У току је настојање да се креира велики и снажан блок земаља чији спортски савези не желе да играју или да се такмиче са руским репрезентацијама или појединцима у оквиру европских такмичења. На тај начин европске спортске федерације и конфедерације не би имале друго решење осим да избаце руске савезе, односно да их приморају да се преселе у азијске континенталне спортске фамилије.

Источноевропске и скандинавске земље, уз асистенцију Велике Британије, почеле су да лобирају и да раде на стварању амбијента за избацивање спортских савеза Руске федерације из европских организација. Њихова идеја је да се према Русији направи слична врста спортске изолације која је на азијском континенту примењена према Израелу због чега је та, географски блискоисточна земља, део спортске Европе и учествује у европским такмичењима а не азијским. 

Другим речима, идеја је да се креира велики и снажни блок земаља чији спортски савези не желе да играју или да се такмиче са руским репрезентацијама или појединцима у оквиру европских такмичења. На тај начин европске спортске федерације и конфедерације не би имале друго решење осим да избаце руске савезе, односно да их приморају да се преселе у азијске континенталне спортске фамилије.

Русија у Катару

Одбијање Суда за спортску арбитражу у Лозани да прихвати жалбу Москве на одлуку ФИФА да избаци репрезентацију Русије из доигравања за пласман на Светско првенство у Катару доживљава се као отварање врата за селидбу Русије из европских федерација у азијске. Наставак руске инвазије и разарање украјинских градова додатно појачава решеност у делу европских држава да се онемогући повратак на „business as usual" у односима са Русијом по завршетку рата у Украјини, укључујући и спорт. 

Подсетимо, Пољска, Чешка и Шведска су експлицитно ставиле до знања да немају намеру да играју са Русијом у плеј-офу за пласман на Мундијал у Катару, ни под којим условима, чак и по цену пораза за зеленим столом.

УЕФА и ФИФА су у првом моменту покушале да реше проблеме тако што ће Русија играти своје мечеве као домаћин на неутралном терену и пред празним трибинама, међутим став Варшаве, Стокхолма и Прага, снажно подржан од великог броја других фудбалских савеза у Европи, приморао је кровне фудбалске куће да одстране Русију из даљег такмичења. 

Излазак Москве из Савета Европе, најзначајније континенталне организације за заштиту људских права и демократије, додатни је аргумент за удаљавање Русије из европских спортских савеза. Руске спортске федерације због организованог и планског допинговања руских спортиста већ дуже време нису уживале велики углед у Европи и руска агресија на Украјину је претворила спорт међу прве колатералне жртве ратног похода Кремља на комшијску државу. 

Реакције спортских радника, медија и јавног мњења у Европи недвосмислено упућују да се изоловање Русије неће зауставити само на Мундијалу у Катару, светским и европским шампионатима ове године.

Још јачи и болнији ударац би могао да доживи клупски спорт у Русији. Руске репрезентације и спортисти моћи ће да се врате у једном тренутку, пре или касније, на светска првенства која су толико фреквентна у већини спортова да су континентална такмичења изгубила свој некадашњи значај. Потпуно друга прича важи за клубове. Ту постоје огромне дистинкције, не само у спортском, већ и у престижном и, пре свега, финансијском смислу. Разлика између играња у европским издањима Лиге шампиона у фудбалу, одбојци и кошарци (Евролига) и континенталних клупских такмичења у Азији толико је велика да је свака расправа излишна.

Мека моћ 

Идеја о избацивању руског спорта из европског оквира још увек није добила своју политичку форму. Међутим, имајући у виду начин на који се покренула кампања и акција тужилаштава широм ЕУ с циљем утврђивања ко је и како добијао новац из Русије у претходним годинама, указује на решеност у том смеру. 

Израз „Pecunia non olet" (Новац нема мирис) датира из времена римског цара Веспазијана. Римски император је увео таксу на писоаре и јавне заходе како би попунио државну касу, па је одатле произашла максима да новац нема мирис. 

 

До пре три недеље се чинило да та максима важи и за спорт, поготово за фудбал и кошарку. Врло радо су се отварале касе за новац који је стизао не само из Русије, већ из Персијског залива и Далеког истока. Ко год је желео да инвестира у клубове или такмичења на Старом континенту без великих проблема је то могао да уради. Нико није много марио за прву лекцију на економским факултетима да „нема бесплатног ручка".   

Русија и њени олигарси су у последњих 20 година уложили милијарде евра у спорт изван граница Руске федерације, највећим делом у Европи. Иза тих потеза се крило неколико стратешких циљева, од креирања новог прихватљивог имиџа Русије преко стварања трансверзалних веза испреплетаних са политичким и економским интересима до примене тзв. меке моћи у земљама од геостратешког интереса за Русију. 

Спортски успеси и присуство руског капитала и спонзора у државама источне и југоисточне Европе скицирали су геополитичку сферу интереса Москве: од Зенита из Санкт Петерсбурга и Шахтјора из Доњецка преко Шерифа, Црвене Звезде и Паока до Шалкеа 04 и Челсија. 

У том подухвату важну улогу је играо „Гаспром", али и олигарси, од најпознатијег Романа Абрамовича до најконтроверзнијег Ивана Савидиса, власника грчког Паока, и клана Смирнов који је господар живота и смрти у Придњестровљу у Молдавији. И улога Рината Ахметова, газде Шахтјора из Доњецка, под лупом је и поред његових јавних изјава лојалности Украјини, пошто постоје сумње да није прекинуо све везе са Кремљом. 

Спрега између политике, економије и спорта најбоље се видела на примеру Шалкеа 04 из Гелзенкирхена. 

Уз финансијску помоћ „Гаспрома" Шалке је стигао чак и до полуфинала Лиге шампиона пре десет година. Руски енергетски колос је недавно продужио уговор са немачким клубом о спонзорству обавезујући се да до 2025. године уплаћује чак 10 милиона евра сваке године и поред тога што је тим из Гелзенкирхена испао у другу лигу, популарну Цвајту (Zweite Liga). 

Руска инвазија на Украјину је приморала Шалке да после 15 година скине натпис „Гаспром" са дресова, стадиона, клупских просторија и да раскине дугогодишње партнерство. Истим путем је кренула и УЕФА која је отказала сарадњу руској компанији и поред тога што је уплаћивала 50 милиона евра годишње као главни спонзор најпрестижнијег такмичења, Лиге шампиона. 

Случај Абрамович

Алишер Усманов и поготово Роман Абрамович били су у центру пажње протеклих недеља. Први је био спонзор Евертона а други власник Челсија. Усманов, бивши акционар Арсенала, највећи је појединачни спонзор клуба из Ливерпула, али је име његове компаније „МегаФон" већ избрисано из историје и садашњости Карамела, као да никада није постојало. 

Из повести Челсија неће бити могуће избрисати Абрамовича и његов златни период са освојених пет Премијер лига, две Лиге шампиона и једне Лиге Европе, али ће он, по свој прилици, постати „безимени", односно особа чије се име неће спомињати, наравно под условом да Челси преживи.

Плавцима је продужена лиценца само до 31. маја 2022. године. Ако до поменутог датума Челси не добије новог власника који ће гарантовати финансијски опстанак клуба, тим са Стамфорд бриџа ће банкротирати и нестати са професионалне фудбалске мапе. 

Актуелни првак Европе има текуће месечне трошкове између 50 и 60 милиона евра које не може да подмири у датим околностима када су готово сви извори прихода блокирани. Фудбалери, стручни штаб и близу 1.000 запослених у Челсију не зна да ли ће примити следећу плату и да ли ће остати без посла од 1. јуна.  

Водећи спонзори су већ суспендовали уговоре (Three) или су на путу да то ураде (Nike) мада има и оних (Trivago) који су спремни да рискирају надајући се брзој промени власништва и стабилизацији прилика. 

Одлуком британске владе, комплетна Абрамовичева имовина на Острву је замрзнута а продаја Челсија може да буде обављена само уз супервизију министарства финансија и под условом да ниједна фунта не оде на рачун фирми под контролом руског олигарха.

Дозу оптимизма да би Челси могао да преживи Абрамовича улива чињеница да је до сада пристигло близу 30 понуда за куповину клуба и да до 31. маја има довољно времена да се обаве све неопходне радње за успешну купопродају.

Фама о бициклистима

Русија и руски капитал нису се нашли само на удару фудбалског света. Формула један је избрисала из свог календара на неодређено време ВН Сочија. Америчко-британски тим „Хас" у Формули 1 је раскинуо спонзорски уговор са руском компанијом „Уралкали" и одмах затим дао отказ руском пилоту Никити Мазепину, сину власника „Уралкалија". Светска бициклистичка унија је избацила из свих такмичења руски тим „Гаспром РусВело" за који су возили бициклисти из Италије, Шпаније, Чешке, Норвешке. 

Развод између Русије и остатка Европе ће бити најболнији у кошарци и одбојци, где руски клубови нису само били међу најуспешнијима већ су били и најиздашније „платише", гарантујући богате уговоре играчима и тренерима.

Тако у кошаркашкој Евролиги за Фајналфор у Београду неће се борити руски клубови: ЦСКА, Зенит и Уникс. Највећи фаворит ЦСКА највише је претрпео због избацивања руских клубова а одмах су их напустили Немац Јоханес Војтман, Данац Илфе Лундберг, Литванац Маријус Григонис и Грузијац Торнике Шенгелија. „Не могу да играм за руски војни клуб док Русија врши агресију над Украјином", рекао је Грузијац.

Српски центар Никола Милутинов изабрао је да остане у ЦСКА баш као што је и хрватско крило Марио Хезоња решио да остане у Униксу из Казања. Занимљива ситуација била је у Зениту из Санкт Петербурга где су сви страни кошаркаши који су првобитно били напустили Русију решили да се врате и да заврше сезону у Зениту. Тако да ће у руској лиги за Зенит и даље наступати Американци Били Берон и Џордан Лојд, бивши играчи Црвене звезде, као и још два Американца Алекс Појтрес и Тајсон Картер и Пољак Матеуш Понитка.

Последице ће претрпети и руски национални спорт - хокеј на леду. Странци, углавном Скандинавци и Чеси, који су играли за руске клубове напустили су их готово без изузетка.