Kineski krediti nisu ništa skuplji od zapadnih ali međunarodne finansijske institucije često upozoravaju zemlje u razvoju, uključujući i Srbiju, da je inicijativa: „Jedan pojas jedan put" rizična za javne finansije. Šta Kinezi sve grade u Srbiji, koliki je sada ukupan dug prema kineskim poveriocima i kako to da zapadni mediji pišu da Kina kolonizuje zemlje poput Srbije a u Londonu kineskog predsednika dočekuju crvenim zastavama i voze u zlatnim kočijama

„Evropska komisija postavila je pitanja u vezi sa prodajom Železare Smederevo i očekuje odgovore od vlasti u Srbiji". Ovim rečima je Majkl Davenport, bivši šef Delegacije Evropske Komisije u Beogradu 14. aprila 2016. godine ukorio srpske vlasti nakon što je u Briselu zavarničilo povodom namere kineskog Hestila da kupi srpsku čeličanu. Samo dva dana posle toga zavarničilo je i na nebu iznad Smedereva, kada je zvanično potpisan ugovor sa Kinezima. Pre nego što je pukao vatromet u bojama duge, tadašnji ministar privrede Željko Sertić uzeo je u ruke ugovor Republike Srbije sa Hestilom, poljubio ga i podigao u vis.

Od tada do danas mnogo toga se promenilo: Sertić više nije ministar privrede, britanski diplomata Majkl Davenport više ne radi u Evropskoj komisiji (sada je šef misije OEBS-a na Kosovu), Britanija više nije članica Evropske unije, a Kinezi su u međuvremenu kupili i britansku čeličanu Britiš stil. Kineska Đingouje grupa u martu prošle godine preuzela je britansku železaru, koja već dugo ima probleme u poslovanju i koja je, na primer, bila jedan od glavnih konkurenata Srbiji u proleće 2016. godine. Na svetskom tržištu čelika tada je vladala velika kriza. Indijski Tata stil odlučio je da napusti britansko tržište. Za tadašnjeg britanskog premijera Dejvida Kamerona to je značilo još pet hiljada otkaza i to nakon što je četiri hiljade radnika u čeličnoj industriji, zbog zatvaranja manjih železara u Britaniji već ostalo bez posla. Kameron je ušao u pregovore sa Hestilom, a ova kineska kompanija na kraju je ipak odlučila da dođe u Srbiju.

Saradnja Srbije i Kine postala je vidljivija za vreme vlasti Aleksandra Vučića ali osnov za tu saradnju predstavljao je Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture koji je potpisan 20. avgusta 2009. u Pekingu. Mnogi su zaboravili, ali kada je krajem 2014. godine otvoren „Pupinov most", on nije samo spojio Zemun i Borču, već su se tada na istom događaju našli i Aleksandar Vučić i Dragan Đilas, koji je u to vreme već bio bivši gradonačelnik. Đilas je inače bio gradonačelnik Beograda kada je u julu 2010. godine potpisan ugovor za ovaj most.

Crnogorski scenario

U međuvremenu realizovano je nekoliko kineskih projekata u Srbiji a Kinezi su u našoj zemlji najviše gradili autoputeve. Za sada ukupan dug Srbije prema kineskim bankama je nešto veći od milijardu evra, pokazuje mesečni izveštaj Uprave za javni dug. To znači da udeo kineskog duga u našem ukupnom javnom dugu (27 milijardi evra) iznosi oko tri odsto. Daleko teža je situacija Crne Gore koja od ukupno 4,4 milijarde evra javnog duga, skoro četvrtinu duguje kineskim poveriocima. Pa se za sada ne može govoriti o tome da Srbija, poput susedne Crne Gore može da upadne u kinesku dužničku klopku.

Međutim, kako može, da se vidi iz rebalansa budžeta, još nekoliko planiranih projekata će nekoliko puta uvećati naš dug prema Kinezima. Za autoput Beograd - Zrenjanin zadužićemo se 710 milona evra. Kineska Eksport-import banka sa 680 miliona evra banka kreditiraće i izgradnju beogradske obilaznice Bubanj Potok - Pančevo. Za brzu saobraćajnicu Novi Sad - Ruma pozajmićemo 610 miliona dolara. Za termo elektranu Kolubara B - 440 milona evra. Brza saobraćajnica Iverak - Lajkovac finansiraće se kineskim kreditom od 135 miliona evra. Postrojenje za prečišćavanje otpadne vode u Batajnici koštaće nas 135 miliona evra.

U zbiru, to je ukupno dve i po milijarde evra novog duga prema Kinezima na već postojećih milijardu evra.

Kad se na to doda i najmanje milijardu i po evra koliko će koštati deonica od Preljine do Boljara, a koja rebalansom nije planirana, stižemo do iznosa od pet milijardi evra. Takođe, u Narodnu skupštinu je ovih dana stigao i leks specijalis o metrou, gde se osim učešća Francuza, očekuje i da prvu liniju, vrednu čak 1,5 milijardi evra, takođe izgradi kineska kompanija Pauer Konstrakšn. Prethodno je već usvojen leks specijalis o infrastrukturnim projektima koji omogućava da se projekti od posebnog značaja za koje su sklopljeni međudržavni sporazumi realizuju bez tendera.

U planu je i da Kinezi u Srbiji grade i kanalizacionu infrastrukturu, a posao je, kako se sada procenjuje, vredan 3,5 milijardi evra. Naša računica pokazuje da bi, ako se sve ove najave ostvare, ukupan srpski dug prema kineskim poveriocima mogao da dostigne devet milijardi, odnosno da se udevetostruči. Naravno, očekuje se da u međuvremenu poraste i naš bruto domaći proizvod, odnosno sve ono što privreda i građani stvore za godinu dana.

Transparentnost, kineska i zapadna

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić i doskorašnji član Nadzornog odbora Bank of Čajna za Oko magazin ocenjuje da se javlja rizik od korupcije ukoliko se kreditima finasiraju projekti za koje nije raspisan tender, već se oni dogovaraju u netransparenetnim postupcima.

„To može poskupeti izgradnju da na kraju poreski obveznici dobiju mnogo manje kvalitetne projekte, u odnosu na ono što bi mogli da dobiju kroz zapadne kredite".

Istina je da se projekti na kojima su angažovani Kinezi u Srbiji uglavnom rezultat međudržavnog sporazuma, ali takvih slučajeva, bar kada je o infrastrukturnim projektima reč bilo i kada su u pitanju američke kompanije. Tako je konzorcijum Behtel-Enka jedini dostavio ponudu za izgradnju Moravskog koridora.

U ovom slučaju, formalno jeste ispoštovan Zakon o javnim nabavkama i raspisan je tender, ali se niko osim ovog konzorcijuma nije prijavio jer je još 2018. godine bilo jasno da će posao dobiti američka kompanija. Tada su ministarka Zorana Mihajlović i Šon Keri, potpredsednik Behtela potpisali Memorandum o razumevanju i saradnji u izgradnji deonice Moravskog koridora, kojim je predviđeno da maksimalna vrednost te investicije bude 800 miliona evra.

Uroš Delević, profesor Univerziteta u Londonu, ne prihvata da je zaduživanje kod Kine netransparentno.

„Ono nije ništa manje netransparentno nego zaduživanje kod bilo kog zapadnog partnera", tvrdi Delević za Oko Magazin.

On navodi i konkretan primer prema kome je Svetska banka Srbiji odobrila kredit za digitalizaciju Poreske uprave, koju sprovodi Ministarstvo finansija.

„Oni su raspisali konkurs, nisu objavili detalje o pobedniku konkursa, članovima komisije, nisu objasnili ni zašto onaj ko nije primljen - nije primljen. Ja sam lično uložio žalbu Svetskoj banci, do detalja sam pročitao njihove procedure. Odgovor je bio da je Ministarstvo finansija nosilac projekta i da oni veruju Ministarstvu. A naše ministarstvo je postupilo netransparentno", kaže Delević.

Na pitanje da li svi naši putevi na Putu svile Srbiju poput Crne Gore mogu da odvezu pravo u bankrot, Delević odgovara odrično.

„Kako može u bankrot da nas uvede kineski dug? Dug je dug, nije bitno prema kome. U bankrot može da nas uvede preveliko zaduživanje prema bilo kome. To je manje važno. Bitno je kolika je kamata i za šta se taj novac koristi", smatra Delević.

Kao što može da se vidi u budžetu za ovu godinu kamate na kineske kredite kreću se u rasponu od dva do tri odsto.

Sa druge strane, profesor Dejan Šoškić smatra da kineski krediti mogu da budu pretnja po javni dug.

„Treba biti obazriv, svako finansiranje koje se ugovara ozbiljno treba da stavimo pod lupu. Obično je samo pažnja javnosti na tome kolika je kamata. To je važan podatak, ali je podjednako važno i na šta se taj novac troši", kaže Šoškić i dodaje da ukoliko se novac troši bez kontrole to na kraju skupo mogu da plate poreski obveznici.

Sa njim je saglasan i Dušan Nikezić, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija za vreme Vlade Mirka Cvetkovića i aktuelni predsednik Resorog odbora za privredu i finansije u stranci Slobode i pravde Dragana Đilasa. Prema njegovoj računici, ako se realizuju svi najavljeni projekti, ukupan dug prema Kinezima dostići će 15 milijardi evra.

„Naučite nešto iz lekcije susedne Crne Gore", upozorava Nikezić.

Uroš Delević, međutim, čudi se onome što Nikezić govori. „Ako smo u u poslednjih 10 godina realizovali projekte vredne oko četiri milijarde, kako je onda moguće da sada ostvarimo 15 milijardi evra", pita se Delević.

Meka moć u Srbiji a zlatne kočije u Londonu

I dok se u Srbiji prebrojavaju kineske milijarde, zapadni mediji pišu o tome kako Kina na neki način želi da kolonizuje ovaj deo regiona, da širi svoj uticaj i meku moć.

Ipak, zapadne zemlje takođe u velikoj meri sarađuju sa Kinom. Italija je, na primer, nedavno i zvanično pristupila inicijativi Jedan pojas jedan put, Kina je jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Nemačke, sa obimom robne razmene od čak 212 milijardi evra u 2020. godini.

Posebno je zanimljiv slučaj Velike Britanije, gde je trgovina ove zemlje sa Kinom dostigla najveći nivo u istoriji. Prema podacima zvanične britanske statistike, Kina je u 2020. godini bila šesto najveće izvozno tržište za Veliku Britaniju, a izvezeno je robe u iznosu od oko 30 milijardi funti. Sa druge strane, Britanija još više uvozi kinesku robu, pa je uvoz robe iz Kine u 2020. godini dostigao čak 49 milijardi funti, što takođe predstavlja istorijski rekord.

Kina je kao investitor ušla u gotovo sve strateške sektore britanske ekonomije. Jedan od retkih strateških sektora gde Kina u Britaniji nema pristup je 5G mreža.

Osim što su vlasnici čeličane Britiš stil, Kina sa 20 milijardi funti sufinansira i izgradnju nuklearne elektrane (Hinklej Point). I to nije jedina nuklearna elektrana koju u Britaniji grade kineske firme u državnom vlasništvu. Državni fond Čajna Investment Korporejšn ima 8,7 odsto vlasništva u fabrici za snabdevanje vodom Temz Voter, ali su i vlasnici 10 odsto akcija Aerodroma Hitrou.

A sve je počelo jednom vožnjom zlatnim kočijama u oktobru 2015. godine. Britanska kraljica Elizabeta druga time je kineskom predsedniku Si Đinpingu ukazala posebnu čast. Ne samo da je za kineskog predsednika bio spreman i crven tepih, već se ceo London crveneo od kineskih zastava. Tadašnji premijer Dejvid Kameron vodio je kineskog predsednika u pab na pivo, na Etihad stadion, a napravili su čak i selfi sa Serhiom Aguerom, poznatim fudbalerom Mančester sitija.

Zapadni mediji zbog ovih investicija Kinu ne proglašavaju za kolonizatora Velike Britanije, ali zato zvanični Peking vrlo često mora da se brani od optužbi da je kolonizator Afrike. Na ovaj kontinent stiglo je čak 150 milijardi dolara kineskog novca.

Koncept nekadašnjeg puta svile bio je da zajedno sa tekstilom, porecelanom, začinima i staklom, putuje i kineska religija i kultura. Danas sa kineskim novcem putuje i kineski uticaj, ali je koncept Kine i da njihov novac krene putem kojim zapadni kapital i zapadni uticaj ređe ide.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">