Trinaesti april

Trinaesti april 1953. pao je u utorak, ne u petak. Alan Dals, direktor Centralne informativne agencije, nije po svoj prilici želeo da priziva baksuzluk na dan kad je pokrenuo izuzetno važan projekat. Pod šifrom „MKULTRA" ili „MK-ULTRA" provođeni su eksperimenti na ljudima, a s ciljem kontrole uma. Ideja je bila da se uz pomoć droga, hemikalija, hipnoze i raznih oblika mučenja dođe do mogućnosti upravljanja mentalnim stanjima.

Prve informacije o ovom tajnom programu izašle su u javnost sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka kao posledica kongresne istrage o nezakonitim radnjama koje su režirale CIA i FBI. Vrhovni sud SAD je naknadno konstatovao da se projekat bavio „istraživanjem i razvojem hemijskih, bioloških i radioloških materijala pogodnih za korišćenje u tajnim operacijama kako bi se kontrolisalo ljudsko ponašanje".

Prema Stivenu Kinzeru, ovaj projekat je zapravo predstavljao produbljivanje eksperimenata rađenih na zatočenicima japanskih i nacističkih logora u Drugom svetskog ratu. Ovaj autor čak tvrdi da su na projektu i učestvovali neki od nacističkih zločinaca koje je CIA posle regrutovala za svoje potrebe.

Poput duha iz boce, priča o ovom projektu u posve direktnim ili ponešto zamagljenim aluzijama često se u različitim oblicima pojavljuje u američkim umetničkim delima i popularnoj kulturi. U tom dugačkom i šarolikom nizu su filmovi „Teorija zavere" Ričarda Donera te „Dobri pastir" Roberta de Nira, zatim pojedine epizode serija „Dosije Iks" i „Zapadno krilo", kao i roman Stivena Kinga „Potpaljivačica". 

 

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">