Шта год у економији урадите данас, резултате ћете видети сутра: на улици, у радњама, на пијаци. Од почетка пандемије коронавируса наштампано је више од двадесет хиљада милијарди долара и упумпано у привреду. Тако нам се догодила инфлација коју у многим развијеним економијама грађани нису видели четрдесет година. На све то је дошао и рат у Украјини, па је раст цена енергената додатно прегрејао цене. А шта је прегрејало српске цене?

Када је Џером Пауел, актуелни шеф америчких Федералних резерви (Фед), 1975. године дипломирао на Принстон универзитету, америчка економија била је у рецесији. Ту кризу многи пореде са данашњом јер јој је претходила енергетска криза из 1973-1974. године, која је тада најмоћнију привреду света увела у зону високе инфлације и дубоког привредног пада. За само две године, од 1972. до 1974, америчка економија је ушла у рецесију: из плуса од 7,2 ушла је у минус од 2,1 одсто. Истовремено цене у САД су порасле са 3,4 на 12,3 одсто.

Неколико година касније, почетком осамдесетих година, шеф Феда Пол Вокер успео је да обузда инфлацију. Али не и рецесију. Хлађење прегрејаних цена, повећањем камата, тада је охладило и америчку привреду, која је још неко време остала у минусу.

Данас, када је Џером Пауел шеф Феда, инфлација у Америци је достигла 8,6 одсто. Последњи пут толико је износила баш 1981. године, када је Пол Вокер имао историјску шансу коју данас има Џером Пауел: да обузда цене, али да не угуши привредни раст.

Хоће ли Пауелу поћи за руком оно што Вокеру тада није успело? Хоће ли растом камата актуелни шеф Феда успети да охлади цене, али да привреди раст не буде охлађен?

Златокосин сценарио

Лари Самерс, бивши амерички министар финансија, који је 1981. године спремао докторат на Харварду, сматра да је за „меко приземљење" америчке економије већ касно. И да 1981. и 1982. година могу да се понове. Јер, Фед је закаснио са подизањем камата.

Још прошле године Лари Самерс је упозоравао да ће инфлација бити „трајна", јер је изазвана огромним штампањем пара. Током пандемије наштампано је више од 20.000 милијарди долара и убачено у привреду. То представља чак четвртину укупног светског бруто домаћег производа.

Са друге стране, Пол Кругман тврдио је да је раст цена привремен и да је изазван прекидима у ланцима снабдевања. Односно да је инфлација настала на страни понуде, а не тражње. Јер су због корона вируса границе биле затворене па делови који се производе у једном делу света нису могли да стигну у други део света где се производ склапа.

И економиста Нуријел Рубини (који је 1981. године био апсолвент на Универзитету Бокони у Милану), попут Ларија Самерса сматра да је инфлација трајна, а не привремена, као и да је настала на страни тражње, а не понуде. Рубини је данас познатији као „Доктор Пропаст" јер је био један од ретких економиста на свету који је предвидео кризу из 2008. године.

Рубини, на пример, пише да Џером Пауел америчку економију сада треба да уведе у такозвани „Златокосин сценарио", према коме привреда не сме бити ни превише хладна, ни превише топла. Баш као у бајци „Златокоса и три медведа" у којој је девојчица која је лутала шумом ушла у кућу три медведа и пробала три каше. Прва је била превише топла, друга превише хладна. Тек је трећа, каша малог медведа, била таман. Ни млака, ни прегрејана, већ таман. Пауел мора америчку привреду да уведе у такав „Златокосин сценарио". Односно, у стање: пуне запослености, економске стабилности и одрживог раста.

У години када је Пол Вокер у Сједињеним Државама спремао антиинфлационе мере, Југославија је клизила у банкрот, а Јоргованка Табаковић је те 1981. уписала Економски факултет у Приштини. За њу је данас ситуација далеко тежа, јер да би српска привреда ушла у „Златокосин сценарио", европска привреда претходно мора постати „ни превише топла, ни превише хладна". Јер, српска економија везана је за евро, што преко увоза из Европске уније, што преко кредита који се углавном одобравају у евро знаку.

Шта кажу саговорници Ока?

Милан Недељковић, декан ФЕФА факултета, објашњава да „Златокосин сценарио" подразумева да централне банке затежу своју монетарну политику (повећањем референтне камате) како би смањиле тражњу, али да истовремено воде рачуна да се економија успори толико да уђе у рецесију.

Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику, каже да је „Златокоса" заправо идеални сценарио у коме би привредни раст требало да остаје висок и стабилан, а инфлација да се врати у границе циља од око два-три одсто, зависи како у којој земљи.

„Ситуација у стварности је знатно компликованија. Није у свим земљама инфлација вођена истим факторима", каже Трајковић за Око магазин и додаје да је око две трећине српске инфлације увезено.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, не спори да је инфлација у Србији већим делом увезена, али да је било мера на домаћем терену којима смо и сами инфлацију производили.

„То су разни облици помоћи које је држава давала грађанима и привреди, почевши од једнократних исплата грађанима, младима и пензионерима, до плата запосленима који нису радили, али и помоћи предузећима. Затим, експанзивна монетарна политика утицала је на раст кредита током 2020. и 2021. године. Све то заједно утицало је на раст тражње", објашњава Арсић.

Фискални савет већ је објавио да су ове мере јавни дуг увећале за око две милијарде евра.

Шта каже ММФ?

У извештају Међународног монетарног фонда, међутим, који је објављен 29. јуна, када је о мерама једнократне помоћи реч, наводи се да ММФ неке од ових мера подржава, као што је исплата једнократне помоћи пензионерима и запосленима у здравству и просвети. Јер представљају неку врсту надокнаде за оно што је инфлација „појела" у стандарду пензионера, на пример.

Међутим, када је реч о исплати једнократне помоћи младима, ММФ ту меру критикује. Како пише у извештају, та помоћ није била „добро циљана".

У извештају ММФ-а види се и шта би могло да подгреје инфлацију у другој половини године. Влада неке цене (месо, млеко, шећер, брашно, уље, хлеб) држи ограниченим. Кад уредба престане да важи то ће направити притисак на цене.

Ограничене су и цене гаса, нафте и струје. Када је о струји реч, ММФ дипломатским речником пише да ће, након формирања нове владе, „уследити ново тарифно прилагођавање". Фонд сугерише Влади да то уради како се не би урушавали биланси ЕПС-а.

Овогодишња инфлација

Такође, председник Србије Александар Вучић, најавио је да ће пензије крајем ове и почетком следеће године порасти 19,1 одсто, што је мера која ће такође деловати на страни тражње. Професор Милојко Арсић сматра да ће раст пензија који је изнад швајцарске формуле, а према којој би пензије требало да се повећају 12 одсто, утицати на раст цена и да зато та мера није добра.

Милан Трајковић из НБС, са друге стране сматра да ће током ове и следеће године номинални раст БДП-а (увећан за инфлацију) износити од 20 до 25 одсто. Исто толико ће, кад се дода и овогодишње јануарско повећање, износити раст пензија.

„То значи да је реч о одрживом повећању пензија. Да није, Србији не би одобрио другу ревизију аранжмана из предострожности", каже Трајковић.

Председник рачуна да ће просечна инфлација ове године износити девет одсто. Исто тако рачуна и ММФ. Народна банка очекује да ће инфлација у другој половини године почети да пада.

Међутим, аутори „Кварталног монитора", билтена који издаје Економски факултет (а чији је уредник професор Милојко Арсић), међутим, пишу да је извесно да ће инфлација бити већа и дуготрајнија него што се до сада предвиђало. Истовремено, процењују, привредни раст биће мањи и износиће око три одсто.

А како су се, међутим, кретале цене у региону и где је Србија када је о инфлацији реч? Када се погледа статистика Евростата, званичне статистике Европске уније, наша земља је негде на средини табеле. Јер је инфлација била у интервалу од 2,7 одсто у Швајцарској до 20,1 одсто у Естонији. Просечна инфлација у Европској унији износила је 8,8 одсто, што значи да је Србија са 10,4 одсто нешто мало изнад европског просека.

Аутори Кварталног монитора приметили су да се, када је о поскупљењима реч, Србија не разликује много од ЕУ просека. Велика разлика ипак постоји у случају цена струје, гаса и других горива. Ове цене у ЕУ су порасле 40,2 одсто, а у Србији 5,4 одсто, приметили су у Кварталном монитору. То само показује колики ценовни шок у другој половини године би рецимо могло да буде скидање „државне рампе" на ограничене цене енергената.

Хлађење цена и пројекција раста

На крају, и ако смо инфлацију највећим делом увезли, питање је треба ли да увеземо и решење за хлађење цена. Односно, да ли српску привреду много више и хлади и греје политика коју тренутно води Кристин Лагард, шефица Европске централне банке (која је 1981. године, почела да ради у адвокатској фирми „Бекер енд Мекинзи" у Паризу), него она коју води Јоргованка Табаковић? Уосталом, у последњем Извештају о инфлацији НБС то се и наводи: „Највећи ризици долазе из међународног окружења."

Инфлација у евро зони у мају је достигла 8,1 одсто, што је највиши ниво још од њеног оснивања. За чак 80 одсто инфлације заслужни су раст цена хране, енергената и индустријских добара. Због тога је Кристин Лагард најавила хлађење европске привреде повећањем камата, које ће се догодити у јулу. Први пут после 11 година.

 Али је најавила и да ће даљи раст камата бити постепен. Јер, привредни раст у евро зони успорава. Што значи да ће Лагардова европску привреду прегрејану инфлацијом гасити по мало, како не би охладила привредни раст. А привредни раст еврозоне већ је, чини се, охлађен и пре него што је ЕЦБ подигао камате. Европска комисија очекивала је да ће до краја ове године привредна активност порасти нешто мало више од четири одсто. Сада се очекује раст мањи од три одсто.

Народна банка Србије већ је повећавала референтну каматну стопу у неколико наврата како би смањила инфлаторне притиске и она сада износи 2,5 одсто.

„На одлуку о наставку заоштравања монетарних услова утицале су пре свега више увозне и произвођачке цене, на које се одразио претходни раст светских цена енергената, хране и сировина, уз присутне више трошкове транспорта, као и застоје у снабдевању и несташице појединих сировина у производњи на глобалном нивоу", наводи се у Извештају о инфлацији.

Инфлација, међутим, није успорила и у мају је износила је 10,4 одсто. Последњи пут Србија је толике стопе инфлације имала 2012. године.

НБС очекује (према мајској централној пројекцији) да ће у другој половини године међугодишња инфлација имати опадајућу путању.

Али, очекује и да ће привредни раст мало бити охлађен. НБС је првобитно планирала да ће привредни раст износити од четири до пет одсто. Недавно је кориговала прогнозу и сада очекује да ће БДП порасти од 3,5 до 4,5 одсто. Милан Трајковић каже да је пројекција раста смањена првенствено због сукоба у Украјини, а не као последица повећања референтне каматне стопе.

„За сада нисмо имали успоравање привредног раста, тако да ће се можда испоставити да нисмо морали ни да коригујемо ову пројекцију", каже Трајковић.

Хоће ли српска привредна каша до краја године бити „ни превише топла, ни превише хладна"? Баш као каша малог медведа. Или ће и нашу и глобалну привреду још дуго времена најбоље описивати две каше: прегрејаних цена и хладног привредног раста. То је оно што економисти стручно зову стагфлација. И то је све супротно од Златокосиног сценарија.