Najinspirativniji dan u godini – Dan dizajna

Reč „dizajn“ je dobro poznata, dobro zvuči, rado primenljiva u svakodnevnom životu. Kada je čujemo, pomislimo na lepe stvari. Dizajn je tu da nas motiviše, da nas podigne kada smo mrzovoljni, kada nas sve nervira i ništa nam ne ide od ruke.

Za dizajn kažu da je način komunikacije, jer uspostavlja dijalog, budi nadahnuće i estetski oplemenjuje ciljanog posmatrača.

Šta sve može da se dizajnira?

Dizajnira se odeća, nakit, obuća, stanovi, kancelarije, fabričke hale, parkovi, ulice, zgrade, časopisi, knjige, igračke, reklame, ambalaža, nameštaj... svuda je oko nas.

Dizajn enterijera, kao i moda menja se i prati period i duh vremena u kome živimo. Trendovi uređenja enterijera često se povezuju i sa modnim pistama, jer je u svetu mode sve dozvoljeno.

Sigurno da nismo svesni da je grafički dizajn svuda oko nas. Reklame, slike u časopisima, oslikane majice, bilbordi, sve je stilski urađeno.

U intervjuu za Portal RTS-a, Marina Milovanović Kušić, profesorka umetničkih predmeta u Srednjoj školi i gimnaziji „Arhimed“, istakla je da svojim učenicima želi da približi umetnička zanimanja, kao i da ih edukuje u prepoznavanju i razlikovanju umetničkog od neumetničkog, dobrog dizajna od lošeg.

Kada i kako je sve počelo?

– Potreba čoveka da ulepša predmete koji ga okružuju potiče iz najranijeg perioda istorije čovečanstva, o čemu nam svedoče dekoracije na praistorijskim posudama, nakit kroz istoriju, odevni predmeti...

Međutim, dizajn se javlja mnogo kasnije, sa nastankom industrijske proizvodnje. Do pojave masovne potrošnje upotrebni predmeti nisu se proizvodili serijski, već su to bili zapravo unikatni predmeti koji su produkti umetničkih zanata.

Sve oko nas je dizajn

– Tokom razvoja dizajna pojavljuju se i različiti stilovi i pokreti, nastali u različitim zemljama. U Engleskoj nastaje Arts and Crafts stil, koji se odlikovao upotrebom prirodnih materijala i podražavanjem biljnih oblika.

Krajem 19. i početkom 20. veka, razvija se novi stil Ar Nuvo, inspirisan prirodnim, floralnim motivima. U Nemačkoj ovaj stil se zove jungend stil, a u Beču secesija. Izuzetna dela ovog stila podarili su nam Alfons Muha, Gustav Klimt, Antonio Gaudi...

U Rusiji se pojavljuju avangardni umetnici koji u svojim dizajnerskim rešenjima daju akcenat na upotrebno, a estetski doživljaj svode na minimum. Slični pokreti javljaju se u Nemačkoj – Bauhaus i u Holandiji – De Stijl.

Čuvena Koko Šanel

– U modnom dizajnu, 30-ih godina 20. veka pojavljuje se Koko Šanel sa svojim dizajnerskim rešenjima vrhunskih modnih kreacija.

Neponovljiva modna kreatorka koja je promenila žensku modu.

Edukacija mladih u oblasti dizajna

– U današnjem tehnološki i informatički razvijenom društvu mladi se sa dizajnom susreću u svakom trenutku, dok su mogućnosti za njihovu edukaciju u ovoj oblasti velike. Kroz različite izložbe, predavanja i umetničke radionice čiji sam autor, trudim se da zavole umetnost i dizajn, i da u njima probudim klicu kreativnosti koja je važna u svakoj oblasti života, istakla je profesorka Marina Milovanović Kušić.