Dvadeseti april

Dvadeseti april 1939, pedeseti rođendan „Firera nemačkog naroda i kancelara Nemačkog Rajha", prvi put je proslavljen kao oficijelni nacionalni praznik, nakon što su tri dana ranije za to stvoreni zakonski preduslovi.

Od 17. do 20. aprila, nemačke novine opširno pišu o pripremama za proslavu novog praznika. Ovo je spisak zemalja koje su uputile delegaciju na proslavu Hitlerovog pedesetog rođendana: SAD, SSSR, Francuska, Poljska, Italija, Japan, Španija, Mađarska, Belgija, Bolivija, Brazil, Bugarska, Estonija, Finska, Grčka, Velika Britanija, Jugoslavija, Letonija, Litvanija, Holandija, Norveška, Portugalija, Rumunija, Švedska, Sijam, Slovačka i Turska. Slovačku i Jugoslaviju predstavljali su novi poslanici koji su samo dan ranije predali akreditivna pisma: Matus Černak i Ivo Andrić.

Pretprazničke večeri, Hitler i Albert Šper su otvorili Osovinu istok-zapad, bulevar sedam kilometara dugačak, na kojem je Brandenburška kapija.

Proslava na dan samog praznika obeležena je ogromnom vojnom paradom u trajanju od četiri i po sata, od jedanaest prepodne do pola četiri poslepodne. Učestvovalo je šest divizija u marševskoj dužini od 45 kilometara. Paradiralo je 1.500 oficira, 40.000 posada, skoro 10.000 vojnih vozila.

Ima istoričara koji pedeseti Hitlerov rođendan smatraju vrhuncem njegovog života. Po jednoj efektnoj i sugestivnoj oceni: „Da je Hitler umro toga dana, ušao bi u istoriju kao najveći Nemac."

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">