Kakav treba da bude roditelj da bi deca bila dobra

Biti roditelj je oduvek bilo jedno od najsloženijih i najzahtevnijih „zanimanja“ i najtežih poslova sa kojima se srećemo u životu. Jeste da za roditeljstvo ne postoji škola, ali svi moraju imati na umu da se ono uči.

Još od davnina postoji izreka da je „Za odgoj jednog deteta potrebno celo selo“, što simbolično govori koliko je roditeljstvo zahtevan posao i koliko je za njega potrebno truda, emocija, energije, posvećenosti, naglašava gošća Jutarnjeg programa, docentkinja dr Vera Despotović, porodični terapeut.

„U savremenim uslovima kada vidimo da su mnogo veći izazovi pred nama, da moramo da se snalazimo u mnogo različitih uloga, da su porodične zajednice mnogo manje nego ranije, da je ogroman socijalni pritisak biti savremen i uspešan roditelj, zadovoljiti sve potrebe detetu – sve to deluje nekako nepovoljno za roditeljstvo u smislu zahtevnosti i pred roditelje stavlja veliki imperativ i zahtev kako odgovoriti na sve te uloge“, naglašava dr Despotović.

Činjenica je da je ranije bilo više podrške od, na primer, baka i deka, jer se živelo u porodičnim zajednicama tako da su one nužno pomagale i učestvovale u podizanju dece. Sada su porodice mnogo manje, a sve veći broj je jednoroditeljskih porodica, s obzirom na to da je stopa razvoda velika.

Mnogi roditelji danas se toliko iscrpljuju u pokušaju da kontrolišu sve aspekte detetovog života – od izbora najboljeg vrtića, najbolje učiteljice, najadekvatnije vanškolske aktivnosti do najboljeg trenera, da se postavlja pitanje, može li se ova situacija nekako pojednostaviti.

Međutim, kako napominje gošća Jutarnjeg programa, jako je teško pojednostavljivati stvari u ovako složenim uslovima. Roditelj zna da mora detetu da obezbedi ekonomsku sigurnost – treba školovati dete, obezbediti mu sve uslove da bi dobro napredovalo i razvijalo se, a ako ljudi u startu znaju da imaju nesiguran posao, nemaju stan, često se odlučuju da odustanu od roditeljstva.

„Prioritet je da dete bude zdravo, voljeno i da ga roditelji jasno disciplinuju, da dete zna jasno šta je dobro, a šta nije i da mu roditelji postavljaju određene granice“, naglašava porodična terapeutkinja.

Kako se postavljaju granice?

Svaki roditelj ima najbolje želje da dobro vaspita decu, ali način na koji to sprovode nekada dovodi do negativnih posledica. Roditelji često pribegavaju kazni ako dete ne uradi nešto što su oni zamislili ili mislili da je ispravno.

„Roditelji uvek mogu na neki manje oštar način da pokažu detetu da bi neku stvar trebalo da uradi drugačije. Dete ne može da nauči nešto dobro ako je udareno i oseća se poniženo, posramljeno i uplašeno“, napominje dr Despotović.

Postoji način da vaspitate dete tako što ćete više uvažiti njegove potrebe. Isto tako, ukoliko je roditelj previše popustljiv, dete će se osećati nesigurno, jer neće znati šta je ispravno, a šta ne.

Metode konstruktivnog načina vaspitanja dece podrazumevaju da dete participira, jer ako dozvolite detetu da samo o nečemu odluči, učite ga da za svoje odluke preuzima i odgovornost. 

Građenje poverenja

S obzirom na to da zahvaljujući savremenim tehnologijama, elektronskim dnevnicima, roditeljskim grupama na društvenim mrežama, deca teško mogu bilo šta da sakriju od roditelja te se nameće pitanje kako razviti međusobno poverenje, jer deci smeta taj apsolutni nadzor nad njihovim životima.

„Ako se dete ne plaši kazni, ako se ne plaši neke vrste odmazde i ako oseti da će roditelj da ga čuje, a da neće odmah da ga kritikuje, dete će se otvarati što je naročito važno kada se dođe do perioda puberteta kada se deca nužno više identifikuju sa vršnjačkom grupom i udaljavaju od roditelja. Ukoliko nema te komunikacije i ukoliko nema poverenja, onda je mala verovatnoća da će se neki problemi, koji će se neminovno javiti, uspešno rešavati. Deca lažu zato što se plaše kako će roditelji reagovati“, dodaje terapeutkinja.

Ukoliko roditelji od početka dete doživljavaju kao subjekt socijalizacije, a ne kao objekat, rukovodeći se tezom – „Ja ću da ti kažem, jer ja najbolje znam“, mnogo će jače učvrstiti međusobno poverenje. Ukoliko dete i uradi nešto što nije uredu, onda kroz taj proces treba postavljati granice i kroz to učiti kako drugačije.

„Najvažnije je voleti dete onakvo kakvo ono jeste, a ne onako kako bi roditelji želeli da ono bude. Roditelji često iz nekih neostvarenih ambicija usmeravaju dete u nekom pravcu koji bi oni želeli, a dete možda pokazuje sasvim drugačije sklonosti. Važna je ljubav i emotivni odnos koji se gradi sa detetom“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Roditeljstvo se uči

Činjenica da smo svi mi odrasli u nekoj porodici, ne znači da sve znamo o roditeljstvu, naročito kada su se okolnosti promenile. Postoje određene veštine koje je potrebno savladati, a koje će roditeljima značajno olakšati da se snađu u nekim veoma izazovnim situacijama.

Kako naglašava dr Vera Despotović, problem predstavlja i to što nedostaju brojni servisi koji bi pomogli roditeljima da se snađu u ovako odgovornoj ulozi.

„Često se govori kako je roditeljstvo važno, kako je porodica osnovna ćelija društva i slično, ali ja se onda često pitam, a ko pomaže toj porodici? Zaista jako malo postoji servisa koji bi postojali u lokalnoj zajednici. Kada bi bilo više klubova za decu i kada bi roditelji dobijali veću podršku, mislim da bi im to olakšavalo“, smatra dr Despotović.

Centar za prava deteta sprovodi projekat „Prava deteta u politikama i praksi“ i širi tu ideju kako da se razvijaju konstruktivniji modeli vaspitanja koji će biti više u skladu sa potrebama dece i koji će deci omogućiti pravilniji razvoj.

U okviru tog projekta obavljeno je više obuka, kako za profesionalce u oblasti socijalne zaštite, ali i u obrazovanju, kako bi profesionalci koji rade sa roditeljima osnivali škole za roditelje gde bi mogli da dobiju podršku kako da se izbore sa ovim složenim izazovima. 

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 01. okt 2020, 10:12) - anonymous [neregistrovani]

Teška tema...

Nije svako za Roditelja .Naročito u današnje vreme je sve teže . A deca , ima ih svakakih dobrih i loših i užasnih . Tu je zavisnost od gena, od roditelja , društva .
Za vožnju kolima se polaže vozački ispit . Možda bi trebalo uvesti neki ispit za Roditelje. Mislim da bi dosta njih palo na ispit.

(četvrtak, 01. okt 2020, 01:48) - anonymous [neregistrovani]

Kakav treba da bude roditelj da bi deca bila dobra?

Kao roditelj četvoro odrasle dece i petoro unučadi u čijem vaspitavanju aktivno učestvujem, imam jedno bitno pitanje u vezi sa ovom temom. Naime da bi pitanje "Kakav treba da bude roditelj da bi deca bila dobra?" uopšte imalo smisla, treba imati definiciju koja su to deca "dobra"? Imam sina, dobar je kao hleb, svima pomaže i bratu i sestrama i nama roditeljima i drugoj rodbini, završio je težak fakultet u roku sa dobrim ocenama, ima čak i neki privremeni posao, nadajmo se da će ga zadržati. Ali u današnjem svetu njega za sada niko neće. Ni poslodavci, ni devojke, ni društvo, niko. Sedi sam kod kuće i bulji u taj nesrećni kompjuter i mobilni telefon, i ko zna da li će ikada stvoriti porodicu i imati decu i druge za nas roditelje bitne uspehe u životu. Srećom ostalo troje dece su nam mnogo uspešnija, pa nam je samo mlađi sin briga. I sada se čovek kao roditelj pita: Da li je moj sin vaspitavan kao "dobro dete"? Po meni bi trebalo da jeste, prema društvenoj zajednici očigledno nije. Nije dovoljno agresivan, gramziv, pokvaren, ambiciozan, ne zabija nikome nož u leđa, ne smišlja gadosti drugim ljudima i slično. Mladi ljudi sa ovim prethodno nabrojanim osobinama, dobijaju dobro plaćene poslove, lako nalaze devojke koje ih čak i jure, dobijaju političke funkcije, i svaku drugu potvrdu da ih kao takve društvo želi. Ljudima kao moj sin društvo jasno kaže da su nepoželjni. Budući da ima prolazno fakultetsko obrazovanje, mogao bi da pokuša da promeni sredinu i ode u neku drugu zemlju, ali njemu se ne ide. Zato me zanima, gde smo sa njim pogrešili? Kako vaspitavati decu da bi bila "dobra"? Koja su to deca "dobra"? Da li ova kao moj mlađi sin ili ova "uspešna"? Šta reći deci, kako da se snađu u ovom svetu?

(utorak, 29. sep 2020, 14:55) - anonymous [neregistrovani]

Nikad dosta

RTS je javni servis !
Treba da bude aktivan ucesnik u odgajanju mladih narastaja . Znamo da je roditeljstvo najteze zanimanje . U srbiji, roditelji ne da ne zele da pruze svom detetu sve najbolje. Zelja je jedno znanje je drugo, roditeljski analfabetizam je veliki u srbiji. Vecina roditelja, dve tri generacije natrag je pogresno vaspitana. Jedan mali primer; Na jednom rucku , diskusija se vodila o svemu i svacemu, izmedju ostalog , mlad covek iz komsiluka, kriminal mu je bio zanimnje , ima dvoja kola (nova ) mnogo para , u ocima roditelja troje dece , on je bio sposoban covek. Pitam najstarijeg sina, sta ces da budes kad odrastes , odgovor je bio , kriminalac , oni imaju kola , pare , imaju sve . To dete je i postao kriminalac , sedi u zatvoru u jednoj zapadnoj drzavi. Njegov zivot nikad nemoze biti normalan
Potrebno je vise diskusije na ovu temu. To vam je duznost. Roditeljstvo i vaspitanje dece je neiscrpna tema