To kako je ovog vikenda sakrio loptu u sred reketa Ređo Emilije a onda šmekerski, jednom rukom pogodio zicer, govori da je Miloš Teodosić na pravom mestu. Odbrana je ionako dosadna stvar, a ako košarka treba da se vrati u Bolonju nema bolje osobe za to od ovog mangupa iz Valjeva.

Bolonja je uvek bila drugačija. Crvena, debela, obrazovana. Glavni grad pokrajine Emilija Romanja u mnogo čemu nije kao ostatak Italije.

U političkom smislu Bolonja je crvena; uvek se tu glasalo više za levičarske opcije, socijalisti su tu vladali i kad nigde nisu, a i nekako je uvek odskakala od obližnjeg Forlija, u kojem gde se rodio Benito Musolini.

Bolonja ima tornjeva kao retko koji grad u Italiji a opet je debela jer je tu sedište industrije testenine; tu je i najstariji univerzitet na svetu a trener fudbalskog kluba je Siniša Mihajlović. Vole Bolonjezi fudbal ali se od ostatka Italije razlikuju po tome što jednako kao i fudbal, ako ne i više od fudbala, vole košarku.

Bolonja je, da odemo u krajnju inverziju, italijansko Kraljevo. Ili Čačak Emilija Romanje. Mada, kakve podvale pravi trenutno najbolji igrač Virtusa iz Bolonje može da bude čak i italijansko Valjevo.

Ali prošlo je slavno vreme italijanske košarke. I slavni dani Virtusa iz Bolonje. Pre 23 godine ovaj klub bio je najbolji u Evropi a najbolji igrač evropskog šampiona bio je Predrag Danilović. Osim na fajnal foru u Barseloni. Tada je najbolji igrač Bolonje bio Zoran Savić. I tri godine kasnije Bolonjezi su bili najbolji u Evropi; bila je to ekipa u kojoj su igrali Manu Đinobili, Antoan Rigodo i Marko Jarić.

Iako već dugo nema Virtusa u Evroligi, Bolonja ima tu privilegiju da bez obzira na to može da privuče najveće evropske igrače. Istina, pred kraj karijere. Ali, ipak najveće. Najvećeg italijanskog u ovom veku i najvećeg srpskog u protekloj deceniji. A to nije malo.

Otkud ova lopta!? Iz Valjeva?

Mnogi su smatrali da je Miloš Teodosić prekasno otišao u NBA ligu, a on verovatno smatra da je prekasno došao u Bolonju. Jer, ovo što on trenutno radi u Bolonji nije košarka nivoa NBA pa verovatno ni Evrolige - ali ovo je košarka za uživanje.

Šta radi ovaj čovek? Da li je to pomislio plejmejker Budućnosti Džastin Kobs kada je Teodosić na utakmici Evrokupa glavom dodao loptu saigraču, ovaj prosledio do Markovića dok Teodosić zaobiđe blok da bi primio loptu i poentirao. Ko je i kad video dodavanje glavom u košarci?

Ili dodavanje iza leđa iz reketa na trojku? Obrnuto se dešavalo ali ovo?

Kada su svi igrači na terenu pomislili: otkud lopta sad u korneru? Istina, pamtimo mi jednu sličnu Teovu asistenciju protiv Amerikanaca u Riju, u grupnoj fazi, mada tada Bogdan nije pogodio. Ali posle toga je Kevin Durent rekao da je to najbolje dodavanje koje je video u životu.  

Izbor po srodnosti

Miloš Teodosić oduvek je bio specifičan tip igrača. Jedinstven. Onaj tip kod koga talenat, vic i kreacija prevagnu nad fizičkom snagom, voljom i sportskim načinom života. Uostalom, kada je Muta Nikolić u Novom Bečeju spremao mladu reprezentaciju koja će pored živog Stefa Karija osvojiti svetsko zlato, među dvanaest srpskih klinaca Teodosić nije prošao. Jer je delovalo da ga od košarke više zanimaju devojčice na novobečejskom keju.

Ali iza maske nezainteresovanog mangupa zapravo se krio košarkaški genije. Ko bi to prvi mogao da namiriše, nego neko ko je bio isti takav.

Iste godine kada je Muta Nikolić procenio da za Teodosića nema mesta u ekipi do 19 godina, Zoran Moka Slavnić ga je uvrstio u dvanaest najboljih za reprezentaciju Srbije. I od tada pa narednih 10 godina sve do Evropskog prvenstva u Turskoj 2017 - Miloš Teodosić nije propustio nijedno veliko takmičenje u reprezentaciji.

Bio je zvezda najvećih evropskih klubova ali ga je velikim učinila reprezentacija Srbije. Najmanje dva puta.

Drugačiji igra drugačije

Njegovo prvo veliko delo je Poljska 2009.godine. Novi selektor Dušan Duda Ivković mladom igraču koji je tada rezerva u Olimpijakosu i koga atinski klub želi da se reši - daje ključeve od reprezentacije. Mladi srpski tim bez velikih zvezda Teo vodi do velikog finala protiv Španije. Posle polufinalnog meča sa Slovenijom, i u Atinu su shvatili da taj igrač ne da nije za prodaju već je za glavnu ulogu i u Pireju.

Njegovo remek delo je Madrid 2014. Novi selektor Aleksandar Đorđević, nova mlada zvezda Bogdan Bogdanović, povređeni kapiten Nenad Krstić - ali neverovatno drugo mesto na svetu reprezentaciji Srbije doneo je Miloš Teodosić. Bio je to možda i najbolji Teo.

Posle dvanaest godina Srbi dočekuju svoje košarkaše; slavlje počinje već u avionu, stjuardesa kreće da usluži svetske vicešampione, Stefan Birčević stidljivo izgovara da bi možda mogao da uzme pivo, a kada dođe red na Teodosića on uzima flašu viskija. „Hvala, biće dovoljno do Beograda".

I to je Teodosić. Drugačiji od svih.

Košarka (ni)je igra

U Evropi je osvojio sve. Pobedio je 2016. i imidž gubitnika koji je počeo da ga prati pošto je izgubio nekoliko fajnal forova zaredom. I 2017. otišao je u Ameriku.

Gde bi drugo nego u Los Anđeles. Ali NBA liga nije mesto gde je mogao da se igra.

Nije to ni Crvena zvezda, klub za koji navija i čiji ga navijači čekaju da jedanput zaigra u crveno belom dresu. Ali, za ovog Teodosića nije ova Crvena zvezda. Zvezda igra Evroligu, Zvezdini navijači su toliko realni da svake godine očekuju nemoguće - to nije pritisak s kojim bi se igrao Miloš Teodosić u svojoj 34.godini.

Zato je Bolonja jedini logičan izbor. U Bolonji znaju šta je košarka, u Bolonji se voli košarka, u Bolonji je trener Aleksandar Đorđević, a Teo se sa genijima razume još od Moke Slavnića 2007. Godine.

I opet, gde je lopta?

Samo u Bolonji i italijanskoj ligi moguće je da Teo u svakoj emisiji smišlja podvale kakve mogu da naprave samo Valjevci.

Ovo što je sada uradio na prvenstvenoj utakmici protiv Ređo Emilije nešto je što se ne viđa ne u profesionalnoj košarci već se retko viđa i na uličnom basketu. Teo je sa igračem koji ga je čuvao ušao u reket a onda mu tu sakrio loptu. Kada mučeni odbrambeni košarkaš već nije znao gde se nalazi, Teodosić je jednom rukom lagano pogodio zicer.

I to je to, u crvenoj, debeloj, obrazovanoj Bolonji sada se košarke igra jedan od najkreativnijih košarkaša koji su ovu igru igrali. Čovek koji se i protiv Kevina Durenta ponašao kao da igra basket u svom Valjevu.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">