Naftna industrija Srbije je trenutno tačka u kojoj se u Srbiji lome svi pritisci Istoka i Zapada i zbog koje su se prethodnih nedelja usijali telefoni i video veze na relaciji Brisel-Beograd-Moskva. To je tačka i zbog koje su se juče telefonom, između ostalog, čuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Ni na Istok, ni na Zapad. Ovako bi posle 15. maja mogao da izgleda poslovni plan Naftne industrije Srbije (NIS), ukoliko Evropska unija ne promeni Uredbu broj 2022/428 kojom se kompanijama iz EU zabranjuju bilo kakve transakcije sa firmama u trećim zemljama u kojima 12 ruskih firmi ima vlasnički udeo veći od 50 odsto. U aneksu 19 ove uredbe navodi se konkretno o kojim firmama je reč, a na crnoj listi je i Gaspromnjeft. Ova ruska firma u Srbiji je vlasnik 56,15 odsto akcija NIS-a.

To znači da, ukoliko se ništa ne promeni, NIS više neće moći da uveze čak ni rusku naftu, jer ona u Srbiju stiže preko Hrvatske, zemlje članice EU, preciznije preko Jadranskog naftovoda Janaf. Ova kompanija, koja sa NIS-om ima ugovor prema kome tokom ove godine NIS-u treba da isporuči 3,2 miliona tona nafte (plus-minus 10 odsto), već se oglasila saopštenjem. U njemu nedvosmisleno kaže da posle 15. maja neće moći da ispoštuje svoju ugovornu obavezu i neće moći da isporuči naftu NIS-u. Zagrebački „Jutarnji list" ovih dana pisao je kako će Janaf zbog toga imati lošu poslovnu godinu, „ali će posledice po Srbiju biti katastrofalne".

Prijateljsko preuzimanje

Ovih dana u srpskoj javnosti smo vrlo često imali prilike da čujemo kako iz Brisela još nismo dobili zvanično tumačenje kako će se sankcije EU usmerene prema Rusiji odraziti na NIS. Potpuno se previđala činjenica da je Janaf kompanija iz EU, na koju se Uredba broj 2022/428 odnosi. Dakle, nema više nikakve dileme - 4. paket sankcija Rusiji pogodiće NIS i pogodiće Srbiju.

Ako EU do 15. maja ne promeni svoju uredbu, postoji samo jedan način da se to ne dogodi. Da se vlasnička struktura NIS-a promeni. Drugi po veličini akcionar u NIS-u je Republika Srbija, koja u kompaniji ima 29,87 odsto učešća. Teoretski, ukoliko bi država od Gaspronjefta otkupila samo 7 odsto akcija, sankcije EU se više ne bi odnosile na NIS. Pri tom, Gaspromnjeft bi i dalje ostao većinski akcionar sa 49,15 odsto akcija, Republika Srbija bi imala 36,87 odsto, ostatak bi bio u vlasništvu malih akcionara.

Međutim, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa" za Oko magazin kaže da postoji i drugi način. Da se u vlasništvo NIS-a uvedu ruske kompanije koje nisu na spisku sankcionisanih firmi.

„A to su Gasprom i Gasprom eskport. Oni mogu da preuzmu deo tih aktiva ako Evropljani na to pristanu. Ali teško je reći sada kako ćemo to da uradimo", kaže Bajatović koji ovu transakciju opisuje kao prijateljsko preuzimanje. 

Majke i ćerke firme

I zaista, ironija je da se na crnoj listi EU nalazi ćerka firma Gaspromnjeft, ali da sankcije ne važe za majku firmu Gasprom. Razlog je, naravno to što EU od Gasproma i dalje kupuje energente. Plaća ih preko Gasprom banke, koja je još u SWIFT-u, međunarodnom sistemu za prenos bankarskih poruka. A da ironija bude još veća, sve vreme dok u Ukrajini bukti rat, ruski gas u Evropu teče. I to baš preko Ukrajine! 

Teoretski, uvođenjem majke firme, koja već posluje sa EU, u vlasničku strukturu NIS-a, 4. paket sankcija se ne bi odnosio na ovu kompaniju. Ali, već se sprema i 5. i 6. paket sankcija, a Evropa, koja je takođe zavisna od nafte i gasa i Rusuje, pokušaće u narednim godinama da se „energetski razvede" od ruskog predsednika Vladimira Putina. Istovremeno, Putin će morati trgovinski da se razvede od Evrope, jer EU je najvažniji spoljno-trgovinski partner Rusije. Tako da je pitanje da li će uvođenje Gasproma, kao majka firme, u vlasničku strukturu NIS-a, biti održivo na duži rok.

Milan Ćulibrk, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN, kaže da postoji i treći način da se iz ove pat pozicije izađe. „Tih 7 odsto akcija čak ne mora ni država Srbija da kupi. Mogu da kupe i građani Srbije na Beogradskoj berzi, jer se akcijama ove kompanije na berzi već trguje", kaže Ćulibrk.

Model Er Srbije

Iako šira javnost o tome malo zna, Srbija je zapravo u sličnoj situaciji sa EU bila i kada je reč o kompaniji Er Srbija. Naime, 2020. godine Republika Srbija je svoj vlasnički udeo u ovoj kompaniji uvećala sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejsa smanjen sa 49 na 18 odsto.

Ova dokapitalizacija jeste bila posledica vladine uredbe iz oktobra 2020. godine kojom se ublažavaju posledice pandemije (jer je kompanija bila suočena sa gubicima pa je dotirana iz budžeta), ali kako može da se čuje, to nije jedini razlog.

Ova dokapitalizacija morala je da bude u skladu i sa pravilima EU o državnoj pomoći kompaniji, ali i u skladu sa Sporazumom o otvorenom nebu. Naime, ovaj sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja Evropska unija je sa Srbijom potpisala 29. juna 2006. godine u Briselu.

EU ovakav sporazum nema sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zato Etihad i nije mogao da bude većinski vlasnik Er Srbije, već je od starta u kompaniji imao manje vlasništvo od 50 odsto i kasnije je, posle dokapitalizacije, zadržao upravljačka prava. 

Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike, smatra da bi sličan recept mogao da se primeni i na NIS.

„Takođe, naše vlasti bi trebalo precizno da pogledaju odredbe Sporazuma o stabilizaciju i pridruživanju, kojim je Srbija u procesu pridruživanja postala deo jedinstvenog evropskog tržišta", kaže Miljenovićeva. „A ovaj četvrti paket sankcija jeste usmeren i prema Srbiji, dakle sankcioniše i zemlju kandidata. To bi takođe u pregovorima koje oko NIS-a naša Vlada vodi sa Briselom mogao da se koristi kao argument."

Ko finansira Putinov rat?

Iz Delegacije Evropske komisije za Oko magazin kažu da sankcije EU nisu usmerene prema Srbiji.

Kako navode, „sankcije koje se odnose na rusku invaziju u Ukrajini ciljaju dve zemlje koje su za to odgovorne, a to su Rusija i Belorusija, kao i određeni broj kompanija i pojedinaca iz ovih zemalja". Jedini cilj ovih sankcija jeste da onesposobe predsednika Putina da finansira invaziju na Ukrajinu, dodaju.

„Trenutno smo u kontaktu sa srpskim vlastima kako bismo razjasnili sve njihove zabrinutosti kada je reč o primeni restriktivnih mera", navode u svom odgovoru.

Iz Delegacije Evropske komisije podsećaju da su radovi na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska počeli u januaru 2022. godine, kao i da je EU za taj projekat obezbedila bespovratna sredstva od 50 miliona evra. „To je važan zajednički korak EU i Srbije ka obezbeđivanju drugih izvora snabdevanja gasom", ističu oni.

Istovremeno, Brisel, koji sprema 5. i 6. paket sankcija kako bi onemogućio Putina da finansira rat u Ukrajini, dokle god kupuje rusku naftu i gas, zapravo finansira Putinov rat.

Vladimir Putin je pre ulaska u ovaj rat imao dva ćupa s novcem. Prvi su devizne rezereve od čak 640 milijardi dolara. Polovina ruskih deviznih rezervi je zamrznuta, pa je taj ćup već poluprazan. Međutim, drugi Putinov ćup s novcem se puni, jer u njega stižu prihodi od prodaje energenata. Jer, pri aktuelnim cenama nafte i gasa, Putin od prodaje nafte EU dnevno zaradi 700 miliona dolara, dok od prodaje gasa na dan inkasira 400 miliona dolara.

Evropa će u narednom periodu smanjiti svoju zavisnost od ruskog gasa, ali to neće biti moguće preko noći. A da EU nema drugog izbora svedoči i činjenica da je, nakon odluke Vladimira Putina da od neprijateljskih zemalja gas naplaćuje u rubljama, ruska nacionalna valuta ojačala.

Jedan američki dolar sada vredi 77 rubalja, a 23. februara, samo dan pre početka rata u Ukrajini, vredeo je 78 rubalja. Što znači da je rublja sada jača nego što je bila pre rata.

Globalna privreda je danas mnogo više povezana nego što je bila nekada, pa sankcije više nemaju isti efekat kao kada su uvođene u vreme kada veze između ekonomija širom sveta nisu bile tako jake. Evropa sada čak 40 odsto nafte i 27 odsto gasa uvozi iz Rusije. U toj činjenici leži odgovor na pitanje kako EU, koja sve vreme uvodi sankcije kako bi oslabila rusku ekonomiju i kaznila Putina, pa čak i članove njegove porodice, zapravo kupovinom gasa u rubljama jača rusku nacionalnu valutu i praktično, plaćanjem skupljih energenata, finansira Putinov rat u Ukrajini. 

Srpski kolač

Kupovinom ruskog gasa i nafte i Srbija finansira Putinov rat. Međutim, podaci pokazuju da je Srbija Rusiji prošle godine uvoz gasa platila 296 miliona evra. Putin od Evrope, pri aktuelnim cenama nafte, toliko zaradi za dan, i to već do podneva!

Rusija će sada i od Srbije na uvozu energenata, pri aktuelnim cenama, zaraditi znatno više nego prošle godine. Ali, u ukupnim ruskim prihodima „srpski kolač" je beznačajan. A Srbiju, koju pogađaju evropske sankcije Rusiji (iako nisu ka Srbiji usmerene) pogodiće i rast cena energenata kojima Putin zapravo kažnjava Evropu (iako inicijalno to nije usmereno ka Srbiji).

Evo i kako.

Naime, prema aktuelnom gasnom sporazumu Srbija od Rusije gas kupuje po ceni od 270 dolara za 1.000 kubika. Međutim, po ovoj ceni Srbija može da kupi samo šest miliona kubika dnevno. U zimskim mesecima troši od 10 do 12 miliona kubika dnevno. Što znači da ostatak nabavlja po tržišnoj ceni.

Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa, kaže da smo samo u toku ove zimske sezone na uvoz gasa potrošili oko 300 miliona evra. Precizne kalkulacije tek će se praviti.

Dakle, ono što prošle godine nismo potrošli ni za 12 meseci, pri ovim cenama energenata, potrošili smo tokom grejne sezone. Međutim, ukoliko bi Srbija sve količine gasa nabavljala na tržištu, za 2,2 milijarde kubika (koliko godišnje trošimo) nama bi, pri ovim cenama, trebalo od 3 do 6 milijardi evra godišnje. A ceo budžet Srbije iznosi 14 milijardi evra. Toliko za nas može da bude skup rat koji Putin vodi, ukoliko bismo, na primer, Rusiji uveli sankcije. 

Nacionalni interes

Aktuelni gasni sporazum po kome Srbija gas kupuje po ceni od 270 dolara važi do kraja maja. U toku su pregovori o novom gasnom sporazumu. Američki Forbs je nedavno objavio da će Srbija dobiti cenu od 600 do 850 dolara za 1.000 kubika. Nadam se da nećemo dobiti nepovoljniju ponudu od Moldavije, rekao je nedavno za RTS predsednik Aleksandar Vučić.

Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, kaže da je Moldavija gas plaćala 450 dolara za 1.000 kubika.

„To je cena koju traži predsednik Aleksandar Vučić, ali ne mogu sada da komentarišem koliko bi to moglo da bude", kaže  Bajatović za Oko magazin. „Bojim se da nećemo gas više obračunavati u dolarima, nego u evrima, da nećemo plaćati po količini od 1.000 kubika, već po megavat satima, odnosno po snazi. Ako bismo dobili moldavsku cenu, to bi bilo jako dobro. Ali to podrazumeva da ćete zadržati neutralni status. A vidimo da je zadržavanje neutralnog statusa ne samo u vojnom, nego i u političkom smislu jako problematično. Ali isto je tako problematična prognoza za prijem Srbije u EU 2027. godine, koja, takođe, ničim nije garantovana."

Dušan Bajatović dodaje da Srbija ne treba da uvodi sankcije Rusiji i da ova Uredba EU, koja pogađa i NIS, jeste pritisak na Srbiju.

„To nije greška EU, to je pritisak", nedvosmisleno kaže Bajatović i dodaje da mi moramo da razmišljamo o našim nacionalnim interesima. „Nećemo da budemo ruska gubernija, ali nemamo razloga da se odreknemo podrške Rusije zarad neke šargarepe na dugačkom štapu kada je u pitanju EU. Ili da se uplašimo američkog pritiska da potpuno zaboravimo na naš nacionalni interes", kaže Bajatović.

Ruska i evropska korpa

Kada je o energentima reč, rečnikom Dušana Bajatovića rečeno, sva srpska jaja su u ruskoj korpi.

„Kada je o gasu reč, imamo samo jedno jaje. Rusko. I mi i Evropa. Teško je gasnu jednačinu rešiti bez Rusa", zaključuje Bajatović

Međutim, na srpskoj vagi teško je izmeriti koja korpa preteže: evropska ili ruska. Srpski izvoz u Evropu čak 17 puta je veći nego u Rusiju  - 14 milijardi naspram 800 miliona evra. Iz Evrope godišnje u Srbiju stiže nekoliko milijardi stranih investicija. A za sve ove godine, od 2000. naovamo najveća pojedinačna ruska inesticija u Srbiji iznosila je 400 miliona evra. I to je naravno NIS. Ta investicija u srpskoj javnosti je 2008. i 2009. godine kritikovana kao prodaja nacionalnog naftnog kapitalca ispod cene.

Na kraju, koja god od ove dve korpe (evropske ili ruske) da se skine sa srpskog kantara, naša vaga bi pretegla i pala.

Zato je NIS trenutno tačka u kojoj se u Srbiji lome svi pritici Istoka i Zapada.

To je tačka zbog koje su se prethodnih nedelja usijali telefoni i video veze na relaciji Brisel-Beograd-Moskva.

To je tačka zbog koje su se juče telefonom, između ostalog, čuli predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Jer godišnji prihodi NIS-a iznose 1,5 milijardi evra. Na tržištu motornih goriva, NIS je kapitalac. Tržišni udeo ove firme iznosi čak 74 odsto. Samo jednu četvrtinu sirove nafte NIS vadi na srpskim naftnim poljima, a čak tri četvrtine sirove nafte stiže iz uvoza. Što znači da bez uvoza ne bi bilo dovoljno goriva na srpskim pumpama.

Zato je važno da 15. maja i ruska i evropska korpa budu na srpskom ekonomskom kantaru. U suprotnom, to bi bio krah eneregetske šatl diplomatije koja se trenutno vodi na relaciji Brisel-Beograd-Moskva. U suprotnom NIS bi bila tačka na kojoj bi posle 15. maja sva srpska jaja mogla da se slome.