Recept koji se na Zapadu predlaže u aktuelnoj operaciji „Zaustavite Kinu" svodi se na izgradnju „zida od kamena i cigle" u cilju zaštite međunarodnih institucija i lanaca snabdevanja, uključujući univerzitete, pohranjivanje podataka, energetske sisteme, modernizaciju globalnih sistema ugovora, mreža sistema plaćanja i tehnoloških standarda - sve kako bi se Kina izbacila iz igre

Rivalitet između Kine i Sjedinjenih Američkih Država obeležiće 21. vek, tvrde analitičari širom sveta. Londonski Ekonomist će ovaj okršaj nazvati „epskim". A Džo Bajden kaže da će to biti „ekstremno takmičenje".

Tim povodom, Amerika već neko vreme vodi operaciju koja se može nazvati „Zaustavite Kinu".

Ali Kina ne preti Americi ni topovima, ni tenkovima, ni nosačima aviona. Dok Amerika ima više stotina vojnih baza po celom svetu, kineske se mogu izbrojiti na prste jedne ruke.

Pa šta je to, onda, preplašilo Amerikance? Ekonomija, brate! 

Uspon Kine

Kina je 1978. godine napustila koncept centralno-planske komunističke privrede i krenula da razvija njoj specifičnu tržišnu privredu - koju Branko Milanović, u knjizi „Kapitalizam, sam" naziva „politički kapitalizam". Do 1998. godine udeo države u industrijskoj proizvodnju je sa 100 odsto pao na 50 odsto, a sada je možda tek 20 odsto, kaže Milanović. On navodi da je između 1990. i 2016. kineska privreda u proseku rasla po stopi od osam odsto, a američka po prosečnoj stopi od dva odsto.

Amerika se nije mnogo uzbuđivala do tamo negde 2010. godine. Bože moj, mislili su, pa šta ako 26 odsto svetskog industrijskog izvoza potiče iz Kine? Kina je samo jedna velika fabrika koja nam pravi jeftine proizvode. A onda su se stvari promenile.

Došlo je do razvoja kineskih firmi čiji poslovi se zasnivaju na savremenim tehnologijama i koje dobijaju globalni značaj. Od 2001. godine - kada je Kina primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju - do nedavno, broj kineskih kompanija koje vrede više od 50 milijardi dolara porastao je sa 7 na 15, piše svetska štampa.

U 1998. godini američke kompanije zarađivale su 26,8 puta više od kineskih od patenata, a 2019. samo 1,7 puta, kaže Mond Diplomatik (Le Monde Diplomatique).

I Vašington je krenuo u napad.

Zaustavite Huavej

Kampanja se vodi protiv tehnoloških firmi kao što je državno preduzeće ZTE (važan igrač na polju 5G tehnologija), ViČet (WeChat), TikTok i mnogih drugih manje poznatih. Mark Cukerberg je, navodno, lično tražio napad na TikTok. Ali glavna meta, u ovom momentu, je Huavej (Huawei).

U početku ni oko Huaveja nije bilo frke. Kompanija je 1994. godine pravila sklopke za mobilne telefone mahom za domaće tržište. Od 2001. do danas platili su više od šest milijardi dolara na ime korišćenja patenata, a 80 odsto tog novca završilo je u SAD.

Danas je to firma koja posluje u 170 zemalja sveta i zapošljava 194.000 ljudi. Od 2009. godine je među vodećim kompanijama u razvoju 5G tehnologije. Prošlog leta pretekla je Samsung u prodaji pametnih telefona, a uspela je da razvije i jednu od najnaprednijih tehnologija veštačke inteligencije.

Amerika nema svetski poznatu firmu u razvoju 5G mreže (za razliku od Evropljana, koji imaju Nokiju i Erikson), pa su rešili da zaustave Huavej.

Napad je počeo hapšenjem ćerke vlasnika Huaveja, navodno zbog prevare i kršenja sankcija prema Iranu. Onda se prebacio na polje špijunaže: kao, Huavej sarađuje sa državom i može da ugradi nešto u programe da špijunira.

Ovo je posebno smešno objašnjenje jer je, prema podacima koje je Snouden objavio, 2010. godine američka agencija NSA upravo to pokušala da uradi upadajući u server Huaveja i tražeći mogućnost da špijunira njihove klijente. Ali ta operacija, poznata pod nazivom „upucati giganta" (Shotgiant), nije bila naročito uspešna. Osim toga, i Amerika koristi svoje firme da bi špijunirala po celom svetu. Razvoj Huaveja ih onemogućava da špijuniraju gde hoće i kad hoće.

Sledeći potez je bila zabrana američkim firmama da prodaju delove neophodne za proizvodnju i razvoj novih tehnologija koje je Huavej koristio.

Ali sve to nije bilo dovoljno. Tako da nije čudo što su onda Amerikanci „skinuli rukavice" i krenuli da udaraju na sve strane, prisiljavajući mnoge zemlje da odustanu od saradnje sa Huavejem. I Srbija je uvučena u tu priču Vašingtonskim sporazumom, ali je formulacija o „bezbednosti" dovoljno široka da ne obaveže Srbiju na nesaradnju sa Huavejem.

Big Mek indeks

Druga stvar koja svakako brine Amerikance je da je kineska privreda postala veća od Američke. Na osnovu analiza Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i njihovog „Big Mek indeksa", londonski Ekonomist zaključuje da je Kina po veličini svoje privrede prestigla Ameriku negde 2016. godine. „Mek Donalds je nekad bio simbol američke ekonomske moći. Danas Big Mek pokazuje kako [Kina] pretiče tu moć", zaključuje Ekonomist.   

Američka politička elita je, očito, rešena da zaustavi takav razvoj. Za sada se, osim zavrtanja ruku „partnerima" da ne sarađuju sa Huavejem, to pokušava i diskreditovanjem Kine na temama „ljudska prava", „bezbednost", „demokratija" i „zaštita čovekove okoline". Čak se razmišlja i o zabrani školovanja kineskih državljana na elitnim američkim univerzitetima. Amerikanci, takođe, ohrabruju kineske susede kao što su Indija, Tajvan i Australija, u provociranju Pekinga po raznim osnovama.

Antikineski zid

Ekonomska izolacija i sankcije - što se primenjuje da bi se slabila Rusija - ne dolaze u obzir jer bi izazvale globalnu industrijsku i finansijsku krizu u kojoj bi stradala čitava planeta. Kina je danas najveći trgovački partner 64 zemlje sveta, a Amerika 38. Izolujući Kinu, Amerika i njeni saveznici mogli bi naškoditi sami sebi. U Kini danas ima milion stranih investitora koji zavise od lokalnog tržišta i kineskih radnika, a 40.000 kineskih firmi je aktivno u inostranstvu. Kineska privreda je, uostalom, velika, diversifikovana i inovativna, i lakše može podneti „oslonac na sopstvene snage".

Recept koji londonski Ekonomist predlaže u operaciji „Zaustavite Kinu" svodi se na izgradnju „zida od kamena i cigle" u cilju zaštite (međunarodnih) institucija i lanaca snabdevanja, uključujući univerzitete, pohranjivanje podataka (cloud) i energetske sisteme. Oni predlažu i modernizaciju globalnih sistema ugovora, mreža sistema plaćanja i tehnoloških standarda kako bi se Kina izbacila iz igre. Ekonomist podržava najnoviju inicijativu Bajdenove administracije o formiranju „četvorke" (Indija, Australija, Japan i SAD), koalicije koja treba da pomogne u zaustavljanju Kine. 

I dok Ekonomist sve ovo vidi kao takmičenje između „autokratije i liberalnih vrednosti", Čas Frimen, nekadašnji pomoćnik u američkom ministarstvu odbrane za međunarodnu bezbednost i Niksonov prevodilac tokom posete Kini, demistifikuje takvu retoriku: „Ukratko, mislim da je reč o želji [Amerike] da zadrži globalnu i regionalnu nadmoć".

Iz Kine, za sada, ne dolaze nikakvi bombastični odgovori. Ali nedavni kongres tamošnje komunističke partije ukazuje da neće sedeti skrštenih ruku. Jedna od glavnih tema kongresa bila je kako obezbediti da Kina sama sebe snabdeva delovima neophodnim za dalji razvoj visokih tehnologija

Kako će se ovaj rivalitet završiti sam bog zna. I ko će tu biti „kolateralna šteta" nije poznato. Što bi se reklo, ko preživi - pričaće. 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">