Да ли је победник Саво Манојловић, који је грађане извео на улицу да спрече усвајање закона о експропријацији и референдуму? Или је победник председник Вучић који је признао грешку и повлачењем закона успео да подели еколошке активисте? Или су победници у редовима опозиције, који су коначно добили нови повод да мобилишу грађане и изведу их на улице?

Две стране речи - „експропријација" и „референдум" - свима у Србији су у протекле три недеље биле јасне и довољне за мобилизацију. И оним грађанима који су излазили да блокирају путеве и онима који су у београдској „Арени" присуствовали Свечаној академији Српске напредне странке и онима који су се пре недељу дана у порти Цркве Светог Ђорђа у Горњим Недељицама срели са председником Александом Вучићем, али и онима који су са блокадама наставили и овог викенда након што је Закон о експропријацији повучен из процедуре, а Скупштина у петак усвојила измене и допуне Закона о референдуму и народној иницијативи.

„Ја знам, многи ће рећи да је ово мој пораз, али ја сам председник свих грађана", рекао је у среду председник Александар Вучић.

И заиста: чији је ово пораз? Да ли је поражен председник републике који је попустио под захтевима улице иако је тврдио да се то неће десити?

Или Саво Манојловић из организације Крени-Промени, који је заказао па отказао славље на Тргу Републике, јер је један део његових присталица и овог викенда био на блокадама?

Да ли су поражени они еколошки активисти који су, након што је један закон повучен а други измењен, поново блокирали аутопут, али је за њима пошао мањи број грађана него претходног викенда?

Или опозиција којој још ниједном није пошло за руком да власт испуни неки од њених захтева, иако је протеклих година опозиционих протеста било у неколико наврата.

И чија је ово победа? Да ли је победник Саво Манојловић, који је грађане извео на улицу да, кршећи закон, спрече усвајање једног, како многи мисле, неуставног закона? Или је победник председник Вучић који је признао грешку и повукао закон за који је тврдио да је одличан и тиме успео да подели еколошке активисте? Или су победници у редовима опозиције, који су коначно добили нови повод да мобилишу грађане и изведу их на улице?

Реални победници

Саво Манојловић из организације Крени-Промени за „Око магазин"каже да је ово била победа „грађана Републике Србије". Политички аналитичар Дејан Вук Станковић то не спори и чак Сава Манојловића, кога је недавно називао лобистом конкурентске компаније Рио Тинта, сада проглашава за симболичког победника.

„Саво Манојловић је питање отварања фабрике за експлоатацију руде литујума увео у зону локалног референдума, спречио је једну врсту пакта између стране компаније и одређених структура моћи у Влади Републике Србије", каже Дејан Вук Станковић за „Око магазин". „Саво Манојловић је реални победник, као носилац једне грађанске иницијативе. После адвоката, који су пре неколико година својим штрајком од Министарства правде добили оно што су хтели, Саво Манојловић је други пример како се од власти грађанским активизмом можете добити оно што хоћете."

Да ли је пораз Саве Манојловића и то што га сада хвале они који су га до јуче критиковали? Или је то његова победа?

И ко је из свега овога изашао поражен?

Реални губитници

 „Ово није ничији пораз зато што Вучић пропагандни рат није изгубио и показао се као политичар који може да буде флексибилан на захтеве грађана", тврди Станковић.

„Ово је пораз било каквој самовољи", каже Саво Манојловић. „Један лош и неуставан закон је повучен из процедуре под притиском грађана", каже Манојловић.

А да ли је председник републике попустио под захтевима улице?

„Не", одговара Дејан Вук Станковић. „Пре свега је попустио под захтевима грађана с којима је директно разговарао."

А за кога је онда ово лекција?

„Ово је лекција за све политичке гарнитуре, али и за страни фактор", одговара Манојловић. „У Србији ће убудуће морати више да се слуша шта мисле њени грађани. Ово је лекција и за све будуће протесте: имајте фокусиране захтеве, јасан план и стојте са вашим људима раме уз раме."

Са делом еколошких активиста који су наставили с протестима, Саво Манојловић ове суботе није стао раме уз раме јер је, каже, дао реч да то неће чинити.

Тежина речи

„Читавог живота живим са мишљу да је цела моја породица преживела и да сам имао прилику да се родим само зато што је један човек држао реч", рекао је Манојловић у видеу који је објавио на Фејсбук страници организације Крени-Промени. „Рођен сам у породици као припадник треће генерације која је протеривана са Косова, а када су током Другог светског рата целу нашу породицу албански нацисти ставили на листу за ликвидацију, комшија Албанац, који је пре тога дао бесу да ће сачувати нашу породицу, помогао је мојој породици да побегне, објаснио је Манојловић. „Дао сам реч. А за све друге захтеве и друге протесте имам слободу да радим оно што желим."

„За опозицију би било лоше да помисли да овако може из суботе у суботу, све до избора", истиче Дејан Вук Станковић.

А да ли је увајањем свих захтева организације Крени-Промени председник Александар Вучић избио аргументе људима на улици да су ово били протести због воде, земље и ваздуха?

„Не, усвајањем наших захтева, он је потврдио легитимитет ових протеста", оговара Манојловић.

Земља у долини Јадра

Пре неколико дана, међутим, Владимир Орлић из Српске напредне странке тврдио је да је главни циљ ових протеста - Александар Вучић. „Ма каква екологија, какви бакрачи! Довели Рио Тинто у Србију, па им сад као смета", рекао је Орлић.

Како год да је било, епилог је да је закон за који је власт тврдила да није донет због Рио Тинта повучен из процедуре - због Рио Тинта. Да је остао на снази, могао би у будућности да важи и за Рио Тинто.

Јер, упркос томе што се представници власти и Саво Манојловић споре колико је ова компанија откупила земље у долини Јадра, Рио Тинто није откупио све. Па чини се, рачуна на експропријацију. Али, то није могуће пре него што се заврши студија утицаја на животну средину и пре него што се „Пројекат Јадар", за који је урађен Просторни план подручја посебне намене, прогласи за пројекат од националног значаја.

И без свега тога, Рио Тинто себи већ гради пут. Како је потврђено из Путева Србије, ова компанија финансира изградњу обилазнице око Лознице.

О чему ће онда грађани да одлучују на референдуму?

„Претпостављам да ће одлучивати о томе да ли ће бити рудника или не" каже Дејан Вук Станковић. „Али и да ће и државни врх, без обзира на могуће економске пенале које ће држава можда морати да плати, више водити рачуна, као и да ова инвестиција неће имати дозу подразумевања коју је имала пре него што је избила ова политичко-еколошка криза."

Али, Рио Тинто је, како показују јавно доступни подаци из Катастра, куповао изгледа и више земље него што му треба. Па је тако у подзони приступа могућег рудника у Селу Слатина, на пример, на површини од око 140 хектара, купио сваку другу парцелу.

Право својине

Експропријација ће се у Србији до даљњег спроводити по старом Закону о експропријацији из 1995. године. Спорни предлог Закона, који је повучен из процедуре, ићи ће на широку јавну расправу, најавио је председник. Ту ће се расправљати и о примедбама Адвокатске коморе која је оспоравала то што је предлог овог прописа предвиђао да за легалне објекте држава исплаћује тржишну, док је за нелегалне планирана исплата грађевинске вредности. Овакво законско решење у супротности је са Уставом јер, сматрају у Адвокатској комори, „право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне."

"Овакав Предлог закона представља недопустив удар на приватну својину грађана", упозорио је Национални конвент. А оно што је, према оцени председника Вучића, било највише спорно јесу кратки рокови, према којима грађани, да је Закон усвојен, морали да се изјасне о предлогу за експропријацију у року од пет дана.

Стручњаци за стварно право кажу да експропријација иначе значи принудни откуп. „Са овако кратким роковима, то је изнуда", каже за „Око магазин" Милош Живковић, професор Правног факултета.

Организатори протеста кажу да је држава овим законом имала скривене намере и да би, како каже Саво Манојловић, овим прописом био „легализован фантом из Савамале".

Скривене намере

Политика, а не екологија, била је скривена намера ових протеста, тврде представници власти, а држава је тим прописом намеравала да убрза инфраструктурне пројекте.

„Да, тако направљен Закон о експропријацији олакшавао би изградњу инфраструктурних пројеката", каже професор Живковић. „Али питање је мере и за чији рачун. Закон о експропријацији је алат, али је питање како извршна власт тај алат користи."

Да држава има намеру да убрза инфраструктурне пројекте видело се из неколико закона, а овај предлог био је последњи корак у низу. Промењен је и Закон о планирању и изградњи којим се шире дефинише шта може бити пројекат од националног значаја. Затим је донет лекс специјалис (Закон о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконстукције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију) који одређује посебне поступке за такве пројекте. И онда је, као последњи, али испоставиће се погрешан корак, у овом правном низу донет Закон о експропријацији који је прошле недеље повучен из процедуре.

Да није, он би у првом реду важио за пројекат изградње метроа, јер је лекс специјалис за метро већ усвојен, али и за национални стадион, јер је новац за овај пројекат већ буџетиран, као и за низ инфраструктурних пројеката. У будућности, он би хипотетички могао да важи и за Рио Тинто (да је остао на снази), али би пре тога „Пројекат Јадар" морао да буде проглашен за пројекат од националног значаја. 

И морала би да се заврши студија процене утицаја на животну средину.

А да ли смо ових недеља гледали процену утицаја Рио Тинта на политичку средину? После ове еколошко-политичке кризе, јасно је: „Пројекат Јадар" нема само еколошку, већ има и политичку цену.

Али ни „не" Рио Тинту није бесплатно. Компанија Рио Сава, ћерка-фирма Рио Тинта, која је у Србији основана још у мају 2001. године (не 2004. како се у јавности често спомиње) само у току прошло године имала је расходе од чак 6,3 милијарди динара, што је више од 50 милиона евра, и нула динара пословних прихода. За све ове године фирма је у Србији нагомилала губитак од 150 милиона евра.

Толике губитке може да финансира само она мајка-фирма која рачуна да ће у будућности остварити многоструко веће профите. Или она мајка-фирма која зна да ће у случају да Србија каже „не" Рио Тинту, држава сав уложени новац морати да јој врати