11. april

Jedanaestog aprila 1987, šezdesetsedmogodišnji hemičar i pisac, Primo Levi, umro je u Torinu, svom rodnom gradu, nakon pada sa visokog stepeništa u sopstvenom stanu. Levijev stan je imao tri etaže, a on je s najvišeg nivoa pao na pod u prizemlju. Istraga je zaključila da se radi o samoubistvu, mada su mnogi Levijevi bližnji ustvrdili da je reč o nesrećnom slučaju. U nedeljama pre smrti, Levi se žalio na vrtoglavicu, umor i probleme s krvnim pritiskom. Takođe, nije ostavio nikakvo oproštajno pismo.

Nešto više od jedanaest meseci Levi je bio zatočenik u Aušvicu. Njegove knjige spadaju u same vrhunce logorološke literature. U nekrologu Leviju, Eli Vizel je zapisao da je ovaj „umro u Aušvicu, ali četrdeset godina kasnije".

Njegova prva knjiga o Aušvicu, objavljena 1947. godine pod naslovom „Zar je to čovek?", prošla je gotovo potpuno nezapaženo. Prvo izdanje je štampano u 2.000 primeraka, a u deset godina se prodalo jedva 1.500. Među retkim ranim javnim odjecima bio je izuzetno pozitivan prikaz knjige koji je napisao Italo Kalvino.

Dvanaest godina nakon originalnog izdanja, izlaze prevodi na engleski i nemački jezik te Levijeva slava počinje polako, u skladu i sa promenom istorijskog pogleda na koncentracione logore, da raste.

Napisao je još nekoliko memoarskih knjiga o Aušvicu, ali je pisao i romane, kratke priče, pesme i eseje. I neposredno uoči smrti je neumorno pisao.

Levijev logoraški broj bio je 174517. 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">