U drugom delu nekanonskog Priručnika za propagandiste, ambicioznijima se nudi nekoliko odrednica materije za rad i načina za obradu. Ništa od toga vas, ako ste to pomislili, neće učiti kako da budete Gebels, već naprotiv kako ćete izbeći opasnost da postanete Gebels, a svejedno sačuvate nešto od one vrtoglavice koja se javlja u ljudima kad misle da u šaci drže sudbine mnogih. Ako po prirodi niste zli, nećete to postati samo zato što se bavite propagandom. Da bi se neki propagandista temeljno transformisao u zločinca s namerom, potrebno je zlo vreme i zli sistem, a EU od ta dva uslova za sada ispunjava samo ovaj prvi. Imajte na umu: i ako niste zli, bićete odgovorni.

Totalizacija je bila materija i praksa moderne političke propagandne, onakve kakva se praktikovala u dva paralelna istorijska sistema, nacizmu i staljinizmu. Termin „moderno" se u ovom Priručniku upotrebljava isključivo u značenju da se odnosi na događaje iz prve polovine dvadesetog veka, kad stvari i fenomeni postaju „moderni" po uobičajenoj definiciji. U „totalizaciji" se radilo kroz direktne zabrane i cenzure. Savremena evropska propaganda se pre javlja kroz „ornamentizaciju", pojam nemačkog sociologa Zigfrida Krakauera iz šezdesetih godina. Totalizacija lomi tela, ornamentizacija usmerava um.

Krakauer je taj termin upotrebljavao specifično, kao vizuelno zaposedanje javnih prostora od strane političkih simbola. Ali vreme je da se on proširi za savremenije, ideološki neutralnije osobine. Mase se naime mogu sklopiti u „ornamente" u bilo kom političkom sistemu.   

„Ornamenti mase vise u vazduhu jer su stvoreni, ne organski izrasli. Oni poseduju magičnu neophodnost i puni su značenja i smisla, tako da se uvek percipiraju kao celina, nikad kao čisti skup ornamentalnih linija", opisivao ih je Krakauer. „Individue, onda kad izdvoje dušu iz kolektiva nisu dobar materijal za stvaranje novih ornamentalnih mustri. Ali, ako takvi kao individualisti dođu na masovnu priredbu, neće moći da se odupru ulasku u ornament. Kao udovi mase, ne kao individue, ljudi su delovi jedne vizuelno kompleksne figure."

Jednostavnijim rečnikom, kad se nađu na masovnoj priredbi, ljudi se ponašaju kao metalna piljevina na magnetnom polju, kao beli prah na staklu. Kod „masovne priredbe" nije odmah neophodna referenca na Gebelsa ili Leni Rifenštal. Bilo nekad. Danas se za „masovne priredbe" kvalifikuju i mnogi zapadni televizijski izveštaji sa ukrajinskih ratišta. U „masovnu priredbu" ornamentalnih intencija spada i ovogodišnja Pesma Evrovizije.

Savremeni evropski propagandisti stoje pred izazovom da javnost najpre vrate na stepen mase, koje će se u narednom koraku slagati u arabeske, a one u ornamente.

Na istorijskom tržištu rata iz inata trenutno vlada potražnja za antiruskim ornamentima. Dajte ponudu, uronite u temu, ali nemojte izgubiti obalu iz vida. Spasioci i spasitelji ne pohode vaše obale.

Treće poglavlje:
TELO PROPAGANDNE OBRADE 

Neke političke ideje, programi i ideologije su pogodnije za propagandističku obradu od drugih. Generalno, komunizam, nacizam, fašizam i nacionalizam su vrlo plodno tlo za testiranje i primenu propagandnih kampanja. Uz napomenu da su prve tri arhivskog tipa i praktično ne postoje, sa izuzetkom komunizma u Severnoj Koreji, ili malih ostrva ekstremnih partija istorijske desnice u Evropi i Americi. Svejedno se spominju jer su sve tri ostale poligoni i trenažeri za razvijanje mašte talentovanih propagandista.

Što se nacionalizma tiče, on je uvek u latentnoj opasnosti od patoloških formi, ali kako poseduje i brojne progresivne i humanističke osobine, spreman je da uči i da se prilagođava, što olakšava njegove transformacije u prostoru legitimnog, legalnog i atraktivnog. Gde god vas odvede profesionalni put, računajte s tim da ćete verovatno naći zaposlenje unutar nekog nacionalnog sistema vrednosti.

Unutar EU su vaše pozicije posebno osetljive. Uniji je nacionalizam mahom sve što nije unutar nje, dok se nacionalizmi članica nazivaju samo „nacionalnim". Jedino Mađarska važi za otvoreno nacionalističku; Poljska je takođe tako nazivana dok se nije stavila na čelo EU antiruske kampanje, sada je opet samo „nacionalna". 

Zašto recimo Srbi i Hrvati u Bosni važe za „nacionalističke", a Bošnjaci koji otvoreno žele da ih integrišu u vlastite nacionalne interese, ne. Bošnjaci bi bili Bosanci, dakle samo „nacionalni" što je opet difuzan termin, s obzirom da Bosanci nisu nacija, već svi koji žive u Bosni, od kojih neki nemaju nameru da postanu Bosanci, zato što Bošnjaci koji već imaju svoju naciju monopolišu ovaj pojam. Generalno, nemojte previše razbijati glavu nad takvim aporijama, vi ionako šijete od donetog materijala.

Uvek pažljivo posmatrajte, šta je ona razdelnica koja u aktuelnoj EU percepciji od „nacionalnog" pravi „nacionalističko" i obrnuto? Putevi EU zlovolje su varijabilni. Sad je to stav prema Rusiji. Koja nacionalna država okleva da se pridruži radikalnom antiruskom horu Baltika i istočnih članica, ta u medijima odmah postaje „sebična", „nesolidarna", u procesu nacionalistička i nedisciplinovana, čak se osmeli da Ukrajini uskrati poene na muzičkom festivalu.  

Pazite na terminologiju u javnosti, to jest svaki put kad napuštate usku profesionalnu sredinu ili kafanski sto. Unutar vlastitog tima, razumno je svako „nacionalno" tretirati kao „nacionalističko", i obrnuto.

Iz toga proizilazi:

1. IDEOLOGIJE VAS NE OBAVEZUJU, ZATO IH SLOBODNO MEŠAJTE

Idite na tržište istorijskih ideja i sistema, razbijajte ih na sastavnice, kupujte šta vam se čini korisnim, tamo jabuku, ovde krušku. Pogledajte trendove i mentalno ih dovedite do punog razvoja u budućnosti. Stavite od toga nešto u košaricu, ne mora biti čitav ideološki korpus, izaberite delove koji vam se dopadaju i imaju najviše šanse za uspešno ornamentiranje mase. Problem moderne propagande tipa Gebels je bio da je on kupovao na kilo. Savremeni propagandisti kupuju na grame i miligrame, čime se štete redukuju već u nameri.

Gebelsova izvorna ideologija je bila politički mesijanizam. Njegov Putnik, drama koju je pisao početkom i onda ponovo krajem dvadesetih je alegorija o Isusu koji se kao putnik vraća na zemlju. Pri tome sreće različite ljude koji pate, a svi oni u ornamentu daju sliku „bolesne Evrope danas". U tkivu drame se mešaju srednjevekovno, ekspresionističko, naturalističko i rusko, ex oriente lux, iz čega se vidi da je i Gebels pazario na više strana, pre nego što se obavezao samo jednoj.

Putnik završava apoteozom Trećeg rajha. Pazite jako dobro kad jedan koncept na čijoj primeni radite dolazi s integrisanom apoteozom na kraju. Pustite da vas taj pehar mimoiđe, tražite novi posao, jer, već rečeno, vaši šefovi mogu biti suicidalni tipovi, vi ne. Vi samo profesionalno radite svoj posao i pazite da vaše lične investicije ne pređu kritičnu tačku.

2. MORATE SMANjITI SVET

Generalno, svet se smanjuje na tri načina - tako što se ekspandira dok se razlika sistem-okolina potpuno ne poništi; tako što se oko jednog sistema podižu zidovi, politički ili kulturni; ili u kombinaciji prvog i drugog u varirajućim proporcijama.

Prvo su radile antičke imperije, od Aleksandrove do Rimske, što je bilo izvedivo jer je počivalo na greški da je isečak sveta svet, pars pro toto. Danas bi tu spadao i globalizam kao ideologija, i on mehanički ekspandira da bi mentalno sužavao.

Drugi tip primenjuje Severna Koreja, do neke mere i Kina, Japan sigurno više od Kine.

Mešoviti tipovi su bili istorijski totalitarni sistemi, kao nacistički i komunistički. U tehničkom smislu je i EU jedan takav model, jer se njene rasprave i svađe oko proširenja svode na niz sukcesivnih koraka koji podrazumevaju širenje-podizanje zidova za osiguravanje teritorija, i tako sve dok se ne natrči na tuđi zid.   

Simbolički se taj mehanizam skupljanja sveta kao vunenog pulovera u centrifugi demaskira u Gebelsovom romanu Mihael Forman. U prvoj varijanti s početka dvadesetih stoji rečenica „Ako sebe spasim, spasio sam čitavo čovečanstvo"; u drugoj iz 28: „Ako sebe spasim, spasio sam svoj narod". Jeste li primetili kako se pulover sad skupio, pa stoji kao uniforma na Geringu! 

Koja god tehnika, morate smanjivati svet i podizati zidove, da bi vaša propaganda imala smisla. Princip „ograđenog propagandnog dvorišta" ne treba shvatiti bukvalno, jasno je i da je globalizam u ideološkom smislu jedno takvo ograđeno dvorište. Mit vođe je u nacističkoj propagandi nastao relativno kasno, tek sredinom 1932. Iz Gebelsovog dnevnika se vidi da on to radi - da, to je bila njegova ideja, barem u punoći i sistematičnosti kakvu znamo iz istorije! - prevashodno iz taktičkih razloga. U poslednjoj godini pre preuzimanja vlasti su Hitlerov NSDAP politički i diplomatski, SA rabijatno, već fizički zatvorili Nemačku u propagandnu kutiju. Tek tada, u zatvorenom sistemu, postalo je moguće uspostaviti firera kao visoku peć za legurisanje ornamenta, i onda taj mit proglasiti centralnim motivom propagande.

Gledano aktuelno, zapadna propaganda takođe pokušava da smanji svet. Zapadni državnici, kao Bajden, Ursula fon der Lajen ili EU ministar rata Žozep Borelj, koji se lažno predstavlja kao ministar diplomatije, hodočaste po Africi i Aziji i upotrebljavaju antiruske sankcije kao cilj i sredstvo redukcije globalnog na zapadno.

Ukrajinska propaganda je poseban slučaj. Ona je vrlo uspešna, nema zbora. Ali ni tu ništa nije jednoznačno. Uspeh ukrajinske propagande je u tome da je ona srušila zidove; problem i veliki nesporazum ukrajinske propagande jeste da je te zidove uspela da sruši samo prema Zapadu. U rezultatu, ono što je za Zapad herojsko u tom propagandnom korpusu, za ostale je patetično, neodgovorno i puno prezira prema vlastitim žrtvama.

Ukratko, Ukrajina je ekstremno nacionalistička zemlja, gledano pre i posle izbijanja rata, i to treba računati u ultimativan propagandni uspeh da na Zapadu to niko ne sme ni da primeti ni da kaže. Vi posebno ne. Vi šijete od donetog materijala.  

3. RAT KAO TELO PROPAGANDE

Rat je prirodni habitat svake propagande. U to stanje su propagandisti često gurnuti tvrdoglavošću generacija koje svakoj kasnijoj prenose samo parcijalno sećanje na rat, obično ono o herojstvu i žrtvi. Dobro je da saznate koji delovi su izostavljeni u prenosu, zato što je vaš posao da iscrpno vladate temom kojom se bavite, iako ćete u propagandnim reprezentacijama rata verovatno brzo doći do zaključka da one vole impresiju i sfumato, ne introspekciju i temeljitost. Ako kolektivno sećanje preferira da briše neke elemente rata, pre svega one fizičke, o konkretnim mrtvim, ne o poratnim bronzanim surogatima, to samo znači da izostavljeno nije dobar materijal za uspešnu propagandu.

Ali generalno oprezan stav prema ratu ne znači i da treba bežati od njega kad već vidite da se približava. A videćete ga pre svih drugih. Za druge je on možda iznenađenje, nekad čak i za politiku, za vas ne sme da bude. Ako vas ipak iznenadi, velika je verovatnoća da niste za taj posao i da morate razmišljati o alternativama, možda čak i o prelasku/povratku u obično novinarstvo, u reklamne kampanje za pivo, paštete i bankovne portfolie, na kurseve za poznavanje medija i medijsku kompetenciju i slično. Ali ako ostanete propagandista, rat vam ne gine.

Bez obzira na vaš oprez prema toj temi, svejedno vam se može dogoditi da u toku karijere morate da obrađujete, odgajate, negujete i ispraćate ne samo jedan rat, već i nekoliko. Štaviše, nekad ćete se uhvatiti u momentima stagnacije karijere, iz koje vas može izvući samo rat. Ako vam ga politika ne pokloni, nema druge, moraćete sami da ga kreirate. Dobra strana je da onda imate više slobode u dizajnu.  

Gebels izvorno nije bio ratni tip, više ulično huliganski, barem dok je partija napredovala ka vlasti. Njegov narcizam, ambicioznost, amoralnost i nezasitna potreba za kontrolom i obožavanjem nisu nužno vodili ka ratu, više ka batinama, ali kad je rat počeo, dobro su mu došli.

Hitler je voleo rat, Gebels je voleo Ruse. U svakom slučaju, divio im se. U vezanim sudbinama kakve su bile Hitlerova i Gebelsova, neko je morao da popusti. Popustio je naravno Gebels. Njegove dnevničke beleške ipak otkrivaju da mu odvikavanje od sklonosti Rusiji nije palo lako, te da nije došlo preko noći, već u etapama, obrnuto proporcionalno napretku u naci-hijerarhiji.

Gebels je bio prevodilac između živih i mrtvih. Za vas danas to nije tako jednostavno, jer je jezik mrtvih posle 1945. mahom napušten i zaboravljen, barem u Evropi; a tamo gde su se i pojavile grupe govornika, kao u ratu u Jugoslaviji devedesetih, bilo je previše narečja za smisleni razgovor. Jezik mrtvih je postao mrtav, kao latinski ili starogrčki. Umesto toga, vi od mrtvih uzimajte samo izjave na slepo, tako ćete posedovati izvestan korpus svedočanstava, pre nego što se komunikacija ponovo ne uspostavi.

To se već i radi. Na nedavnom otvaranju izložbe „Užasi rata; Goja i današnjica" u bečkoj Albertini (24. maja) sučeljavaju se Gojini bakropisi „Užasi rata" nastali 1810-1814 i fotografije Mihajla Palinčaka koje pokazuju mrtve civile na seoskim putevima današnje Ukrajine.

Da li te dve vrste vizuelnih svedočanstava razgovaraju međusobno? Estetski i materijalno integrativno, teško. Direktor Albertine Albert Šreder je svestan da mu se izložba raspada na dve i da je jedini kit koji ih drži brza propaganda u trku. Zato ju je na otvaranju i nazvao „izjavom". 

Izjavom, ne izložbom. 

4. IZBEGAVAJTE RAD NA TELU HUMORA

Humor je nepredvidiv. On je veliko lovište za svaki sistem kome trebaju vaše usluge. U Trećem rajhu su bili zabranjeni politički vicevi, što nije bilo teško sprovesti u novinama. Mediji koji su se otimali bili su kabarei, varijetei, uopšte pozorište, scena, sve živo. Živo za vas nikako nije dobro, živo misli, živo uvek poseduje tendenciju da se izdvoji kao jedinka, a vi radite protiv živog, stvarate mrtvo. Kreirate ornament mase na istorijskoj pozadini.

Kako još nijedan režim nije iskorenio smeh, Gebels je znao da temu humora ne sme ostaviti nereflektovanu, pa je to obradio u članku pod naslovom „Da li mi uopšte imamo humor?" (Völkische Beobachter, februar 1937). Njegova teza je bila: da, mi Nemci imamo humor „ali onaj namrgođene sorte". U dnevniku je još ranih dvadesetih upisao svoj kredo: „Pesimizmom protiv svega".

Danas, ako kao propagandista već morate da se smejete nekome, takav ste tip i preferirate duhovite slogane, smejte se Rusima. Kad jedan tako ozbiljan list kao austrijski Di Prese (14. maja) može da objavi esej o vampiru Nosferatuu i u epilogu ga uporedi ga s Putinom, tu je vaša fantazija na otvorenom polju. 

5. BUDITE SPREMNI NA TOTALIZACIJSKE MERE

Totalizacija je za politiku metoda, za vas materija, korpus, štof. „Totalizaciju" rata je izmislio Hitler, ali tek je Gebels (propagandisti šiju od donetog materijala!) od tog pojma napravio sređeni, ubistveni sistem. Na istom mestu gde i Hitler pre njega, berlinska Hala sportova, Gebels je (18. februara 1943) održao govor u kome se retorički gledano vratio kompoziciji liturgijskih formi.

Iza njega se širio transparent „Totalni rat - najkraći rat". U istom stilu, predlozi: totalne mere - najkraće mere; totalna ograničenja - najkraća ograničenja; najbrža smrt - totalna pobeda. Već vidite kako se i bez direktnog humora može biti duhovit, ali samo nakon što je propagandni areal zategnut i zatvoren.

U dnevniku je Gebels zabeležio: „Masa se podiže kao jedan čovek". Iz toga proizilazi, tretirajte narod u komadu; komad naroda kao narod u komadu. Najgore je kad imate dva ili tri komada naroda, čime se provocira polarizacija zemlje, eventualno građanski rat, haos, a onda sledi, to je sad zaista ekstremna situacija, gubitak zaposlenja za propagandiste.

Imajte na umu, kako god da je neki režim siguran, kako god vlast moćna, a propaganda dobro skrojena, jednog trenutka neko mora pitati narod šta on, narod, misli. Zato je korisno unapred pripremiti narod u komadu, odnosno jedan komad naroda da mu se mogu postavljati retorička pitanja tipa: „Hoćete li totalni rat?"; ili sad u Ukrajini u nedavnom ispitivanju javnog mnenja: „Da li biste žrtvovali komad državne teritorije za brži kraj rata?" Samo ako ste vi dobro obavili svoj posao, politika će dobiti planirane odgovore, u prvom slučaju „da" u drugom „ne".

Četvrto poglavlje:
METODOLOGIJA USPEŠNE PROPAGANDE

Za dobru propagandu, metode nisu presudne. Postoje naravno posebni metodološki setovi koji bi trebalo da garantuju uspeh kampanja. Oni su predmeti akademskih kurikula, uče se i treniraju na fakultetima, kursevima, intelektualnim radionicama i slično. Ali to je kanonsko znanje, dostupno, javno, politički korektno, moralno pročišćeno i probrano. Takvi kursevi se nikada neće pozvati na „propagandu", već će insistirati da oni pružaju znanje iz oblasti komunikacija, marketinga, project managementa, publicistike, ili medijske kompetencije.

Naprotiv, ovaj Priručnik je nekanonski i metodološki relaksiran, jer je prava politička propaganda pre veština, čak umetnost, nego metodično posredovano znanje. Ona je niz pionirskih, kroz vreme i prostor raspršenih dostignuća, koja se spajaju u metodološko telo istorijskih presedana.

Uvek mislite na to da vi određujete metode, kao ove ovde: 

1. JUST DO IT

Vaši napori imaju samo jedan cilj, osvajanje javnosti i njeno pretvaranje u masu; osvajanje individua i njihovo pretvaranje u ornament. Svako sredstvo koje vas vodi ka tom cilju je dobro, svako koje ga zaobilazi je loše. Propagandne metode se razvijaju iznutra iz dnevne borbe.

„Narod je kao gramofonska ploča", „štampa je kao klavir na kome vlada svira" - objašnjavao je Gebels urednicima glavnih redakcija na pres-konferenciji 29. marta 1933, prvoj po preuzimanju vlasti. 

Danas se na Zapadu ornamentuje kroz mobilne jedinice ad hoc propagande. Svež primer potiče sa Pesme Evrovizije početkom maja, gde su ukrajinski pobednici apelovali za „pomoć Ukrajini". Dan kasnije, Rusi su zasuli ukrajinske položaje vizuelno dorađenim bombama, ne kao Amerikanci sa slikom Ritom Hejvort, već s natpisima „pomoć za Ukrajinu". U isto vreme je ukrajinska strana promptno proizvela spot u kome baterije haubica uz zvuke pobedničke „Stefanije" ispaljuju salve na Ruse Donbasa.

2. TEME DRŽATI PODGREJANE

Dobar istorijski primer je nemačka štampa u mesecima neposredno pre nacističkog napada na Poljsku u septembru 1939. Redakcije su dobile nalog od ministra propagande da pišu o Poljskoj, problemima s granicom i sitnim incidentima, ali da budu diskretni s komentarima. Radi se o tome da se stvari drže podgrejane, ali ne i skuvane, tako da se temperatura svakog časa može podići i po potrebi dovesti do ključanja. U praksi, time se stvara fenomen portabl konflikata sobne temperature, koji se mogu posluživati kao hladni bife ili uz mali napor pretvoriti u toplu zakusku. 

3. OSTANITE U LEGALNOM OKVIRU

Vi kreativno koristite zakone, ali vi ne kršite zakone. Uvek imajte na umu legalitet vaših tema i kampanja. Po potrebi žrtvujte moral ako vam je nešto od toga preostalo, ne zakon. Revolucije dižu drugi, vi ih samo servisirate. Revolucije se ne uklapaju u fini vez propagande.

U istorijskim primerima od interesa, Gebels je bio puno rabijatniji u početku, racionalniji pri kraju, dok je kod Hitlera bio obrnuto. Iz Gebelsovog dnevnika je očito koliko ga je fasciniralo nasilno osvajanje vlasti, ne bi li se obračunao sa „intelektualnim kreaturama" i „obrazovanim govnarima" čistokrvnog arijevskog tipa, koji su ostali rezistentni na njegov „precizan propagandni aparat".

Epilog:
UŽIVAJTE U SVOJIM USPESIMA!

Ako ste dobri u tome što radite, u međuvremenu ste već shvatili da stvari nikad neće biti bolje. Pogotovo kad ih se vi dohvatite. Zato uživajte u svakom uspehu dok traje.

„Goebbels triumphans!", zapisao je u dnevnik u aprilu 1930, kad je konačno postao šef čitavog propagandnog NSDAP-aparata. Dok isterujete individualnost iz drugih, čuvajte vlastitu kao zenicu oka svog. Drugi mogu biti „mi", vi ste uvek „ja". Budite profesionalno ponosni, jer vaše „ja" stvara njihovo „mi". „Stara muka", upisuje Gebels u dnevnik u jesen 1937, „ili hoću sve da radim sam, ili mi je jako drago kad drugi uprskaju".

Bitno je naći razumnu meru zadovoljstva dok vaše propagandne kule u vazduhu i tvrđave na pesku ne počnu da se ruše. To nije kraj. Možda za vas, za profesiju ne, jer nove generacije propagandista već čekaju iza ugla. 

Bio tako jednom jedan čovek, priča Jakov iz Voragina u svojoj Zlatnoj legendi. Jedan čovek koga je Sveti Toma jako voleo. Ne apostol Toma, već Tomas Beket, nadbiskup kenterberijski iz 12. veka, koji je ubijen po nalogu Henrija II, tako što su mu ubice srubile kalotu s lobanje.  

Taj se čovek teško razboleo, te u muci pohodio grob sveca i molio ga za ozdravljenje, što mu je Toma rado ispunio na licu mesta. Ali kad se vraćao kući, čovek je počeo da se lomi i došao do zaključka da je zdravlje možda loše za njegovu dušu. Možda je njegova sudbina da bude bolestan! Odmah je, onako zdrav, otrčao na grob sveca i molio ga da mu vrati bolest, ako misli da zdravlje šteti njegovoj duši. Sveti Toma mu je opet učinio, i eto sreće, bolest se čoveku odmah vratila.  

Ko sad opet uspe da Nemačku, a s njom i sve ostale u Evropi uvede u rat s Rusijom, njemu se ova druga želja već ispunila. Bolest se vratila.

Nemojte je širiti. Ima i drugih načina da blistate u poslu.

Prethodni nastavak: 
PRIRUČNIK ZA SAVREMENE PROPAGANDISTE (1)