Čitaj mi!

Kako da znamo da smo preterali sa lekovitim biljkama, a koje nikako ne smemo da koristimo „u sopstvenoj režiji“

Iako postoje biljke koje su bezbedne i za svakodnevnu promenu (kamilica, matičnjak, majčina dušica, nana), oprez kod primene lekovitog bilja i biljnih preparata se ipak savetuje, naročito kod ljudi koji pate od određenih bolesti, trudnica, dece…

Alhemičar Paracelzus je rekao da je sve otrov, ali i da ništa nije otrov. Tako postoje biljke koje su veoma lekovite, ali se moraju koristiti pažljivo, da bi se izbegli kontraefekti.

„Kada su lekovite biljke u pitanju, treba se pridržavati uputstava o dozama i vremenskih odrednica o tome, koliko neka biljka treba da se upotrebljava", rekao je u Jutarnjem programu Momčilo Antonijević, narodni travar.

Kada je reč o imeli, Antonijević kaže da je najotrovnija ona koja raste na četinarima, pošto je reč o poluparazitskoj biljci.

Čuvena austrijska travarka Marija Treben tvrdi da je ova biljka od velike pomoći kod dijabetesa. Američki naučnici su utvrdili da imela, pored sladića, zove, matičnjaka, kantariona, bokvice, spada u grupu biljaka sa antivirusnim delovanjem.

„Ona je dobar prirodni lek za spuštanje visokog krvnog pritiska, odlično deluje na srce, na pankreas direktno kao i na bubrege. Njeno antivirusno delovanje je dokazano, kod onih koji pate od gripa i herpesa, ali postoje situacije kada imelu ne treba koristiti. Ne treba da je koriste ljudi koji su HIV-pozitivni i oni koji imaju tuberkulozu", rekao je Antonijević i naglasio da svi ostali imelu treba pažljivo da koriste.

Čaj od imele, koji ne bi trebalo piti u količini većoj od dve šolje dnevno. Sprema se tako što se kafena kašičica usitnjenih osušenih listova ove biljke prelije sa dva decilitra hladne vode, promeša se i poklopi, i kada odstoji 12 sati, treba ga procediti, malo zagrejati i spreman je za konzumiranje.

Čaj ne bi trebalo da se u kontinuitetu pije duže od dve nedelje.

Ljudi koji preteraju sa čajem od imele ili su osetljivi na ovu biljku mogu da iskuse neželjene efekte, kao što su mučnina, glavobolja, alergije…

Pažljiva primena gaveza zbog uticaja na jetru

U poslednjih nekoliko godina sve više travara ne preporučuje unutrašnju upotrebu gaveza zbog toga što su u njemu, u tragovima, prisutni pirolizinski alkaloidi. Za ove supstance je utvrđeno da mogu da oštete jetru.

„Gavez je prvenstveno biljka koja se koristi kod preloma kostiju, bolova u kostima, zglobovima i mišićima, dakle za spoljašnju upotrebu, ali sadrži i supstance, prvenstveno alantoin koji obnavljaju sluzokožu naših organa, sadrži sluz koji odgovara ljudima koji pate od problema sa disajnim organima, on je odličan biljni lek za diverkulitis, probleme sa crevima, nervoznim crevima, oblaže sluzokožu želuca...", izjavio je Antonijević, i objasnio da ipak, zbog dejstva na jetru, koji gavez ima zbog prisustva pirolizinskih alkaloida, stručnjaci savetuju da se ne treba koristiti za unutrašnju primenu.

Ženšen (ginseng) i titula „leka za sve”

Ženšen je biljka koja uživa veliko poverenje u istočnjačkim tradicionalnim medicinama, posebno kineskoj i korejskoj. U Rusiji je posebno popularan sibirski ženšen.

„On pomaže našem organizmu da se sam izbori sa bilo kojom bolešću. Njegova titula leka za sve, donekle može da se opravda, jer ne deluje direktno na bolest, već na našu mogućnost da se bolesti odupremo", kaže Antonijević.

Ipak naglašava, da ovu biljku ne treba da upotrebljavaju deca pre puberteta, trudnice i oni sa visokim pritiskom i dijabetesom.

Važno je da, kako kaže, dok se koristi ginseng ne bi trebalo jesti rotkve i grožđe, a takođe, čaj od ove biljke ne treba praviti u metalnim posudama.

Oprez je potreban i sa biljkama koje sadrže keton tujon kao što su pelin i žalfija.

Žalfija, pelin i slatki pelin ne smeju se koristiti tokom trudnoće. Ljudi koji su alergični na ambroziju, takođe treba da izbegavaju i gorki pelin i pelin. Ipak, obe biljke su lek za digestivne organe, protiv crevnih parazita, problema sa želucem...

Sremuš i laneno seme

„Ljudi koji imaju probleme sa želucem, često otpišu beli luk i sremuš kao nešto što ima strašno smeta, ali i oni mogu da koriste blagodeti biljaka", kaže narodni travar.

Dvadesetak kapi tinkture sremuša treba pomešati sa čašom vode i popiti pre jela, a oni sa osetljivim želucem, umesto vode trebalo bi da koriste čaj od lanenog semena koji se priprema sa hladnom vodom.

Kapi od sremuša tako neće da oštećuju sluzokožu želuca.

Kašika celog lanenog semena treba da se sipa u jedan decilitar vode, promeša, poklopi i kada odstoji dva sata – čaj je spreman. Osim što štiti želudac, čaj od lanenog semena se može koristiti i kao prirodni lak za kosu.

Važno je znati da se lako kvari, i zato, ovaj čaj treba spremati svakog dana. Dobar je za osobe koje se bore sa zatvorom, suvim kašljem...

Ehinacea - jak imunostimulator

Ehinacea je odlična za jačanje imunog sistema, stimuliše prvu liniju odbrane od virusnih i bakterijskih infekcija – bela krvna zrnca, kaže Antonijević, ali naglašava da, pošto ima jako dejstvo, ehinacea može da se koristi pet, šest dana, nakon čega bi trebalo napraviti pauzu od dva, tri dana.

Ehinacea je idealna kao preventiva za infekcije, i kod prvih simptoma prehlade i gripa. Kod ozbiljnih infekcija, treba prekinuti primenu preparata od ove biljke.

Ipak, ljudi koji pate od multiple skleroze, HIV pozitivni, oni sa tuberkulozom i deca mlađa od 12 godina, ne bi trebalo da primenjuju ehinaceu.

Antonijević objašnjava da tinktura od ehinacee može da izazove peckanje prilikom uzimanja, ali da to ne treba da nas plaši, jer je to „znak da je preparat kvalitetan".

Narodni travar je posebno naglasio da postoje biljke jakog fiziološkog dejstva, koje se koriste u farmaciji kao lekovi, ali nikako nisu za kućnu upotrebu.

Kukurek, gorocvet i đurđevak recimo, nikako nisu za primenu u kućnim uslovima, jer postoji ozbiljan rizik od smrtnog ishoda.