Otkako je krenuo sukob u Ukrajini dolar je ojačao, ali se, zbog zamrzavanja ruskih deviznih rezervi, sve više govori o kraju dominacije američke monete kao rezervne svetske valute. U ovom valutnom ratu rublja je prvo pala 40 odsto, pa ojačala i sada vredi više nego što je vredela pre početka rata u Ukrajini. Dinar je ostao stabilan, ali je Narodna banka Srbije (NBS) od početka godine na odbranu srpske nacionalne valute potrošila 2,19 milijardi evra.

„Da li je dolar u opasnosti?", zapitao se pre nekoliko nedelja Vol strit džornal. Rat u Ukrajini otvorio je mnoge frontove, pa i među valutama, tako da ozbiljna svetska štampa proteklih nedelja piše kako bi početak rata, 24. februara, mogao da bude i početak kraja globalne dominacije dolara.

Još od Drugog svetskog rata, dolar je svetska rezervna valuta broj jedan. U dolarima se najviše trguje, u ovoj valuti centralne banke širom sveta čuvaju svoje devizne rezerve. Čuvala ih je i Centralna banka Ruske Federacije. Nakon što je Amerika Rusiji uvela sankcije, oko 300 milijardi ruskih deviznih rezervi u dolarima je zamrznuto. Taj iznos čini polovinu ruskih deviznih rezervi. Zbog toga mnogi analitičari procenjuju da će dolar biti „valuta za izbegavanje".

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta, za Oko magazin kaže da su države širom sveta ulagale u dolar zato što Amerika nikad nije bankrotirala i zato što je svojim klijentima (centralnim bankama širom sveta) isplaćivala sav novac.

„Odjednom, ta ista zemlja zamrzava tuđ novac", kaže profesorka Popović. „To je toliko strašno i toliki presedan, koji je naročito ugrozio Kineze. Jer, 60 odsto njihovih deviznih rezervi je u dolarima. Dakle, Kina im je vrlo važan i bitan klijent. Ali, da Kinezi mogu, da postoji neka druga valuta u kojoj mogu da ulože, oni bi već danas izašli iz dolara."

Rezerva za rezervnu valutu

Ipak, Kinezi su još pre rata u Ukrajini počeli da razmišljaju da se oslobode tolike zavisnosti od dolara. Bilo je nekoliko geopolitičkih odluka koje su tome kumovale.  

Nikola Dragašević, direktor sektora za monetarne i devizne operacije Narodne banke Srbije, za Oko Magazin podseća da je i Vrhovni sud Velike Britanije doneo odluku o zamrzavanju zlatnih rezervi Venecuele, ali i da je administracija Sjedinjenih Američkih Država zamrzla sedam milijardi dolara deviznih rezervi Avganistana.

„Zemlje su počele da razmišljaju da li se to može desiti i njihovim rezervama i njihovim valutama i počele da traže alternative dolaru", objašnjava Dragašević.

Ima li, međutim, svetska rezervna valuta svoju rezervu? Postoji li uopšte zamena za dolar i može li slabljenje dominacije američke valute da ide u korist evra, juana, jena ili švajcarskog franka?

Slaviša Tasić, urednik biltena Tržišno rešenje kaže da u tome i jeste problem: „Rusija je još od 2014. godine počela iz dolara da izlazi i da ulazi u evro. A onda je i Evropska centralna banka uradila isto i zamrzla ruske rezerve u evropskoj valuti. A izlazak u neke druge valute kao što su juan ili jen teško da može da bude rešenje. Ti režimi su još ćudljiviji", smatra Tasić. 

Rublja nije krš 

Rublja je najbolja valuta na svetu ove godine, objavila je nedavno američka agencija Blumberg. Pre nego što je počeo rat u Ukrajini jedan američki dolar vredeo je 83 rublje. A onda se rublja prve nedelje marta strmoglavila i pala 40 odsto. Jedan dolar tada se kupovao po ceni od čak 135 rubalja. Američki predsednik Džozef Bajden tada je ironično rekao: reč rubble znači „krš".

Rublja je, međutim, napravila veliki preokret. I ovih dana vredi više nego što je vredela 24. februara. Za jedan američki dolar potrebno je tek nešto malo više od 60 rubalja.

Rublja raste jer Rusija ima ogromne prilive deviza, uprkos sankcijama. Pre svega jer su nafta i dolar poskupeli. Tome je kumovala i odluka Rusije da neprijateljske zemlje energente plaćaju u rubljama. Uz to, izvoznici imaju obavezu da svoje devizne prilive konvertuju u rublju. Profesorka Danica Popović kaže da je tome doprinela i genijalna ruska guvernerka Elvira Nabiulina, koja je vrhunski profesionalac.

„Ta genijalna guvernerka je, nakon što je rublja pala 40 odsto, uspela da je vrati na nivo na kome je bila pre. Ali ništa rublja nije ni jača, ni lepša nego što je bila. Da bi se nešto promenilo mora da se promeni i u strukturi privrede. A pošto se ništa nije promenilo nabolje, ne može se ni očekivati da rublja bude bolja", kaže profesorka Popović. 

Sve to, međutim, ne znači da rublja može da ugrozi dominaciju dolara. Kad zemlje međusobno trguju, robu najčešće plaćaju u dolarima - u čak 40 odsto slučajeva. Čak i kad Rusija i Kina trguju, robu plaćaju u američkoj valuti. U kineskim juanima se obavi samo dva odsto svetske trgovine. U rubljama čak tri puta manje.

Uz to, za izvoznike nije dobro kad nacionalna valuta raste. Čak mnogi guverneri širom sveta namerno pokušavaju da oslabe svoju valutu kako bi povećali izvoz i pomogli svojoj privredi. Nikola Dragašević kaže da ta teorija u praksi ne važi za nerazvijene, već za samo za razvijene ekonomije.

Profesorka Danica Popović kaže da je Kina počela ekonomski da napreduje onda kad je juan slabio. Dodaje i da je američka privreda rasla u periodima kada je dolar slabio.

Slaviša Tasić, međutim, kaže da je kurs poslednja stvar koju vodeće svetske centralne banke gledaju. 

Slaba valuta, jaka privreda 

„Centralne banke velikih ekonomija ne slabe namerno svoje valute", kaže Slaviša Tasić. „One ne gledaju kurs, njima to nije bitno. Američka monetarna politika vodi se su u odnosu na domaće stanje: inflaciju, zaposlenost, privredni rast. Odnos dolara prema evru je deseta stavka. FED je poslednji put intervenisao da dolar oslabi 1985. godine. Vrlo retko se radi na tome da dolar i evro smisleno slabe."

Ipak, još posle krize iz 2008. godine bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros Kan optužio je neke centralne banke da vode valutne ratove. Odnosno, da namerno slabe svoje valute kako bi pomogli izvoznicima i povećali privredni rast, ali to istovremeno znači da nekoj drugoj privredi nanose štetu. Ili rečnikom Dominik Stros Kana rečeno - kradu privredni rast.

Valutni ratovi vode se i danas, ali u obrnutom pravcu. Nakon što je inflacija postala globalni fenomen, kamate su počele da rastu, ali su i neke nacionalne valute počele da jačaju.

„Ti valutni ratovi zvuče preteće. Međutim, u njima uglavnom stradaju kompanije. Kad nacionalne valute jačaju, onda stradaju izvoznici, a uvozne kompanije postaju dobitnici", kaže profesorka Popović i dodaje da bi i Srbija trebalo da razmisli o slabljenju dinara, kako bi stimulisala izvoz i pomogla sopstvenoj privredi.

A da li bi za srpske izvoznike bilo bolje da dinar oslabi i da li je, zapravo, slab dinar u najboljem interesu srpske privrede? Kako to izgleda, vidi se na primer, na kilogramu malina. Ako, na primer, kilogram malina u izvozu vredi četiri evra, pri ovom kursu izvoznik ovog voća zaradiće 470 dinara. Ako bi, na primer, jedan evro umesto 117, vredeo 120 dinara, izvoznik malina bi za istu količinu voća zaradio 480 dinara. Slaviša Tasić, ipak, tvrdi da u Srbiji ovo pravilo ne važi. Jer kad oslabi dinar, obavezno skoče i cene, i obavezno poraste i inflacija.

„Slabija valuta samo u teoriji pogoduje izvoznicima", kaže Tasić. „To bi moglo da važi u situaciji kada dinar oslabi, a cene ostanu iste. U Srbiji, kad god bi dinar oslabio to je podizalo cene i to je uvek povećavalo inflaciju."

Nikola Dragašević kaže i da to zavisi od toga da li izvoznici robu fakturišu u domaćoj ili stranoj valuti.

„Ukoliko se fakturiše u domaćoj valuti, slabljenje te valute će podrazumevati da se manja količina strane valute plaća za izvoz i on postaje konkurentan. Međutim, sve zemlje u razvoju i dalje, kad obavljaju spoljnu trgovinu robu fakturišu u stranoj valuti i taj efekat se gubi", objašnjava Dragašević. 

Dinar pliva, ali u mestu 

„Onda bi skoro svi na svetu bili ludi, a samo mi pametni i normalni", odgovara na to profesorka Danica Popović.

„Setimo se onih godina kada je švajcarski franak počeo da jača. Ko se najviše hvatao za glavu? Švajcarski guverner i izvoznici. Pod pritiskom izvoznika švajcarac je i oslabio", tvrdi profesorka Popović, misleći na period posle ekonomske krize 2008/09. kada je švajcarska valuta naglo ojačala, što su osetili i srpski dužnici.

U Srbiji je, međutim, nevolja i u tome što se domaći izvoznici uglavnom zadužuju u stranoj valuti. Pa kad poraste evro, porastu i dugovi. I za privedu, ali i za građane.

Dodatna nevolja je i to što politika stabilnog dinara koju vodi Narodna banka Srbije košta. Da bi sprečila pad vrednosti dinara, centralna banka je od početka godine potrošila 2,19 dve milijarde evra iz deviznih rezervi. Najveći pritisak na kurs napravio je uvoz energenata.

Fiskalni savet je 3. juna u analizi Fiskalne strategije naveo podatak da je samo u prva tri meseca ove godine na uvoz energenata Srbija potrošila 1,6 milijardi evra na uvoz nafte, gasa i struje. Narodna banka Srbije je energetskim kompanijama morala da prodaje devize kako bi platili energente. A u prilog tome koliki je to pritisak na kurs bio, govori i podatak da je prošle godine za iste namene u istom periodu potrošeno 400 miliona evra. Što je četiri puta manji iznos.

„To što smo potrošili novac iz deviznih rezervi da odbranimo kurs je cena ove monetarne politike", kaže profesorka Popović. „A to što se ovde voli ta parola: 'jaka valuta, jak vladar, jaka zemlja', nikakve veze sa realnošću nema." 

„Pogrešna je ocena da je dinar jak", odgovara Nikola Dragašević iz NBS.

„Mi smo od 2017. godine, računajući i 2020. godinu, zbog pandemije, i poslednji kvartal prošle godine kada smo imali svoju energetsku krizu i prvi kvartal ove godine, kada su energenti poskupeli zbog ukrajinske krize, u plusu od čak dve milijarde evra. Više smo kupili deviza, nego što smo ih prodali. To znači da smo u periodu od pet godina imali veće pritiske ka jačanju nego ka slabljenju dinara. I da smo upravo sprečavali prekomerno jačanje domaće valute", kaže Dragašević.

Fiksni kurs 

Slaviša Tasić monetarnu politiku NBS ne spori. Ali zamera centralnoj banci to što otvoreno ne kaže da je fiksirala kurs. Tasić smatra da je fiksni kurs u najboljem interesu srpske privrede, jer naša ekonomija je imala hroničnu inflaciju još iz perioda bivše Jugoslavije koju nije mogla da reši dok nije zakucala kurs. „NBS treba da radi kao velika menjačnica i ona to i radi. Cilja kurs već poslednjih sedam, osam godina i sada je taj cilj sve striktniji. Ne znam zašto to ne priznaju otvoreno", kaže Tasić.

Nikola Dragašević negira da je kurs fiksiran. U prilog tome, kako kaže, govori i činjenica da se vrednost dinara iz dana u dan menja.

„Mi smo nedavno imali sastanak sa investitorima i rekli su nam da računaju na to da će posle sukoba u Ukrajini dinar oslabiti. Rekli su i da su zadivljeni činjenicom da je NBS očuvala stabilnost, Postoji i teorijski izraz za to: Don't fight with the central bank. Ne borite se protiv centralne banke koja je dobro pripremljena, a NBS to jeste",  zaključuje Dragašević.

Kakav god da je srpski dinar - fiksiran, stabilan ili precenjen - u ovom valutnom ratu i dalje će biti na udaru. Jer, najveći pritisak na kurs su napravili skuplji nafta, gas i struja, a procenjuje se da će sledeće zime energenti biti još skuplji. To znači da će biti sve skuplje sačuvati dinar. I da će dinaru, čiji je režim, zvanično, kontrolisano plivajući, biti sve teže plivanje u mestu.