaju 1930. godine. Na tom prvenstvu nije bilo igrača iz Hrvatske. Ćiro Blažević u seriji Dragana Bjelogrlića "Montevideo, bog te video" glumi bivšeg jugoslovenskog selektora Antu Pandakovića koji je vodio reprezentaciju i savez od 1926. do 1930. godine. U seriji, on u Beograd dolazi u ime Hrvatskog saveza, kako bi saopštio da hrvatski igrači neće ići u Urugvaj. 

Dakle, u zanimljivoj biografiji Blažević može da doda da je bio i glumac. A pokušao je i sa politikom.

Godine 2005, kao trener Varteksa, odlučio je da se kandiduje za predsednika Hrvatske, kako bi pobedio Stjepana Mesića. Na kraju je osvojio samo 0,80 odsto glasova. Bio je to jedan od najgorih rezultata nekog kandidata na predsedničkim izborima u Hrvatskoj.

"Vodio bih Republiku Srpsku"  

Ovaj Travničanin 2008. vodio je i reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Nekoliko godina kasnije reći će: "Šta je loše u tome što želim da budem selektor Republike Srpske?" Govorio je da ne bi mogao da odbije ako bi ga pozvao njegov prijatelj Milorad Dodik, da bi vodio Srpsku protiv Srbije na prijateljskoj utakmici u Banjaluci. I sve to govorio je dok je bio trener Slobode iz Tuzle.

„Ćiro je kameleon", kaže Tarik Filipović. "On je otišao Dodiku kad je tražio avion za reprezentaciju BiH, čiji je bio selektor, i to Dodiku koji ne podržava reprezentaciju BiH. Ušao je, otvorio vrata Banskih dvora i rekao: 'Najdraži predsedniče...', i ovaj je odmah iskeširao".

„Ali ne treba zaboraviti da je upravo u doba kad je on došao da predvodi reprezentaciju BiH, verovatno i zahvaljujući tom njegovom odnosu sa Dodikom, problemi koji su postojali između entitetskih saveza - jer kad je Savez postdejtonske BiH formiran, određeno je koji broj delegata mora da dođe iz Republike Srpske - Ćiro je svojim autoritetom uspeo da savez na neki način konsoliduje", kaže Muharem Bazdulj.

Za Blaževića je veliki korak ka pomirenju Srba i Hrvata bio i dolazak Roberta Prosinečkog na trenersko mesto u Zvezdu 2010. godine. Govorio je tada da su Srbija i Hrvatska u najboljim odnosima u poslednje dve decenije, i da su za to najzaslužniji tadašnji predsednici Boris Tadić i Ivo Josipović, a da sada deo tereta preuzima i Prosinečki.

Protiv ćirilice u Vukovaru 

Ipak, kada je Hag oslobodio Antu Gotovinu i Mladena Markača, Blažević je rekao da je to najveća stvar koja se desila Hrvatskoj. Bio je i jedina javna ličnost koja je potpisala peticiju protiv ćirilice u Vukovaru. Tada je rekao: "Ja ćirilicu čitam jednako kao i latinicu, ali zbog reakcije stanovnika Vukovara, trebalo bi ćirilicu odložiti."

"Ali da mu je neko od državnika rekao - mi mislimo da bi bilo dobro da na vratima uglednih Hrvata stoji prezime na ćirilici, Blažević bi rekao: 'Sine, to je sjajno, neka stoji kod mene na ćirilici'", kaže Ratko Dmitrović.

Kada su se u proleće 2019. bilbordi na ćirilici ispisivani psovkama na latinici, Ćiro Blažević je odlučio da na izborima za Evropski parlament podrži Milorada Pupovca. Nakon toga, na društvenim mrežama osvanule su bizarne umrlice na kojima je pisalo: "15. maja nas je napustio trener svih trenera, Miroslav Ćiro Blažević".

Kada ga je jedan hrvatski novinar pitao za komentar, Ćiro je kroz smeh odgovorio: "Nema mnogo ljudi koji imaju tu privilegiju da čitaju svoju umrlicu. Ko go da je to napisao, napiši da sam mu zahvalan."

Sada je 2021. Ćiro Blažević ima 86. godina, a nakon najnovije parodije sa ruskom vakcinom u Beogradu, Blažević je rekao: "Neću se uopšte vakcinisati, dosta sam živeo".

Novinarima je, na konstataciju da ih je dobro prevario, rekao: "Hvala ti, dijete, nisam ti htio lagati. Kunem se svojom mrtvom majkom Katom da ti ne lažem. Ma neću, jebiga, neću se više javljati na telefon!"

Na kraju je Blažević ipak rekao da je primio vakcinu, u Zagrebu. Nije išao preko reda jer kaže da spada u rizičnu grupu. "Da, vakcinisao sam se u Hrvatskoj, i ličiću na Plenkovića". Hrvatski novinari su zaključili jedino što ima je preostalo: Šta je od svega na kraju istina, zna samo on.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">