Било да је у питању критика или похвала српске економске политике, можда би учесници Копаоник бизнис форума требало да воле овај догађај баш због онога због чега га други не би волели. Зато што су ту сви заједно. И сви нејединствени.

„Ако неко следеће године жели да крене у рат, молим да нам то јави на време, још у октобру, како бисмо могли да организујемо Копаоник бизнис форум." Овим речима се 8. марта нашалио Александар Влаховић, председник Савеза економиста Србије. Тиме је практично одговорио на опаску Томислава Момировића, српског министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре да је догађај „мало застарео",  јер је званична тема форума „Србија 2030 - Агенда за одрживи развој" и то у тренутку кад су свет уздрмали сукоби у Украјини.

„Ово ме подсећа на ситуацију из 2020. Године", рекао је министар Момировић алудирајући на то да се на Копаоник бизнис форуму и 2020. године говорило о расту у тренутку кад је свет уздрмала ковид криза. 

„Ми смо о ситуацији у Украјини говорили јуче цео дан", рекао је Влаховић. „Посебно смо говорили о томе како ће се она прелити на Европу, али и на нашу економију. Говорили смо и о наступајућем ризику од инфлације, али и о потенцијалној стагфлацији."

Нешто касније, Влаховић је на панелу о инфраструктури ресорном министру узвратио питањем: „Да ли је деоница аутопута од Уба до Лајковца била осигурана јер је пропала пре отварања." 

„Тешко питање. Одговорићу касније", рекао је Момировић.

До краја панела о инфраструктури тог одговора није било. 

Овогодишњи 29. Копаоник бизнис форум, који је окупио око 1.000 учесника, због оваквих дијалога био је драгоцен. Јер на овом догађају још је могуће на истом месту, мада не и на истом панелу, чути креаторе економске политике, али и њене критичаре, и то различита критичка мишљења. Дакле, то јесте место где могу да се чују различита мишљења.

Тема владине политике исплате 100 евра за младе и новчана помоћ пензионерима је доказ за то.

Стари, млади и они између

Председник Фискалног савета Павле Петровић критиковао је ову меру, истичући како је скупа и неефикасна, као и да у ситуацији када инфлаторни притисци расту може да их додатно повећа, кроз стимулисање потрошње. 

„Јавни дуг је током две године пандемије порастао за 6 милијарди евра, са 24 на 30 милијарди", рекао је Петровић. „То представља раст од 25 одсто. Од тог износа 5 милијарди евра потрошено је на помоћ грађанима и привреди. Да није било неселективне исплате помоћи грађанима и пензионерима, тај пакет је могао да буде двоструко мањи. Те 2,5 милијаре евра би нам сад биле драгоцене за ублажавање последица преливања ситуације из Украјине на нашу економију", навео је Петровић у недељу 6. марта, уочи отварања дела Форума у коме је учесницима по први пут дат макроекономски оквир.

На ово је дан касније реаговао министар финансија Синиша Мали, не спомињући професора Петровића по имену: „Лако је бити паметан после две године пандемије. Наш циљ је био да сачувамо радна места. Кроз три пакета помоћи привреди од 8,8 милијарди евра, што је 18,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), ми смо током две године пандемије имали кумулативан раст од 6,2 одсто", одговорио је министар Мали.

Нешто касније у току дана, Михаил Арандаренко, професор Економског факултета, изнео је оцену да је ова мера (исплата 100 евра) из угла социјалне политике и смањења сиромаштва пожељна и да изгледа „као да је министар финансија преписао из скрипти Вилијама Бевериџа", према коме држава треба да подржи младе на почетку живота, старе на заласку живота и да упосли оне у средини. 

„Дакле, од колевке па до гроба. То је политика која је у духу државе благостања и коју су примениле и Америка и Сингапур и Јапан", рекао је Арандаренко. 

Исте вечери, али на другом панелу, Зоран Петровић, председник Извршног одбора Рајфајзен банке, рекао је да се, с друге стране, мером исплате 100 евра грађанима додаје уље на инфлаторну ватру. 

Game change

Бивши гувернер Народне банке Дејан Шошкић је кроз низ макроекономских података учесницима форума изнео је оцену да је српска економија боље стајала пре 2012. године него данас. Па је тако истакао да је просечна стопа српског привредног раста у периоду од 2012. до 2019. године била нижа од регионалног просека, што значи да ми по том показатељу заостајемо. У ову рачуницу није укључио кумулативни раст последње 2 године.

Опет не спомињући имена, министар финансија Синиша Мали рекао је да се та разлика смањује и да Србија сустиже земље региона. 

Гувернерка Јоргованка Табаковић тврдила је да Србија, по свим економским показатељима сада боље стоји. Али је као базу користила статистичке податке од 2009. до 2012. године. Из ове рачунице искључен је период пре него што се криза из 2008. године прелила на Србију.

Председник Клуба „Привредник" Зоран Дракулић негодовао је због чињенице да у Србији постоји, на пример, плодно земљиште које се не обрађује и да неке земље успевају да искористе и земљиште четврте и пете класе. Александар Костић, потпредседник МК групе, рекао је да земљиште четврте и пете класе и није баш толико плодно, те да је његова компанија управо такво земљиште продавала, а да сада у свом власништву имају само земљиште премијум квалитета и већим делом под наводњавањем. Зоран Петровић, председник ИО Рајфајзен банке додао је да се преко пољопривреде не може направити „game change", јер развијене земље имају удео пољопривреде у БДП-у тек око два одсто.

Различита мишљења чула су се и када је о енергетици реч. Тако је Павле Петровић, председник Фискалног савета, истако да је претходни енергетки шок, изазван колапсом у ТЕНТ-у, Србијагас и ЕПС у збиру (због увоза струје и гаса) коштао милијарду евра. А тек ће се процењивати колико ће нас коштати нови енергетски шок, изазван сукобима у Украјини.

„То је тачно, коштало нас је пуно. Али да ли је 500, 700 милиона или милијарду, тек ћемо видети кад подвучемо црту", одговорила је министарка Зорана Михајловић два дана касније.

На све стране кисеоник

А кад смо код паралела са бившим властима, много је снегова нападало Копаоником од времена када је 2010. године тадашња министарка Диана Драгутиновић на Форуму изговорила: „Признаћу вам зашто волим Копаоник, зато што смо овде сви заједно и сви јединствени." И вероватно се врло брзо ујела за језик јер се испоставило да ни чланови владе нису били јединствени око тога у ком правцу би требало да воде економску политику.

Подсећања ради, Драгутиновићева је предлагала да се повећа порез на потрошњу (ПДВ) како би могао да се смањи порез на рад. Њен колега Млађан Динкић, тадашњи министар економије, на Форуму те године јој је реплицирао рекавши да је он против такве мере. Образложење је било да се порез на потрошњу не повећава у кризи. Није од претераног значаја то што је ПДВ повећан после смене власти 2012. године и то баш у време када је министар финансија у влади Ивице Дачића био Млађан Динкић. Све то прекрили су копанички снегови и шаш.

Сада када се на једном месту врло често чују јединствени тонови, било да је у питању критика или похвала економске политике, можда би учесници Копаоник бизнис форума, требало да воле овај догађај баш због онога због чега га не би волела Диана Драгутиновић. Зато што су ту сви заједно. И сви нејединствени.