Kada je početkom oktobra 2019. objavljena vest da je Petar Handke dobio Nobelovu nagradu za književnost, u zapadnim medijima je krenula kampanja protiv odluke Nobelovog komiteta. Handkeov nemački izdavač Zurkamp tada je sačinio dokument u kome je demantovao laži i optužbe na račun austrijskog pisca i uputio ga Nobelovom komitetu. Svejedno, prilikom nedavne posete Petera Handkea Republici Srpskoj i Srbiji poznate optužbe i uvrede su još jednom ponovljene. Tim povodom podsećamo na ovaj dokument.

Uvodna napomena

       31. oktobar 2019. godine

Debata koja prati odluku da se Nobelova nagrada dodeli Peteru Handkeu u međuvremenu je poprimila međunarodne razmere. Na ovom mestu prikupljene su neke od najvažnijih tema o kojima se javno raspravljalo, a koje su potom upoređene s tekstovima i Handkeovim izjavama, kao i istraživanjima njegovih objavljenih dela.

Sabrana dela Petera Handkea na nemačkom objavio je „Zurkamp" u četrnaest tomova 2018 (Peter Handke Bibliotek, Berlin, 2018). Drugi tom, pod nazivom „Eseji 2", čine radovi o građanskim ratovima u Jugoslaviji i među njima su: Oproštaj sanjara od Devete zemlje, Zimsko putovanje Dunavom, Savom, Moravom i Drinom ili Pravda za Srbiju, Letnji dodatak zimskom putovanju, Pitajući u suzama, Oko velikog suda, Tablasi iz Dajmijela, Kukavice iz Velike Hoče, Priča o Dragoljubu Milanoviću. Većina njih je prevedena. (U međuvremenu su ovi eseji prevedeni na srpski i objavljeni u jednoj knjizi pod naslovom Istorija iza pripovesti - Eseji o Jugoslaviji, izdanje Prometeja i RTS-a, prim.)

Namera ovog dokumenta je stoga da obezbedi, gde god je to moguće, pojašnjenja zasnovana na originalnim izvorima o nekim od tema o kojima se raspravljalo i da ih, po potrebi, dokumentuje originalnim citatima iz Handkeovih tekstova u engleskom prevodu. (...)

1. Peter Handke, Srbija i jugoslovenski ratovi

I.1 Neki kritičari su napisali da Peter Handke negira ili opravdava genocid i ratne zločine.

Iskazi:

  • „Poriče srpska zverstva u ratu na Balkanu." [Flood 2019]
  • „Poriče da su dobro dokumentovan genocid počinili Srbi protiv muslimana u Bosni." [Maass 2019a]
  • „Apologeta je zločina." [Vulliamy 2019]
  • „Literarno vešto poriče genocid." [Maass 2019b]

Pojašnjenje:

Peter Handke nije ni poricao, ni opravdavao genocide i ratne zločine u jugoslovenskim ratovima.

Više puta je naglašavao sledeće:

„Nikad nisam poricao, ublažavao ili obezvređivao, a kamoli podržavao bilo kakav masakr u ratovima u Jugoslaviji koji su vođeni od 1991. do 1995. godine." [Handke 2018g, 1013]

2019. je ponovio:

„Naravno, genocid je izazvao beskrajnu patnju, što nikad nisam poricao. To je patnja koju ništa ne može da izbriše. Žao mi je zbog mojih opaski ako su bile protumačene na drugi način." [Handke 2019]

Handkeova propitivanja se ne odnose na zločine kao takve, već na način na koji se o njima izveštavalo. Kritičkim pristupom medijima on pokušava da istorijski opseg medijskog manipulisanja događajima i ratnim objavama sagleda i iz jugoslovenske i srpske perspektive. (Vidi I.2.)

U Letnjem dodatku zimskom putovanju Handke se brani od ponavljanih kritika za relativizaciju ratnih zločina poređenjem s drugim ratnim zločinima, kao i od optužbi za odbijanje prihvatanja krivice zauzimanjem srpskog stanovišta:

„No, ipak, pripazimo: Kao što se u pojašnjavanju predistorije događaja ništa ne postiže prebrojavanjem žrtava, tako se, razume se, baš ništa ne postiže ni relativizovanjem ili umanjivanjem brojki. Za osvetu nema olakšavajućih okolnosti." [Handke 2018e, 166]

Handkeovi tekstovi Zimsko putovanje Dunavom, Savom, Moravom i Drinom ili Pravda za Srbiju i Letnji dodatak zimskom putovanju opisuju njegova konkretna putnička iskustva. Oni su rezultat podjednako njegovog medijski kritičkog pristupa kao i  njegovih poetičkih principa. U predgovoru američkom izdanju Zimskog putovanja Handke opisuje svoj princip pisanja:

„Pisao sam o svom putovanju kroz zemlju Srbiju onako kao što sam uvek pisao svoje knjige, svoju literaturu: sporo, upitno, pripovedajući; u svakom odeljku pripovedam o problemu predstavljajući ga kroz određenu formu uz gramatičko-estetsku verodostojnost. Tako sam uvek radio, šta god da pišem, od početka do danas. [Handke1997, vii]

I.1.1 Neki kritičari su pisali da Peter Handke negira genocid u Srebrenici

Iskazi:

  • „Poricao je srpski masakr u Srebrenici." [BBC 2019]
  • „Osporava masakr u Srebrenici." [Vulliamy 2019]
  • „Negira srebrenički genocid." [Cain 2019]
  • „Poriče dobro dokumentovan genocid koji su počinili Srbi nad muslimanima u Bosni." [Maass 2019a]
  • „Handke ne sumnja da su u Srebrenici ubijali ljude, ali negira da je počinjen genocid." [Selimović 2019]
  • „On laže da je ono što se desilo u Srebrenici bio čin osvete." [Selimović 2019]

Pojašnjenje:

Peter Handke nije poricao genocid u Srebrenici. 

Njegov rani osvrt na ovaj ratni zločin može se videti u sledećem citatu iz Zimskog putovanja:

„Jedna dečja sandala doplovi do mojih nogu. ‘Nećeš valjda dovoditi u pitanje i masakr u Srebrenici?', rekla je S. kad sam se vratio kući. ‘Neću', rekoh. ‘Ali bih pitao kako se takav masakr može objasniti, obavljen, kako kažu, pred očima svetske javnosti, i to još posle tri godine rata, kada su se, kako kažu, u međuvremenu sve strane, pa čak i psi rata premorili, i to još, kako kažu, u vidu organizovanih, sistematskih, dugo planiranih egzekucija.' Zašto takav hiljadostruki pokolj? Šta je bio motiv? Čemu? I zašto umesto istraživanja uzroka (‘psihopate' nisu nikakvo objašnjenje) opet ništa do puka, pohotna, tržištem određena prodaja činjenica i prividnih činjenica?" [Handke, 1997, 73f.]

Poslednja rečenica se može objasniti Handkeovom fundamentalnom kritikom, po njegovom viđenju, stereotipnog izveštavanja o jugoslovenskim ratovima (Vidi I.2.). Neposredno nakon genocida i na početku njegovog istraživanja, Handke pokušava da shvati okolnosti koje su do njega dovele. Oprezno pokušava da odmah ne potvrdi ili poveruje u sve ono što su mediji pisali o toj situaciji. Ovo je kontekst u kome prvi put on koristi pridev „navodni":

„'Istorija je poznata. Za njeno aktuelizovanje potrebno je malo reči': Takvim uvodnikom negda ozbiljan list sa Zapada počinje osvrt na godišnjicu navodnog (u ovom trenutku, sredinom jula 1996, i dalje važeći i ispravan pridev) genocida u S." [Handke 2018e, 165]

U Handkeovim esejima o Jugoslaviji termin „navodni" pojavljuje se tri puta, uvek u gorenavedenom kontekstu. Ali on je uvek snažno bio protiv relativizacije ratnih zločina:

„I ponavljam ljutito, ispunjen besom na srpske kriminalce, komandante, planere, ponavljam: Srebrenica predstavlja najgori zločin protiv čovečnosti počinjen u posleratnoj Evropi." [Handke 2018f, 1017]

Često je kritikovana činjenica da, iako je Handke osudio događaj u Srebrenici, nije koristio izraz „genocid" kad je govorio o srebreničkom pogromu.

Njegova terminologija upućuje na pravnu situaciju u to vreme. Već 2006. Handke koristi izraz „srebrenički genocid" [Handke 2018b, 349]. Ujedinjene nacije će masakr u Srebrenici proglasiti genocidom 2007. U svojoj izjavi 25. oktobra 2019. Handke izričito iznosi da je masakr u Srebrenici zapravo bio genocid. (Vidi I.1.). 

Takođe, kritikovano je i to što je Handke genocid u Srebrenici nazivao činom osvete. Iako je tvrdio da bi se srebrenički genocid mogao smatrati činom osvete bosanskih Srba, on nikad nije rekao da je to izgovor ili odobravanje masakra. Handke je napisao da je genocid u Srebrenici bio „neoprostiv čin osvete" [Handke 2018e, 165], „užasna osveta i večna sramota za odgovorne bosanske Srbe." [Handke 2018f, 1018]

I.1.2 Neki kritičari su pisali da Peter Handke negira počinjene zločine u Višegradu.

Iskaz:

  • „Kritika novinarskog izveštavanja pretvara se u sumnju u sam događaj [...] Handkeov narator [u Letnjem dodatku zimskom putovanju] negira činjenicu da se masakr u Višegradu ikad dogodio... [Brokoff 2010]

Pojašnjenje:

Peter Handke nije poricao da su u Višegradu počinjeni zločini protiv čovečnosti. 

To nije učinio ni Handkeov narator u tekstu. Naprotiv, Handke izričito upućuje na zločine počinjene u Višegradu, na primer, u sledećem odeljku:

„Mnoge žrtve, tako bar svedoci kažu (...), bile su gurnute sa ograde mosta tamo preko, i sve to po naređenju mladog srpskog komandira milicije" [Handke 2018e, 137]

U kritikovanim rečenicama Letnjeg dodatka zimskom putovanju Handke se protivi načinu na koji novinari izveštavaju o ratu jer, po njegovom mišljenju, tragaju samo za onom pričom koju žele da nađu. Kritikuje i način na koji novinari koriste određenu vrstu jezika kako bi svoje reportaže učinili upečatljivijim:

„Značajno pak beše da je tim preko mora došlim, doletelim skupljačima izjava, takoreći svima odreda, bilo stalo samo i isključivo do njihove storije, njihove senzacije, njihovog plena, njihove robe za prodaju (...) ipak, gotovo nikada se nije radilo o kontekstu, o daljem radu na objašnjavanju i rasvetljavanju nekog problema (...) o predistoriji, za Bosnu i Jugoslaviju posebno značajnoj, o nizu pred-povesti - predstaviti problem koji bi srce ganuo u sasvim drugačijem smislu (...) nego, na primer, književno loš zaključni pasus (koji uopšte ne dira u srce, nego baš samo ogoljeno bestidno u njega gađa) novinara plaćenika s Menhetna, u Višegrad preko bosanskih planina došlog, pasus u kome on opisuje kako svedokinja, izbegla iz svog grada pošto je jedne noći prisustvovala bacanju sa mosta majke i sestre, kaže tenesi-vilijamsovski: „The bridge. The bridge. The bridge..." [Ibid, 139]

Peter Handke ne dovodi u pitanje same činjenice. On u tekstu nekoliko puta ukazuje na posledice etničkog čišćenja, i o Višegradu piše: „Ovo, u međuvremenu, čisto srpsko mesto..." [Ibid, 144] Takav opis i primedba o posledicama rata i ratnih zločina odgovara njegovom kritičkom stavu o medijima. (Vidi I.2.).

I.1.3 Neki kritičari su pisali da Peter Handke negira postojanje koncentracionih logora u jugoslovenskim ratovima. 

Iskazi:

  • „Napisao je da je pogrešno govoriti o 'koncentracionim logorima' u Bosni." [Maass 2019a]
  • „Poriče postojanje koncentracionih logora." [Vulliamy 2019]

Pojašnjenje:

Peter Handke nije poricao postojanje logora u jugoslovenskim ratovima.

U Zimskom putovanju Dunavom, Savom, Moravom i Drinom pisao je o „srpsko-bosanskim logorima" [Handke 1997, 17]. Štaviše, on ne ostavlja nikakve sumnje u ono što se tamo dešavalo:

„Tačno je: između 1992. i 1995, na teritorijama jugoslovenskih republika, a pre svega u Bosni, postojali su zatvorenički logori a ljudi u njima su izgladnjivani, mučeni i ubijani." [Handke 2018f, 1018]

Ovo se u sličnom obliku pojavljuje i u članku koji je 2006. napisao za Liberasion, i u kom objašnjava da su, po njegovom mišljenju, postojali srpski logori, baš kao i hrvatski i muslimanski [Handke 2006c].

Handke je zaista kritikovao korišćenje određenog jezika, a posebno izraza „koncentracioni logor" za logore u jugoslovenskim ratovima. Prateći izveštavanje medija, Handke je smatrao da su oni jezik i terminologiju koji se odnose na Holokaust namerno uveli kako bi na ono što se dešavalo u najvećoj mogućoj meri izazvali emocionalnu reakciju [Struck 2013, 82]. Takav jezik i terminologiju je Handke smatrao neprimerenim i protivio se njihovoj upotrebi u bilo kom drugom kontekstu osim u kontekstu Holokausta:

„Neka se pojam 'koncentracioni logor' nikad više ne upotrebi za opisivanje logora koji su izgrađeni tokom rata u kome se raspala Jugoslavija." [Ibid, 1017]

„Treba li onda reč 'aparthejd' ograničiti na njeno mesto porekla, poput mnogih drugih reči prenetih na Jugoslaviju (poput 'koncentracionih logora' itd.)? [Handke 2018b, 317f.]

I.2 Neki kritičari su pisali da Peter Handke isključivo zastupa srpsko gledište ignorišući druge stavove.

Iskazi:

  • „Svuda optužen kao apologeta [...] srpskog nacionalizma." [Charles 2019]
  • „Svoje javne nastupe je koristio da [...] pružajući javnu podršku počiniocima genocida." [Egan 2019]
  • „Stav koji je vrlo sličan pogledima Miloševićevog režima." [Illić 2016]
  • „Brani ratne zločine i prikriva ih u njihovo ime." [Maass 2019a]
  • „Piše o tome kako su Srbi pogrešno shvaćeni." [Maass 2019a]
  • „Veruje masovnom ubici i [...] lažima." [Vulliamy 2019]

Pojašnjenje:

U svojim tekstovima o jugoslovenskim ratovima Peter Handke kritikuje ono što smatra stereotipnim izveštavanjem i posebno, kako on to vidi, unapred pripisivanje krivice. U Zimskom putovanju Dunavom, Savom, Moravom i Drinom Handke opisuje svoju ozlojeđenost jezikom i slikama koje koriste zapadni mediji (Vidi 1.5.).

„Nemam ništa protiv novinara koji se bave razotkrivanjem, tu, na licu mesta (ili još bolje u samom mestu i s ljudima iz tog mesta), neka je slava tim terenskim istraživačima! Ali imam štošta protiv čitavih hordi huškača koji podbadaju iz daljine, koji su svoje zanimanje pisca zamenili pozivom sudije ili čak ulogom demagoga, i koji godinama svojim rečima i slikama udaraju u isti doboš i na svom prestolju u inostranstvu predstavljaju isto tako gadne pse rata kao što su i oni u ratom zahvaćenom području." [Handke 1997, 74]

Handke objašnjava da je njegova odluka da srpsku perspektivu uzme kao temu svojih tekstova reakcija na takvo izveštavanje. Zato pokušava da se usredsredi na ono što smatra da su zapravo skrivena srpska viđenja i iskustva.

„Prvenstveno zbog rata želeo sam da odem u Srbiju, u zemlju takozvanih agresora. Ali želeo sam i da vidim zemlju koju sam od svih jugoslovenskim država najmanje poznavao, a možda su me i novinski izveštaji i mišljenja o njoj najsnažnije privukli (ne manje od glasina koje su me od toga odvraćale). Skoro sve fotografije i izveštaji u protekle četiri godine pristizali su samo s jedne strane frontova i granica. Kad bi povremeno stigli i sa druge strane, izgledali su mi kao običan odraz uobičajenih usklađenih stavova - iskrivljeni odrazi u svakoj ćeliji oka i bez svedočenja očevidaca. Osetio sam potrebu da zavirim iza ogledala; osetio sam potrebu da otputujem u Srbiju, koja je sa svakim člankom, svakim komentarom, svakom analizom, postajala neprepoznatljivija i vrednija istraživanja, zemlja koju je jednostavno trebalo videti. Ko god da sad misli: „Aha, pro-Srbin!", ili: „Aha, Jugofil!" - a poslednje je reč koju je skovao Špigl - ne mora dalje da čita." [Handke, 1997, 2-3]

„Uloge napadača i napadnutog, pravih žrtava i čistih nitkova, prebrzo su dodeljene i servirane takozvanoj svetskoj javnosti..." [Handke 1997, 18]

Handke ne poriče druge stavove (vidi I.4.).  

U sledećem citatu on samokritički svrstava sopstveni pokušaj uspostavljanja srpske perspektive u međunarodni diskurs:

„Nije li, u krajnjem slučaju, neodgovorno [...] potencirati neznatna stradanja u Srbiji [...], dok su preko granice velika stradanja neporeciva, od Sarajeva i Tuzle, do Srebrenice i Bihaća, s kojima se srpske muke ne mogu porediti? Da, i ja sam se pišući svaku rečenicu pitao nije li to opsceno. Pitao sam se da li takve stavove treba zabraniti, proglasiti ih za tabu [...] Nije li onaj ko opisuje sporadične gubitke odgovoran za razvodnjavanje i prikrivanje velikih stradanja? [Handke 1997, 81s.]

U tekstu Zimsko putovanje - Pravda za Srbiju Handke objašnjava svoj stav. U kontekstu dužeg odlomka u kom kritikuje medijsko izveštavanje o ratovima u Jugoslaviji, navodeći časopise Špigl, Mond i Tajm („Kakvo je to novinarstvo..." [Handke 1997, 101]), on piše:

 „Stalo mi je jedino do pravde. Ili bar do toga da se nad tim zamislimo, da se uopšte dozvoli razmišljanje o tome.". [Handke 1997, 101] 

I.3 Neki kritičari tvrde da je Peter Handke izjavio da su „Srbi u 20. veku više stradali nego Jevreji, ili bar u istoj meri". 

Iskazi:

  • . „Kako Handke ne vidi da izjava koju je kasnije povukao i u kojoj tvrdi da su Srbi veće žrtve od Jevreja može biti istinita samo u ograničenom kontekstu njegove psihologije i biografije?" [Kuras 2019]
  • . „Insistirao je [...] da su Srbi stradali kao Jevreji pod nacistima." [Hemon 2019]
  • „Stradanje Srba je uporedio sa pogromom Jevreja." [Taylor 2019]
  • . „[...] Sudbinu Srba je uporedio sa stradanjem Jevreja pod nacističkim režimom." [Traynor 1999]

Pojašnjenje:

Peter Handke je rekao: „Genocid nad Jevrejima je nešto što me je najviše potreslo u životu" [Müller 2007].

Međutim, u intervjuu srpskoj televiziji, datom 18. februara 1999, na francuskom jeziku Handke je rekao:

„Ono što su Srbi doživeli u periodu od pet, ili možda čak osam godina, nijedan narod u Evropi nije doživeo u ovom veku. Za to ne postoje kategorije. Što se tiče Jevreja, kategorije postoje, [. . .] ali ovo sa Srbima, to je tragedija bez ikakvog razloga. Ovo je skandal." [Handke 1999]

Ono što je tom prilikom izrekao ubrzo je ispravio u svom pismu nemačkom časopisu Fokus, objavljenom 15. marta 1999. godine gde piše [Handke, 1999]:

„U razgovoru za Jugoslovensku radio-televiziju, koji je vođen na francuskom u Rambujeu, u jednom trenutku sam se zbunio. Kada sam rekao da postoje kategorije kad su u pitanju Jevreji i da se o tome može govoriti, hteo sam da kažem upravo suprotno. Tako nešto mi se dešavalo i ranije, da nešto što mi je u glavi zapisano na jedan način daje sasvim drugačiji usmeni iskaz, pogrešan. (Problemi te vrste nisu za psihologa.)
A evo šta već dugo stoji zapisano u meni: Ne postoje kategorije kad je u pitanju istrebljenje Jevreja. Jevreji su izvan svake kategorije, o tome nema govora, to je jasno. Ali ljudi koji su u ovom veku u Evropi najviše stradali, posle Jevreja, i to od Nemaca, Austrijanaca i katoličkih hrvatskih ustaša, po meni su Srbi. Za mene je prosto neshvatljivo sve ono što je ranije učinjeno srpskom narodu, ali i ovo što se sada čini. Ita est."

Kasnije je tu ispravku ponovio više puta [npr., Handke, 2018, 1013p; Handke 2018p, 1020].

I.4 Neki kritičari su napisali da Peter Handke nikad nije dovodio u sumnju svoje izjave i da se nije distancirao od njih. 

Iskazi:

5. „On tokom godina nije odstupao od svojih stavova." [Ilić 2016]

6. „Handke je godinama pisao o tome kako su Srbi pogrešno shvaćeni." [Maass 2019a]

Pojašnjenje:

Još od 1996. godine u nemačkim, ali i u svetskim medijima redovno i intenzivno vode se kontroverzne rasprave o Handkeovim izjavama. O ovim kontroverzama objavljeni su brojni eseji, pa čak i knjige [vidi Deichmann2017; Zulch1996; Gritsch2019].

S godinama, Handke je više puta pokušao da objasni i preispita svoje ranije izjave, odgovarajući na optužbe poput onih koje su opet pojavile u najnovijim debatama. Na primer, u člancima „Šta nisam rekao" i „Odgovor u pokušaju" iz 2006. godine [Handke 2018f; Handke 2018g], počev od ispravki u Fokusu od 1999. godine [Handke, 1999; cf. I.3.].

U mnogim tekstovima, odlomci koji mu se pripisuju kao izjave u stvari predstavljaju pitanja. Budući da ne veruje medijima (vidi I.2.), Handke smatra da je važno da mu se dozvoli da dovede u pitanje ono o čemu piše:

„... Što ipak samo pokazuje kako se televizijski izveštaji i slike transformišu i dezinformišu onog koji prima informacije." [Handke 2018c, 14].

„Pravda je jedino čemu težim. A možda bi se to moglo nazvati preispitivanjem, dovođenjem u sumnju." [Handke 1997, 76]

1.5 Neki kritičari su pisali da se Peter Handke podsmeva žrtvama ratnih zločina ili da njihova stradanja ne shvata ozbiljno

Iskazi:

7. „Handke ismeva žrtve, ruga im se." [Brokoff 2019]

8. „Što se tiče gospodina Handkea, kada ga je novinar upitao da li ga se dotiču stradanja u Bosni, on je odgovorio: „Možeš da nabiješ te tvoje leševe u dupe! „[Hemon 2019; citat je u međuvremenu ispravljen]

9. „Kada su kritičari istakli da su leševi žrtava dokaz srpskih zlodela, pisac je odgovorio: 'Možete da nabijete te vaše leševe u dupe.'" [Irish Times 2019/]

Pojašnjenje: 

Handke nikada nije rekao „Možete da nabijete te vaše leševe u dupe."

Nemački časopis Špigl je pažljivo istražio poreklo ovog lažnog citata [Bajer i dr. /Bayer et al./ 2019]. Tokom turneje na kojoj je čitao odlomke iz knjige Zimsko putovanje, 18. marta 1996. godine u bečkom Akademskom pozorištu austrijski novinar Karl Vendl upitao ga je zašto je posetio samo Srbiju, a ne i Bosnu. Karl Vendl je nastavio rekavši da su novinari koji su posetili Bosnu, a posebno Sarajevo, bili očigledno više ganuti od Handkea. Na to mu je Handke odgovorio: „Možeš tu tvoju ganutost da nabiješ sebi u dupe." Važno je istaći da Handke ume da bude provokativan, a dobar primer za to je njegova drama iz vremena kada je počinjao a koju je naslovio Psovanje publike.

Međutim, to ne znači da se Handke rugao žrtvama. Štaviše, istina je nešto sasvim drugo. [Handke, 2019] Handkeovi tekstovi koji su u diskusiji navedeni kao dokaz da on ismeva žrtve, ili da umanjuje njihovo stradanje [npr. Brokoff 2019] samo su kritika onoga što Handke smatra neadekvatnom upotrebom jezika i slika kako bi stradanja bila predočena čitaocima. Handke tvrdi da najveći broj metoda „prikazivanja" stradanja u tekstu i slici na kraju ne ispuni svoju osnovnu funkciju, već se u stvarnosti koriste u političke ili druge svrhe.

„‘Masakri', ‘koncentracioni logori', ‘genocid', ‘etničko čišćenje', ‘masovna silovanja', ‘soldateska', ‘krvoloci', ‘prosrpski', i svi krupni kadrovi ‘ruku na bodljikavoj žici' (bez bodlji), ‘suza na trepavicama', ‘staraca tužnog pogleda'. Liče li slike iz Bosne iz tog perioda na one sa makedonske, albanske ili crnogorske granice? Ne, postavke slika koje su u Bosni napravljene, uglovi iz kojih su slikane, način na koji su rađene, sve liče. Kakva je to istina koja se sastoji uglavnom od krupnih kadrova i ganutljivih komentara?" [Handke, 2018h, 183] 

Za Handkea je medijska upotreba određenih novinarskih tehnika za prikazivanje pojedinačnih patnji samo jedne strane neprimerena je i pristrasna:

„No nije li, još pre tih slika kolona izbeglica iz Krajine, ovom ili onom TV-gledaocu palo u oči kako do tada gotovo uvek nepostojeći srpski paćenici sada, u slici, tonu i pismu, izgledaju sasvim drugačije od hekatombi onih drugih? Da, na fotosima itd. što prikazuju, izuzetno, nekoliko primera vrednih da ih te vesti zabeleže, među ovim prvim, oni su mi uistinu izgledali kao da „nestaju", toliko su se nalazili u najočiglednijem kontrastu prema njihovim brigom i tugom ophrvanim sapatnicima iz druga dva naroda u ratu: ovi, to se neretko moglo videti, nisu, istina, „pozirali", ali su, zahvaljujući uglu posmatranja ili izveštavanja zauzimali jasnu pozu: zaista su patili, ali su i prikazivani u paćeničkoj pozi. I tokom godina ratnog izveštavanja, bez obzira što su i dalje stvarno patili, nameštali su, sve više i više, za sočiva i mikrofone međunarodnih ekipa i izveštača, koji su ih pozivali prstom („Hej, partneru!"), koliko prenaglašeno toliko poslušno, izraz lica ili držanje kakvo su stranci želeli. Ko će mi reći da grešim ili da sam čak zlonameran, ako na fotografiji lica jedne žene koja roni suze, Close Up iza žica logora prepoznajem poslušno praćenje uputstava fotografa Internacionalne novinske agencije izvan logorske žice, i ako čak u načinu kako se ta žena očajnički drži za žicu vidim nešto što joj je trgovac slika prethodno pokazao? Može biti, da je, neka se varam, taj parazit u mom oku (dete, na fotografiji, uveličano, viče iz sveg glasa, u rukama žene, njegove majke?, a već na sledećoj fotografiji, daleko u nekoj grupi, isto dete sasvim bezbrižno, u naručju druge žene, njegove prave majke?): ali zašto takve brižljivo kadrirane, proračunate i kao režirane snimke nisam nikada - bar ne ovde, na „zapadu" - video o nekoj srpskoj žrtvi rata? Zašto takvi Srbi nisu nikada prikazani u gro-planu i gotovo nikada pojedinačno, nego skoro uvek samo kao grupica, i to skoro uvek u sredini ili pak daleko, u pozadini snimka, baš kao da nestaju, i gotovo nikad, za razliku od svojih hrvatskih ili muslimanskih sapatnika, pogleda upućenog otvoreno i s puno bola u oko kamere, već naprotiv, upućenog u stranu ili prema zemlji, kao oni koji imaju svest o svojoj krivici? Kao neko strano pleme? - Ili pak kao neko isuviše ponosan da bi pozirao? - Ili neko isuviše tužan da bi to radio?" [Handke 1997, 20-21]

I.6. Neki kritičari su napisali da je Peter Handke „obožavao" Slobodana Miloševića kritikujući ga što je prisustvovao njegovoj sahrani

Iskazi:

  • „Zauzeo se za Srbiju i vođu te države, Slobodana Miloševića, tokom ratova u Jugoslaviji devedesetih godina." [Elam, 2019]
  • „I verovatno bi bilo teško videti ljubljenje u obraz s predsednikom koji stoji iza genocida kao izvanredni doprinos podjednakom vrednovanju svih ljudi." [Fjellström, 2019]
  • „Teško je shvatiti šta ga je nagnalo da obožava čudovište poput gospodina Miloševića." [Hemon, 2019]
  • „Gospodin Milošević ga je pozvao da bude svedok na njegovom suđenju u Hagu, što je gospodin Handke ljubazno odbio, iako je više puta prisustvovao suđenju." [Hemon, 2019]
  • „To je isti čovek koji je bio spreman da dâ izjavu u korist ratnog zločinca Miloševića kao svedok odbrane pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu." [Marinić 2019]
  • „Održao je dirljiv govor na sahrani." [Jensen 2019]

Pojašnjenje:

Peter Handke je jednom posetio Miloševića dok je bio u zatvoru u Hagu i prisustvovao je njegovom suđenju. Nijedan drugi susret nije dokumentovan. Nakon toga je prisustvovao njegovoj sahrani.

Handke ovako opisuje posetu Miloševiću u zatvoru:

„Isto tako nisam bio radoznao da upoznam nepoznatog „prijatelja" (Miloševića) i nisam želeo da saznam išta od njega, bar ne ono što se tiče procesa. Osećao sam se pomalo nelagodno zamišljajući kako je njegov pravni savetnik optuženog možda tek tako nagovorio da me primi. [Handke 2018b, 338]

Kada je došao, Milošević je sve vreme Handkeove tročasovne posete držao monolog [Struck 2013, 239]:

„Samo: koga je to Slobodan Milošević hteo da ubeđuje tim svojim izlaganjima? Čemu toliko trošenje snage? (...) I onda se pitam sada, nije li Slobodan Milošević meni, neznancu, svoje pozicije i bukvalnosti tako opširno i, vremenom gotovo vatreno predočavao samo zato što to kasnije, pred sudom, više neće moći?" [Handke 2018b, 363f]

Handke kritikuje predrasude o Miloševiću koje su u medijima postojale i pre nego što su prikupljeni dokazi u Međunarodnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Za Handkea, pretpostavku nevinosti, čak i u Miloševićevom slučaju, može osporiti samo sudska odluka. Handke svoje sumnje formuliše pažljivo, ispitivački, uzimajući u obzir i mogućnost da možda nije u pravu:

„Staromodni posmatrač, pogleda upravo automatski usredsređenog na osumnjičenog, optuženog, okrivljenog, i sada, u slučaju Slobodana Miloševića, na posebnost optuženika, koji je, iako proces protiv njega treba da traje još više od godinu i po dana, unapred osuđen. (Ali možda se varam?) [Handke 2018d, 278]

Ali Handke je takođe pojasnio:

„Nijednom u svojim delima nisam opisao Slobodana Miloševića kao „žrtvu"." [Handke 2018g, S. 1013]

Peter Handke zaključuje da su Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i suđenje protiv Miloševića data i neizbežna činjenica:

„Činjenica da uspostavljanje ovog specijalnog „Međunarodnog krivičnog suda za (sic!) bivšu Jugoslaviju" nema nikakvu pravnu osnovu. Kako zbog izveštaja o prethodnim procesima protiv (sic!) „manjih" optuženika, tako i zbog, u mnogo većoj meri, mog neposrednog učestvovanja u tome kao gledaoca, čak je meni, skeptiku, sud na Čerčilplejnu - već sama zgrada, mesto i posebno najraznolikije uređen, skroz-naskroz hijerarhijski dekor - izgledao kao nešto možda ne baš legitimno, ali ipak kao nešto dato, neizbežno." [Handke 2018b, 336f.]

Osim toga, Handke ne smatra da je Milošević nevin:

„Da, moje 'unutrašnje uverenje' (intime conviction) ide čak tako daleko da Slobodana Miloševića ne vidim samo pred pogrešnim sudom, već ga takođe - istina, uopšte ne smatram „nevinim" (to, kako rekoh, nije moja stvar), ali ga smatram „nevinim u smislu optužbe", a isto tako u smislu organizacije procesa, njegovog ponašanja kao i njegovog vođenja od strane sudija." [Handke 2018b, 356]

Handke naglašava potrebu za drugačijim pristupom novinara izveštavanju o ljudima poput Miloševića.

„Jer, ako je on [Milošević] oličenje zla (koje je prethodno bilo nepoznato), to novinar treba da istraži, a ne da napada i osuđuje. [Handke 2018c, 105]

Peter Handke je bio prvi imenovan kao jedan od hiljadu šest stotina svedoka odbrane u suđenju protiv Miloševića. Odlučio je da ne svedoči na suđenju protiv Miloševića:

„U međuvremenu je jasno: u ovom procesu protiv Slobodana Miloševića ja neću biti svedok. To ne želim. To neću. To ne mogu." [Handke 2018b, 331]

Miloševićeva sahrana 

Kasnije, 2006. godine, Peter Handke je prisustvovao Miloševićevoj sahrani. U govoru je rekao sledeće:

„Kao pisac, voleo bih da nisam sada sam ovde u Požarevcu, već u društvu još jednog pisca, Harolda Pintera, na primer. Njegove reči bi bile snažne. Moje su slabe. Ali slabe reči će danas biti ovde. Ovo nije dan samo za jake reči, već i za slabe. [Dalje sam pričao na srpskohrvatskom, govor koji sam sâm sastavio, a kasnije ga i preveo:] Svet, takozvani svet, zna sve o Jugoslaviji, Srbiji. Svet, takozvani svet, zna sve o Slobodanu Miloševiću. Takozvani svet zna istinu. Zato je taj takozvani svet danas odsutan, i to ne samo danas i ne samo ovde. Takozvani svet nije svet. Ja znam da ne znam. Ne znam istinu. Ali ja gledam. Osluškujem. Osećam. Sećam se. Pitam. Zato sam ovde danas, blizu Jugoslavije, blizu Srbije, blizu Slobodanu Miloševiću." [Handke 2006a]

Tvrdnja izneta u časopisu Nuvel obzervater da je Handke mahao srpskom zastavom na Miloševićevoj sahrani i položio ruže na Miloševićev grob je nosnovana. [Struck 2013, 248]. Handke je podneo tužbu i dobio spor vođen zbog ovih i drugih navoda iznetih protiv njega u francuskoj štampi [Herwig 2010: 250].

U samom Handkeu su počele da se bude sumnje na sahrani jer nije želeo da ga povezuju s nacionalističkom ili jarosnom retorikom određenih govornika: 

„Međutim, slušajući jednog od prethodnih govornika u Požarevcu, osećaj mi je govorio: Ne, ne posle ovog vatrenog generala i političara koji vapi za osvetom, pri čemu su obojica želeli da raspale masu koja, izuzimajući nekoliko izolovanih slučajeva uzvika, nije dozvolila da je kolektivno ponese besna ili ljutita reakcija [...]." [Handke 2006b]

Milošević je bio poslednji predsednik sada nepostojeće države. U intervjuu datom 2007. godine, Handke na tvrdnju novinara: „Želeli ste da se oprostite od države čiji je on [Milošević] bio poslednji predsednik", lakonski odgovara: „Tako je." [Müller 2007].

Za Petera Handkea, Jugoslavija je bila posebna država koju su podržavale razne jezičke zajednice. Handke se divio „njihovom neprinudnom, za mnoge čak entuzijastičkom ujedinjenju 1918, posle kraja Habzburške monarhije, u sopstveno carstvo u kome pojedinačne zemlje prvi put nisu više morale da budu kolonije u senci a njihovi pojedinačni jezici robovska domunđavanja". [Handke 2018a, 13] Bio je naročito zadivljen time što se veliki deo jugoslovenskog stanovništva odupro nacističkoj okupaciji u Drugom svetskom ratu. Bili su to ljudi različitih pogleda na svet koji su se udružili u borbi protiv fašizma [Ibid.]. Za Petera Handkea Jugoslavija je bila važna zbog njene antinacionalističke i antifašističke istorije.

Handke je izneo još jedan razlog što je prisustvovao sahrani. Kritikovao je jezik medija, koji, po njegovom mišljenju, nije bio u skladu sa pretpostavkom nevinosti.

„Jezik me je odveo tamo, jezik takozvanog sveta koji je znao istinu o ovom ‘kasapinu', ovom ‘diktatoru', krivom ‘izvan svake sumnje', koga je trebalo kriviti čak i za sopstvenu smrt jer je ‘izbegao osuđujuću presudu, izvesnost doživotne kazne'. Zašto onda, pitao sam, i dalje postoji potreba da ga sud proglasi krivim? Takav jezik me je naterao da održim svoj kratki govor u Požarevcu - jezik te vrste; ne lojalnost Slobodanu Miloševiću, već lojalnost tom drugom jeziku koji nije odraz ni novinarstva, ni preovlađujuće ideje. [Handke 2018f, 1020f.] 

2. Odnos Petera Handkea prema nacionalizmu i fašizmu

II.1 Neki kritičari su pisali da Peter Handke oseća prisnost sa nacionalizmom i fašizmom

Iskazi:

  • „U Peteru Handkeu evropske desničarske sile odavno imaju nepokolebljivog zagovornika." [Jensen 2019]
  • „To je čovek koji je otvoreno podržavao ultranacionaliste i fašiste na Balkanu." [Edin Kadribegović, citiran u Bach 2019]

Pojašnjenje:

Peter Handke je oduvek snažno osuđivao nacionalizam i fašizam:

Handke nevoljno učestvuje u savremenim debatama, ali kada ga novinar pita šta misli o nacionalističkom talasu u Evropi, on odgovara: „Razlikujem nacionalizam i patriotizam. Moja zemlja je Austrija. Kada neko uvredi moju majku, moju braću ili moju zemlju, a da ih ne poznaje, postajem patriota. Ali apsolutno sam protiv nacionalizma." [Bassets 2019]

U jednom prethodnom intervju Handke je izjavio: „Postoji razlika između patriotizma i nacionalizma. Patriota reaguje samo kad mu napadnu zemlju." [Müller 2007]

Handke ide još dalje u svojim delima:

„'Slovenac', međutim, nikada nisam postao, čak ni „polu-", iako u međuvremenu napola znam da čitam na tome jeziku; ako sebe danas i vidim u nečemu što je narod, onda je to u onom Nikojih - što je povremeno blagotvorno, a ponekad i neizdrživo (u trenucima kada ne mogu više da zamislim čak ni pripadnost Nikojima koji tumaraju zemaljskom kuglom)" [Handke 2018a, 10] 

U svojim tekstovima, naročito o Jugoslaviji, Handke svoje protivljenje nemačkom nacionalizmu i fašizmu jasno izražava. Nemački novinar Lotar Miler skrenuo je pažnju na ovu činjenicu napisavši: „Soba odjeka debate o Handkeovim tekstovima o Jugoslaviji ne obuhvata samo poslednje ratove, već i masakre iz Drugog svetskog rata." [Müller 2019]

U knjizi „Zimsko putovanje" Handke spominje Kragujevac i Kraljevo, mesta gde su tokom nacističke okupacije Nemci pobili na hiljade ljudi. [vidi Müller 2019 i Handke 2018c, 73]:

„A, za razliku od toga, koliko su Nemci (i Austrijanci) bili svesni onoga što su više puta uradili i izazvali na Balkanu tokom Drugog svetskog rata? Da li je to bilo naprosto 'poznato' ili i zaista prisutno u zajedničkom sećanju kao ono što se dogodilo Jevrejima, ili makar upola toliko prisutno kao što je i dalje prisutno među Jugoslovenima koji su kroz to prolazili iz generacije u generaciju [...] [Handke 1997, 78-79]

Upravo je zbog toga oprezan kad je reč o novom nacionalizmu u bivšoj Jugoslaviji i, nadasve, ulozi Nemačke u tome. Čak se i pitao da li Nemačka, od svih zemalja, treba da se uključuje u ove sukobe, i da učestvuje u svojoj prvoj vojnoj misiji posle Drugog svetskog rata, i to bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Lotar Štruk dodaje:

„Za nekog poput Petera Handkea, koji prezire nemački nacionalsocijalizam i sve što on podrazumeva, bilo bi istorijski bestijalno da, od svih zemalja, Nemačka, koja je okupirala Jugoslaviju tokom Drugog svetskog rata i sklopila pakt sa hrvatskim fašistima (i uz to im dozvolila da osnuju sopstvenu državu), sada diplomatski uništi Jugoslaviju." [Struck 2013, 33].

Handke nas podseća da ni slučajno ne smemo dozvoliti da se zločini koje su Nemci tokom Drugog svetskog rata počinili - zaborave: „Po završetku rata Žan-Pol Sartr je posetio Kragujevac. To je industrijski grad s nekih dve stotine hiljada stanovnika. Tu su tokom rata Nemci zarobili i streljali srednjoškolce i njihove profesore. Sartr je mogao da oseti kako je cela zemlja obavijena bolom, da cela Srbija boluje. A taj bol su uzrokovali Nemci i to mora ostati urezano u njihovim srcima. [Handke 1996]

II.2 Neki kritičari su napisali da Handkeovi tekstovi pobuđuju mržnju.

Iskazi:

  • „Handkeovi politički pamfleti nisu književnost - to su pozivi na mržnju koji jačaju predrasude." [Edi Rama, albanski premijer, citiran u Andersson 2019]

Pojašnjenje:

Nijedan tekst Petera Handkea ne pobuđuje mržnju, naprotiv. Govoreći o knjizi Zimsko putovanje on izjavljuje:

„Moj tekst od reči do reči predstavlja tekst koji poziva na mir. Oni koji to ne vide ne znaju da čitaju. [...] i apsolutno je nepotrebno da im se naši intelektualci pridružuju u mržnji. Ja sigurno nisam išao tamo da bih se pridružio mržnji." [Handke 1996]

Osim toga, on razlikuje ljutnju, bes i mržnju:

„Meni su, kao piscu, ljutnja i bes alati, ali ne i mržnja. Moji članci o Srbiji često su se bavili mržnjom koju sam navodno osećao. Naravno, ljutnja i bes imaju svoju ulogu, ali se prenose u jezičku igru rečima." [Handke 1996]

U knjizi Zimsko putovanje Handke objašnjava kako umetnost može da doprinese borbi protiv mržnje i zalaganju za mir:

„Moj posao je nešto drugo. Zabeležiti ružne činjenice, to je u redu. Ali za mir je, međutim, potrebno još nešto, što nije manje vredno od činjenica. Hoćeš li to sad da govoriš o poetskom? Da, ako se ono razume kao čista suprotnost nebuloznom. Možda je bolje ako umesto „poetsko" kažeš: ono što povezuje, ono što obuhvata - podsticaj za zajedničko sećanje, kao jedine mogućnosti izmirenja, za drugo, zajedničko detinjstvo.
Kako to? Ono što sam ovde zapisao bilo je namenjeno ne samo nemačkom čitaocu, već i onom u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji, i to iz iskustva da se ono zajedničko sećanje, ono drugo, zajedničko detinjstvo može probuditi jedino zaobilaznim putem i to beleženjem određenih sporednih stvari, u svakom slučaju trajnije nego ukucavanjem glavnih činjenica. „Na jednom mestu mosta jedna daska je godinama bila rasklimana." - „Vidi, vidi, zar si i ti to primetio?" „Na jednom mestu u crkvi koraci počeše da odjekuju" - „Vidi, vidi, zar si i ti to primetio?" Ili da se jednostavno odvrati pažnja svih nas od zatočeništva u neprestanom govorenju o istoriji i aktuelnostima, i to u pravcu neuporedivo plodonosnije sadašnjice: „Gle, pada sneg. Gle, tamo se igraju deca" (umetnost odvraćanja pažnje; umetnost suštinskog odvraćanja). I tako sam tamo, na Drini, osetio potrebu da kamenom napravim žabicu preko vode, u pravcu bosanske obale (ali nisam našao nijedan)" [Handke 1997, 82f.] (...) 

Bibliografija / Citirana dela

Andersson, Elisabet (2019), „ ‘Skandal‘ - kritikstormen mot Akademien väyer", in Svenska Dagbladet, 15 October 2019, https://www.svd.se/skandal-kritikstormen-mot-akademien-vaxer/om/peter- handke [Accessed 24 October 2019]. 

Bach, David (2019), „Peter Handke vil aldri kunne få Nobels litteraturpris", in Aftenposten, 22 September 2014, https://www.aftenposten.no/kultur/i/5ozm/peter-handke-vil-aldri-kunne-faa- nobels-litteraturpris [Accessed 24 October 2019]. 

Bassets, Marc (2019), „Peter Handke: ‚Ahora me siento libre‘„, in El País, 11 October 2019, https://elpais.com/cultura/2019/10/10/actualidad/1570724420_218073.html [Accessed 24 October 2019]. 

Bayer, Felix/ Becker, Tobias/ Beyer, Susanne/ Doerry, Martin/ Kurbjuweit, Dirk/ Markwaldt, Nadine/ Thone, Eva/ Voigt, Claudia/ Weidermann, Volker/ Witterauf, Stefanie (2019): „Mann gegen Mann", Der Spiegel, 43/2019. 

BBC (2019): „Critics hit out at Nobel Prize award", in BBC News, 11 October 2019, https://www.bbc.com/news/world-europe-50008701 [Accessed 24 October 2019]. 

Brokoff, Jürgen (2010): „Ich sehe was, was ihr nicht fasst. Peter Handke als serbischer Nationalist", in Frankfurter Allgemeine Zeitung, 15 July 2010, https://www.faz.net/aktuell/feuilleton/buecher/autoren/peter-handke-als-serbischer-nationalist- ich-sehe-was-was-ihr-nicht-fasst-1597025.html [Accessed 24 October 2019]. 

Cain, Sian (2019), „‚A troubling choice‘: authors criticise Peter Handke's controversial Nobel win", in The Guardian, 11 October 2019, https://www.theguardian.com/books/2019/oct/10/troubling- choice-authors-criticise-peter-handke-controversial-nobel-win [Accessed 24 October 2019]. 

Charles, Ron (2019): „Peter Handke and Olga Tokarczuk win Nobel Prizes in literature", in The Washington Post, 10 October 2019, https://www.washingtonpost.com/entertainment/books/peter- handke-and-olga-tokarczuk-win-nobel-prizes-in-literature/2019/10/10/9894dc2e-e9e3-11e9-9c6d- 436a0df4f31d_story.html [Accessed 29 October 2019]. 

Deichmann, Thomas (ed.) (2017): Noch einmal für Jugoslawien: Peter Handke. 3rd edition, Frankfurt a. M: Suhrkamp. 

Dellert, Matthias/Farran-Lee, Lydia (2019): „Kulturvärldens reaktions: „En vänsterradikal regimkritiker och en högerradikal dåre", in SVT, 10 October 2019, https://www.svt.se/kultur/reaktioner-en-vansterradikal-regimkritiker-och-en-hogerradikal-dare [Accessed 24 October 2019]. 

Egan, Jennifer (2019), Statement: Deep Regret Over the Choice of Peter Handke for the 2019 Nobel Prize in Literature, 10 October 2019, https://pen.org/press-release/statement-nobel-prize-for- literature-2019/ [Accessed 24 October 2019]. 

Elam, Ingrid (2019), „Förgripliga åsikter är en sak, men man behöver inte ge dem pris!", in SVT, 10 Octber 2019, https://www.svt.se/kultur/visst-kan-man-lasa-forfattare-med-forgripliga-asikter-men- man-behover-inte-ge-dem-pris [Accessed 24 October 2019]. 

Suhrkamp Verlag - Work in Progress 21 

Fjellström, Roger (2019), „Nobel hade knappast hyllat valet av Handke", in Svenska Dagbladet, 21 October 2019, https://www.svd.se/nobel-hade-knappast-hyllat-valet-av-handke [Accessed 21 October 2019]. 

Flood, Alison, „Swedish Academy defends Peter Handke's controversial Nobel win", in The Guardian, 21 October 2019, https://www.theguardian.com/books/2019/oct/21/swedish-academy-defends- peter-handkes-controversial-nobel-win [Accessed 21 October 2019]. 

Hemon, Aleksandar (2019), „The Bob Dylan of Genocide Apologists", in New York Times, 15 October 2019, https://www.nytimes.com/2019/10/15/opinion/peter-handke-nobel-bosnia-genocide.html [Accessed 24 October 2019]. (The Swedish translation of Hemon's article was published under the title „Dagen när jag slutade läsa Peter Handke" in Dagens Nyheter on 26 October 2019, https://www.dn.se/kultur-noje/alexandar-hemon-dagen-nar-jag-slutade-lasa-peter-handke/ [Accessed 31 October 2019]) 

Gritsch, Kurt (2009), Peter Handke und „Gerechtigkeit für Serbien". Eine Rezeptionsgeschichte, Innsbruck: Studienverlag. 

Herwig, Malte (2010), Meister der Dämmerung. Peter Handke. Eine Biographie, München: DVA. 

Illić, Saša (2019), „Peter Handke. A Reception of a Literary Controversy", in European Literary Network, 22 May 2016, http://www.eurolitnetwork.com/peter-handke-a-reception-of-a-literary- controversy-by-sasa-ilic/ [Accessed 28 October 2019]. 

Jensen, Carsten (2019), „Peter Handke är en författare på förföljarnas sida", in Dagens Nyheter, 11 October 2019, https://www.dn.se/kultur-noje/bocker/carsten-jensen-peter-handke-ar-en-forfattare- pa-forfoljarnas-sida/ [Accessed 24 October 2019]. 

Kuras, Peter (2019), „Why Trolling Can Win You a Nobel Prize for Literature", in Foreign Policy, 21 October 2019, https://foreignpolicy.com/2019/10/21/handke-nobel-trolling-balkans-serbia/ [Accessed 24 October 2019]. 

Maass, Peter (2019a), „Congratulations, Nobel Committee, You Just Gave the Literature Prize to a Genocide Apologist", in The Intercept, 10 October2019, https://theintercept.com/2019/10/10/congratulations-nobel-committee-you-just-gave-the- literature-prize-to-a-genocide-apologist/, [Accessed 28 October 2019]. 

Maass, Peter (2019b), „How the Nobel Prize Succumbed to the Literary Art of Genocide Denial", in The Intercept, 26 October 2019, https://theintercept.com/2019/10/26/nobel-prize-literature-peter- handke-genocide/ [Accessed 31 October 2019]. 

Marinic, Jagoda (2019), „Eine unzivilisierte Wahl", in taz, 13 October 2019, https://taz.de/Literaturnobelpreis-fuer-Peter-Handke/!5629204/ [Accessed 24 October 2019]. 
Müller, André (2007), „‘Ich bin ein Idiot im griechischen Sinne‘. Interview mit Peter Handke, in Profil, 01 September 2007, https://www.profil.at/home/ich-idiot-sinne-182406 [Accessed 29 October 2019]. 

Müller, Lothar (2019), „Gespenster. Der Kontroverse um Peter Handke fehlt die historische Tiefenschärfe", in Süddeutsche Zeitung, 242/2019. 

Peter Handke. Bin im Wald, kann sein, dass ich mich verspäte (2016) Directed by Corinna Belz [Film]): Berlin Zero One Film. 
Suhrkamp Verlag - Work in Progress 22 

Selimović, Jasenko (2019), „Jasenko Selimović: Kungen borde vägra dela ut Nobelpriset till Handke", in Göteborgs Posten, 19 October 2019, https://www.gp.se/kultur/kultur/jasenko-selimovi%C4%87- kungen-borde-v%C3%A4gra-dela-ut-nobelpriset-till-handke-1.19311866 [Accessed 31 October 2019]. 

Stokowski, Margarete [2019], „Perfide Mülltrennung", in Spiegel online, 15 October 2019, https://www.spiegel.de/kultur/gesellschaft/peter-handke-und-der-nobelpreis-perfide- muelltrennung-a-1291617.html [Accessed 24 October 2019]. 

Struck, Lothar (2013), „Der mit seinem Jugoslawien". Peter Handke im Spannungsfeld zwischen Literatur, Medien und Politik, 3rd edition, Leipzig: Ille & Riemer. 

Taylor, Adam (2019), „Peter Handke won the Nobel for his ‘great artistry.' Critics say he's an apologist for genocide", in The Washington Post, 10 October 2019, https://www.washingtonpost.com/world/2019/10/10/peter-handke-won-nobel-his-great-artistry- critics-say-hes-an-apologist-genocide/ [24 October 2019]. 

Traynor, Ian (2019), „Stand up if you support the Serbs", in The Guardian, 21 April 1999, https://www.theguardian.com/theguardian/1999/apr/21/features11.g28 [24 October 2019]. 

Vulliamy, Ed (2019): „Peter Handke's Nobel prize dishonours the victims of genocide", in The Guardian, 12 October 2019, https://www.theguardian.com/commentisfree/2019/oct/12/a-nobel- prize-that-dishonours-the-victims-of-genocide-peter-handke, [Accessed 21 October 2019]. 

Zülch, Tilman (ed.) (1996), Die Angst des Dichters vor der Wirklichkeit. 16 Antworten auf Peter Handkes Winterreise nach Serbien, Göttingen: Steidl Verlag. 

Handkeova citirana dela i izjave: 

Handke, Peter (1996): „‚Ich bin nicht hingegangen, um mitzuhassen‘. Interview mit Peter Handke", in Die Zeit, 02 February 1996,  https://www.zeit.de/1996/06/Ich_bin_nicht_hingegangen_um_mitzuhassen [Accessed 29 October 2019] 

Handke, Peter (1997): A Journey to the Rivers. Justice for Serbia, translated by Scott Abbott. New York: Viking. 

Handke, Peter (1999), „Das gerade Gegenteil", in Focus, 11/1999 (15 March 1999), https://www.focus.de/politik/ausland/serbien-das-gerade-gegenteil_aid_175593.html [Accessed 29 October 2019]. 

Handke, Peter (2006a): „Milošević: Ein Begrägbnis." Available online: https://handkeonline.onb.ac.at/node/1877 [Accessed 24 October 2019]. The speech was first published in Focus (13/2006) abgedruckt. 

Handke, Peter (2006b): „Ich wollte Zeuge sein", in Focus, 13/2006. 

Hanke, Peter (2006c), „Parlons donc de la Yougoslavie", 10 May 2006 https://www.liberation.fr/tribune/2006/05/10/parlons-donc-de-la-yougoslavie_38687 [Accessed 29 October 2019]. 

Handke, Peter (2018a), Abschied des Träumers vom Neunten Land. Eine Wirklichkeit, die vergangen ist: Erinnerungen an Slowenien, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 7-24. (first published in 1991). 

Handke, Peter (2018b), Die Tablas von Daimiel. Ein Umwegzeugenbericht zum Prozeß von Slobodan Milošević, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 329-390. (first published in 2006). 

Handke, Peter (2018c), Eine winterliche Reise zu den Flüssen Donau, Save, Morawa und Drina oder Gerechtigkeit für Serbien, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 27-112. (first published in 1996). 

Handke, Peter (2018d), Rund um das große Tribunal, in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 269-326. (first published in 2003). 

Handke, Peter (2018e), Sommerlicher Nachtrag zu einer winterlichen Reise [Summer Postscript to a Winter's Journey], in Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 115-172. (first published in 1996). 

Handke, Peter (2018f): „Versuch einer Antwort" [„Attempt at an Answer"] in Peter Handke Bibliothek, Bd. 10: Aufsätze 1, Berlin, S. 1016-1021. (first published under the title „Am Ende ist fast nichts mehr zu verstehen. Die Debatte um den Heinrich-Heine-Preis", in Süddeutsche Zeitung, 01 June 2006). 

Handke, Peter (2018g): „Was ich nicht sagte. Eine Entgegnung auf die Kritik am Heinrich-Heine-Preis" [„What I Did Not Say"], in Peter Handke Bibliothek, Bd. 11: Aufsätze 2, Berlin Suhrkamp, pp. 1013- 1015. (first published in Frankfurter Allgemeine Zeitung, 30 May 2006). 

Handke, Peter (2018h), Unter Tränen fragend. Nachträgliche Aufzeichnungen von zwei Jugoslawien- Durchquerungen im Krieg, März und April 1999. in: Peter Handke Bibliothek, volume 11: Aufsätze 2, Berlin: Suhrkamp, pp. 175-268. 

Handke, Peter (2019): „Handke über Srebrenica", in Süddeutsche Zeitung, 27 October 2019, https://www.sueddeutsche.de/kultur/streit-um-nobelpreistraeger-handke-ueber-srebrenica- 1.4655747 [Accessed 29 October 2019]. 

 

 

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">