Poslednja nedelja januara neočekivano je bila uzbudljiva na američkim berzama. Zahvaljujući organizovanoj akciji na društvenim mrežama kojom su naduvavane akcije firme GameStop, neke kompanije kao Melvin Kapital izgubile su desetine milijarde dolara i dovedene na rub bankrota. Mnogi su ovo doživeli kao da su Robin Hud i njegova družina rešili da se revanširaju zloglasnom i bezosećajnom predstavniku bogate elite. Ali da li je to baš tako?

Kompanija Melvin kapital je prošle nedelje postao žrtva sinhronizovane akcije individualnih investitora na američkim berzama koja je dovela do višestrukog rasta cene akcija američkog lanca prodavnica video igara GameStop i još nekih korporacija. To je za posledicu imalo da je za samo par nedelja januara ovaj hedž fond sa sedištem u Njujorku izgubio oko 4,5 milijardi dolara ili 53 odsto svog kapitala. Da bi opstao, Melvin kapital je morao da zatraži novčanu pomoć od poznatih fondova: Point 72, na čijem je čelu legendarni hedž fond menadžer Stiv Koen, koji je ujedno i mentor Gejb Potkina, osnivača Melvina; kao i Citadela, firme koja je u ovom skandalu imala višestruku ulogu.

Tako se završila uzbudljiva poslednja sedmica januara, u kome obično nema mnogo novosti. Mnogi su ovo doživeli kao da su Robin Hud i njegova družina rešili da se revanširaju zloglasnom i bezosećajnom predstavniku bogate elite, liše ga njegovog nepravedno stečenog bogatstva i podele plen onim manje privilegovanim delovima društva, dajući tako doprinos smanjenju nejednakosti.

Napad na Volstrit

Notingemski šerif, koji je u ovom slučaju regulatorno telo Securities and Exchange Commission (SEC), već je pokrenuo uviđaj i istražuje ko se krije iza imena družine Robina Huda. U delu javnosti je to pozdravljeno kao pobeda nad zlim hedž fondom i njegovim menadžerima.

Akcija short squeeze zapravo predstavlja kvarenje igre velikim hedž fondovima koji se „klade" da će akcije nekih firmi padati. I to je zamalo došlo glave Melvin kapitalu. A hedž fondovi su ostali u lošem sećanju još od velike finansijske krize krajem prve decenije 21. veka. Akcija je predstavljena i kao napad na Volstrit i osveta prema najbogatijih jedan odsto.

Tako bi izgledao površan opis ovog događaja kad bismo ocenu bazirali na medijskim naslovima i onome što se može pročitati na društvenim mrežama. Međutim, stvari kao što znamo, retko ispadnu onako kako se u početku čini.

Big Short 2.0

Kako su takozvani mali individualni investitori uspeli da dovedu do ivice bankrotstva hedž fond koji je upravljao sa više od 10 milijardi dolara uloga?

Ispostavilo se da mali investitori mogu koordinisanom akcijom, ako uspostave kritičnu masu, da dovedu do vrtoglavog rasta cene akcija kompanija kao što je GameStop. Za pozicije Melvin kapitala saznali su tako što je firma u redovnom procesu godišnje prijave to javno objavila. Nakon što su izabrali „osetljive pozicije", a to su firme čijom cenom može lako da se manipuliše jer su male i ne treba kupiti puno akcija da bi njihova cena porasla, komunicirali su isključivo preko platforme Reddit. Da bi, na primer, krenuli u akciju short squeeza, kompanija Epl ili Majkrosoft trebalo bi da ulože milijarde dolara, ali s manjim firmama, kao što je GameStop, to je mnogo jeftinije.

Hedž fond je šortovao akcije GameStopa, jer je smatrao da je kompanija precenjena i da će njene akcije padati. A šta šortovanje, zapravo, znači?

Šta je šortovanje?

Investitori koji šortuju akcije očekuju da dobiju profit tako što će pozajmiti akcije od brokera i prodati ih za određen iznos. A onda će, kada dođe vreme, akcije vratiti i moći da ih kupe po mnogo nižoj ceni i da zadrže profit. Šortiranje koje rade hedž fondovi je sasvim legitimna radnja koja ima svoju ekonomsku funkciju tako što doprinosi formiranju realne cene akcija i pospešuje efikasnost tržišta. Smatra se da bi bez šortiranja cene akcija bile mnogo više sklone fluktuacijama.

GameStop se smatra firmom na zalasku, jer je propustila da, za razliku od konkurencije, ulaže u onlajn tehnologiju i digitalizaciju. Dakle, individualni investitori imali su za cilj da podignu cenu akcija GameStopa što je više moguće kako bi izazvali short squeeze i pokvarili igru velikom hedž fondu.

Rast cene akcija za onoga ko je šortovao znači gubitak. On može da bude mnogo veći nego kod običnog ulaganja. Kada kupite akciju bilo koje kompanije, ono što najviše možete da izgubite jeste inicijalna investicija, odnosno iznos koji ste uložili. Međutim, kad šortujete akciju gubitak može da bude nekoliko puta veći i u teoriji - neograničen.

Rast od 1.625 %

Preko Redita i njegove popularane zajedince WallStretBets, učesnici su se dogovorili da sinhronizovano, kupujući akcije, podignu cene GameStopa i sličnih firmi, koje stoje na „staklenim nogama" pogođeni kovidom ili tehnološkim promenama, poput prodavnica odeće Ekspres, vlasnika bioskopa AMC ili Blekberija. Time što su pretežno kupovali te opcije, učesnici su bili još uspešniji u svojoj nameri, jer je cena jedne takozvane „kol opcije", koja kupcu daje pravo da kupi akciju po nekoj unapred utvrđenoj ceni, mnogo manja od same akcije. Tako su oni efektivno mogli da kupe mnogo veći broj akcija.

Brokerske kuće su na drugoj strani u ovoj trgovini, a da bi se zaštitile, one počinju da kupuju akcije te iste firme, u ovom slučaju GameStopa, kako bi smanjile svoje gubitke. Pod takvim pritiskom, zakon ponude i tražnje počinje da deluje, dižući cenu GameStop akcija u nebo, tako da su one za nepunih mesec dana porasle za neverovatnih 1.625 odsto. 

Usled rasta cene GameStopa, Melvin koji je imao šort poziciju na to ime, počeo je da ređa gubitke, što je imalo dvostruki efekat. Prvo, unutrašnja kontrola rizika zahteva da se šort pozicije u gubitku zatvore, kako bi se ograničila mogućnost daljeg gubitka.

S druge strane, brokeri koji su im pozajmili akcije počinju da zahtevaju dodatno kapitalno pokriće - takozvani margin call. Melvin kapital sada ne samo da mora da pokrije šort pozicije na akcije GameStopa kako bi zaustavio gubitke, već je primoran, kao i drugi hedž fondovi, da proda druge pozicije da bi došao do keša kojim pokriva margin call. Ovakvo trgovanje izaziva širenje nestabilnosti na šire tržište, jer dolazi do pada cena većeg broja akcija.

Kako je sve ovo moguće i zašto baš sada?

Platforme

Postoji nekoliko predispozicija koje su ovo omogućile. Prvo, to je razvoj tehnologije i pojava platformi za trgovinu koje svojim korisnicima omogućuju jednostavan pristup i ne naplaćuju transakcije.

Donedavno, individualni investitori su mogli da trguju akcijama samo preko posrednika - brokera čije su provizije bile visoke, čak i do pet odsto. To je navelo zakonodavce da uzmu u zaštitu male investitore. Tako smo za kratko vreme došli od jedne krajnosti u kojoj su mali investitori za svaku izvršenu transakciju dobijali po džepu, do ove druge krajnosti gde su korišćenjem onlajn platformi, trgovanje akcijama mogli da nose u istom džepu - u telefonu. Provizija je nestala i trgovanje akcijama je postalo besplatno.

Vlasnici trejding platformi kao što je Robinhood pristaju da ukinu proviziju kako bi privukli što više klijenata, čije akcije onda prodaju novim igračima na tržištu - high frequency trading firms, koje to umeju da unovče tako što postaju nezaobilazni posrednici u celodnevnoj trgovini između institucija. Time što kontrolišu promet akcija oni imaju informaciju o ponudi i tražnji i formiraju cenu, pri čemu uvek zarade.

Pandemijski influenseri

Pandemija korona virusa je od marta prošle godine poslala armiju zaposlenih da rade od kuće, da bi američka vlada odmah potom počela da šalje mesečne čekove pomoći svima koji su ostali bez posla. Veliki broj mladih ljudi ostao je tako zakovan u četiri zida i iz kućne dosade počeo da traži nove vidove zabave.

Pojavili su se novi influenseri koji su počeli da promovišu trgovinu akcijama kao novi vid lakog bogaćenja. Tu se posebno izdvaja Barsool Sports, socijalna platforma popularna među mladim ljudima sklonim sportskim kladionicama, koji su sada počeli, usled nedostatka sportskih aktivnosti, da promovišu trgovinu akcijama kao zamenu.

Četovi na Redit forumu počinju da se fokusiraju na trejding, i tako Wallstreetbets postaje popularna među novopečenim trejderima koji počinju da slede primer uticajnih korisnika. Jedan od njih je Kit Džil, koji ima 34 godine i prošle srede je objavio snimak svog računa u banci na kome se vidi profit od oko 20 miliona dolara - dnevna zarada od trgovine akcija i opcija.

Da li su zaverenici ovo mogli da postignu sa svakom akcijom? Ne. Pre svega, nije slučajno da su žrtve ove zavere bile one kompanije koje imaju relativno mali broj akcija, a kod kojih je short interest ili odnos broja akcija koje su šortovane i ukupnog broja akcija veliki.

Znači, akcije Epla, Tesle i ostalih velikih kompanija nisu izložene ovom riziku. Zatim, mnogi veći igrači među hedž fondovima imaju bolju kontrolu rizika nego što se pokazalo kod Melvin kapitala: imaju limitirane šortovane pozicije, ne rade šortovanje malih firmi, sa velikim šort interestom...

Pump and Dump

Da li je ovo legalno? Regulativa u SAD je jasna: investitori ne mogu da se udružuju s ciljem da promene cenu akcije. Ono što se dešavalo u proteklih par nedelje podseća na zabranjenu strategiju koja se zove „pump and dump". To nema veze sa pravim investiranjem, gde se radi analiza kompanije, njenih prihoda, izgleda za rast i konkurentnost. Ovde je cilj bio da se cena koordinirano podigne što više kako bi se nanela šteta drugim učesnicima na tržištu, a to je praktično nelegalno.

Na kraju možemo da ocenimo uspeh akcije sa ideološke strane. Osim po nekog „malog investitora", koji je uspeo na vreme da proda akcije pošto je cena porasla, među dobitnicima su brokerske kuće i same onlajn trejding kompanije kao što su Robinhood i Citadel Secirities.

Kao što sam napomenuo, Citadel ima nekoliko funkcija: on otkupljuje akcije od Robinhooda i kao posrednik u trgovini među institucijama zarađuje ogromni profit; takođe je i broker, i kao vodeći kreator tržišnih tokova na njujorškoj berzi kontroliše 50 odsto izdatih akcija i 32 odsto prometa svih opcija.

Ko na kraju plaća

Znači, ako je cilj akcije bio da se „kazni" elita, ona nije uspela. Čak, neke poruke koje vidimo od YOLO ekipe (You only live once) kao da okreću poznatu filozofiju Vorena Bafeta naglavce. Umesto „kupi jeftino - prodaj skupo", oni poručuju „kupi jeftino - prodaj nikad". Teško da je to recept za neki trajni uspeh na tržištu.

Na kraju, ideja da je ipak postignuta neka nebeska pravda uperena protiv zlih hedž fond menadžera, nije baš uspela. Melvin je preživeo zahvaljujući dokapitalizaciji. Gubitak snose ulagači, koji su često penzioni fondovi, a čiji su vlasnici opet obični ljudi, zaposleni ili penzionisani, a ne članovi elite.

Sada treba očekivati da će zakonodavci istražiti da li je ovde bilo manipulacije tržišta. Međutim, malo je verovatno da će SEC da se usudi da kazni Davida jer se trznuo da se suprotstavi Golijatu. Već se javljaju neka mišljenja da ovo sve ne bi moglo da se izvede bez neke uloge većih igrača kao, na primer, drugih hedž fondova koji su, misli se, koristili male investitore kao paravan za svoje delovanje.

Konci u rukama

SEC će ispitati ko su influenseri na popularnim četovima i ima li među njima institucija koje su svesno podgrevale situaciju i vukle konce „iza scene". Osim toga, potrebno je preispitati praksu po kojoj se nalozi za trgovinu akcijama individualnih investitora prodaju veletrgovinskim brokerskim kućama. Zatim, da li je pametno dozvoliti individualnim investitorima da trguju opcijama bez ikakve kvalifikacije?

Kod profesionalnih firmi, da bi trgovao opcijama trejder mora da završi određeni kurs gde mora da prođe rigorozan ispit da bi dobio licencu. Takođe, sadašnja praksa da jedna akcija može da se šortuje nekoliko puta tako što prelazi iz ruke u ruku, dovela je do toga da ukupan broj šortova bude veći nego ukupan broj izdatih akcija.

Na kraju, i pored velike brige i panike prošle nedelje, možemo da konstatujemo da ova epizoda nije uzdrmala svetska finansijska tržišta. Kada se pogleda ukupna kapitalizacija akcija koje su 31. decembra imale najveći šorting interest i koje su postale meta trejdera u pidžamama, ona je samo 0,13 odsto od ukupne vrednosti kapitala 500 najvećih kompanija u Americi. Cena nafte, prinosi na državne obveznice i kamate na kredite nisu se ni pomerili, što govori o ograničenoj posledici ovih događaja.

Takođe, cena akcija kompanije GameStop uveče 2. februara pala je 60 odsto. Što je samo dokaz da vrednost akcija može nerealno da se naduva, ali kratko traje, kao i da tržište ipak funkcioniše i teško ga je izmanipulisati.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">