Petnaesti april

Petnaestog aprila 1765, umro je Mihail Vasiljevič Lomonosov, naučnik i pisac, čovek iza koga su ostali nemerljivi doprinosi nauci i ruskom jeziku. Selo u kojem je rođen 1711. godine danas se zove Lomonosovo. Tokom školovanja u Rusiji primećen je njegov veliki talenat, pa su ga poslali na usavršavanje u Nemačku, u Marburg i Frajburg. Tamo je jako brzo naučio nemački jezik, pa se i oženio Nemicom.

Vrativši se u Rusiju, najpre je imao problema sa zakonom, pa je osam meseci proveo u kućnom pritvoru, a nakon što se to razrešilo, on uskoro postaje vodeći naučnik svog vremena, a kasnije je univerzalno prepoznat kao „otac ruske nauke". Teško je na malom prostoru i nabrojati sva važna njegova otkrića iz oblasti fizike, hemije i astronomije. Primera radi, četiri godine uoči svoje smrti, posmatrajući tranzit Venere iz male opservatorije blizu svoje kuće u Petrogradu, otkrio je da ova planeta ima atmosferu, On je takođe prvi čovek koji je zabeležio smrzavanje žive. Demantovao je u ono vreme opšteprihvaćenu teoriju o postojanju flogistona. Svojom gramatikom reformisao je ruski jezik. Napisao je i istoriju Rusije. Uoči smrti bio je započeo pisanje epa o Petru Velikom na tragu Vergilijeve „Eneide", ali ga je smrt u tom poduhvatu sprečila.

Po Lomonosovu se mnogo toga zove: od rodnog sela preko jednog grada i jednog kratera na Mesecu i jednog kratera na Marsu do jednog satelita i jednog aerodroma. 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">