Devetnaesti april

U četvrtak, devetnaestog aprila 1918, dok Evropom besni Veliki rat, poljski antropolog Bronislav Malinovski na Trobrijandskim ostrvima u svoj dnevnik beleži: „Lep dan; sunčan na mahove, malo kiše. Ustao u osam s namerom da pišem dnevnik i sredim beleške, ali su navratili moji informanti pa sam pravio nove beleške umesto da sređujem stare. Radio lepo, bez žurbe. Oko jedan sam prilegao, mada nisam bio umoran. (...) Oko tri se vratio da radim. U pet pošao ka Kaulaki. Lepa i zgodna mlada devojka koračala je ispred mene. Zurio sam u mišiće njenih leđa, njene noge i lepotu tela, koju mi belci toliko skrivamo i bio sam potpuno fasciniran. Verovatno čak ni kod svoje žene neću nikad moći tako dugo i pažljivo gledati igru leđnih mišića kao kod ove životinjice. Na trenutke mi je bilo žao što nisam divljak i ne mogu tek tako da je posedujem."

U vreme dok ovo piše, Malinovski ima trideset i četiri godine. (Rođendan mu je bio dvanaest dana ranije.) Rodio se u Krakovu, gde je i doktorirao na Jagelonskom univerzitetu. Posle rata, živeo je u Velikoj Britaniji, predajući povremeno u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se i preselio nakon što je počeo Drugi svetski rat. Umro je 1942. godine. Više od dvadeset godina kasnije, njegova udovica je objavila dnevnike koje je Malinovski pisao u vreme svojih terenskih istraživanja i koje on sam, po svemu sudeći, nikad nije planirao da objavi, a kontroverze oko tih dnevnika prisutne su do današnjeg dana.

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">