Narodna muzika mora da uđe u škole

Srbija nikada nije razumela važnost da u sistem školstva uvrsti odsek narodne muzike. Da institucionalizuje proučavanje muzičkog blaga sa ovih naših podneblja. Da se sve to podigne na umetnički nivo i da se mapira po oblastima – Centralna Srbija, Vranje, Kosmet, Vojvodina, Istočna Srbija...

Tako bi naša muzika bila prepoznatljiva i van granica. Kao što se trudimo da prikažemo svetu naše selo, naše turističke destinacije, istoriju, umetnost, sir i kajmak, tako treba da se ponosimo i muzikom. Da bi to tako bilo – moramo znati šta je to srpska narodna muzika.

Koliko puta ste u kafani uživali u srpskim kulinarskim specijalitetima uz zvuke, recimo Džibonija ili svejedno, neke domaće pop zvezde ili, još gore, uz neki turbo-folk treš? Pa kako da uživate u etno ambijentu i hrani kad vam neko servira ćevape i tortu (jeftinu sa brdo šećera) u isto vreme. Vešalica i karađorđeva šnicla su ukusniji uz zvuke Svilenog konca ili Radojkinog kola. Ali mi se stidimo toga. To nije „fensi“. Bolje su bele patike i treger bendovi.

Ako vam se čini da sam skrenuo sa teme, varate se. Zaboravite ćirilicu, zaboravite svoju istoriju, zaboravite svoju muziku... Pa gotovo!

Nema nas više!

A na ovim malim primerima je jasno da kolektivno gubimo osećaj za negovanje tradicije i čuvanje naših korena.

Ta inferiornost ili možda taj lažni elitizam je velika sramota

Izostanak kolektivnog osećaja za ono što je naše vodi u mentalnu bedu i sirotinju. Naši veliki umetnici i intelektualaci danas ćute. Ko bi sada brinuo o muzičkoj tradiciji kada ima hiljadu problema?

Čini se opravdano i logično, a u stvari cena će tek biti ispostavljena. Račun, za taj duhovni nemar – platićemo mi.

Počeo sam o školi narodne muzike koja bi za početak inspirisala i edukovala mlade koji dolaze. To je neverovatan zagrljaj koji osvaja i pleni svakoga ko poseduje talenat. Ti budući školovani umetnici bi onda mogli da prepoznaju ko je De Niro a koje Džeki Čen. Mala šala ali razumeli smo se.

Ne bi mogao niko da ih vara. Znali bi ko je bio Staniša Stošić, Danica Obrenić, Dragoljub Lazarević, Nedović, Krnjevac...To su naši velikani. To su prave legende i zvezde.

Da li ih ko pamti danas? Retko ko.

Sramota.

Velika.

Ovako u ovom ambijentu neznanja svi viču

Vika je tolika da vi više ne čujete i ne prepoznajete one tihe i prave. Ti koji su tihi, bolji su. Oni bi da nauče, oni bi obrazovanje, oni bi smirili buku i pretvorili je u muziku.

Onu našu!

Ali kad bi ih Srbija čula? Kako?

Ipak nada ostaje!

Siguran sam da će i pored svega, ono što je klasika narodne muzike trajati i prenositi se generacijama posle nas. Opstaće jer je prava pesma duboko ukorenjena u biće našeg naroda. Sve će nestati, ali će prave vrednosti preživeti i nas i vreme.

Ali mora i škola jer ona je temelj za sve

Daće Bog da se jednom izborimo za prave vrednosti i da postavimo stvari na svoje mesto u muzici i sačuvamo je od raznih prolaznih moda i điu-đicu majstora koji truju našu pravu srpsku pesmu i igru.

Ali treba nam škola!

Razmislite o svemu!

broj komentara 26 pošalji komentar
(utorak, 04. avg 2020, 00:01) - anonymous [neregistrovani]

Od federalnog trenda do nacionalnog, zauvek cemo ostati zemlja seljaka na brdovitom balkanu.

Primitivizam je uvek u modi, jednoumlje je isto u modi, samo diktatori mogu da vladaju a ostali ne. Cemu onda svaki vid otpora i bunta kada mi zelimo srednji vek a ne svetlu buducnost. Mi jurimo za harmonika hajducima i zvezdama ibarskih i drugih magistrala, da nam budu vodje, mesto kralja, tita i slobe, mi se klanjamo onima koji nisu za crno pod nokat jednom jovanu ducicu, jednom vladislavu petkovicu disu, a jos manje mokranjcu. I mi te osobe trpamo u udzbenike. Molio bih NATO, Hrvatsku i ostale da dodju da me ubiju, ja ne zelim vise da postojim, zasta su mi preci poginuli da ja docekam ovakav obrt u svojoj zemlji, da mi se neki iz okolnih zemalja smeju kako se ja dicim nekom tradicijom a istu mi menjaju za cd-ove estradnih pevaljki i pevaca. E stvarno je svet izasao na kraj, mi smo kao narod u svakom smislu gotovi.

(ponedeljak, 03. avg 2020, 15:19) - anonymous [neregistrovani]

Bravo!

Narodna muzika mora da udje u skolsku nastavu, pa cak i turbo-folk. Deca treba da nauce istoriju ovog dela Srpske kulture, i to sa svakog ugla. Samo tako moze narodna da odraste ili opstane. Ovu ideju bi trebalo sporovesti.

(ponedeljak, 03. avg 2020, 12:35) - anonymous [neregistrovani]

Prvo veronauku

Veronauka najvažnija

(ponedeljak, 03. avg 2020, 10:30) - anonymous [neregistrovani]

Koji sir i kajmak

Ne razumem zašto naši ljudi stalno pričaju o kajmaku i siru.Kajmak je izuzetno štetan za zdravlje a sir nam daleko zaostaje za Francuskim Španskim ili Švajcarskim kojih ima na stotine vrsta.
Daleko naša kuhinja zaostaje za mnogim zemljama!!!

(ponedeljak, 03. avg 2020, 08:57) - глас разума [neregistrovani]

О чему ми овде причамо?

Имали смо поплаву комерцијалног турбо-фолка, који је сатро праву народну музику, а на другој страни, када мало путујете колима по Србији, пробајте наћи неку радио-станицу где се не емитује страна музика или домаћи поп и рок или онај екстремни турбо фолк? По избору у етру на радију помислили би сте како заправо и не путујете кроз Србију, већ кроз ко зна коју другу земљу. Чак и код нас у Чачку "Радио Џенарика" је дуго важила за тврдо упориште народне и народне новокомпоноване музике, али и они као да су се постидели онога што намеће тај неки београдски круг двојке, који мисли да је само он Србија, не схватајући да су они понајмање оно што Србија јесте, па су отишли у неке забавне и турбо воде. Јад и туга да те обузме... нестале су оне најбоље кафане на ибарској, нестао је српски радио, част ретким изузецима, као што је "удружени Радио Круна и Радио Чачак". То је Србија, а право питање јесте зашто данас у Србији понајмање Србије има? Јел то нека наша дубока држава? Где су наши људи, они који од жестоких пића држе ракије од шљиве дуње и кајсије, па кад им неко тражи виски, они кажу имамо и то, јер знамо да ће се увек појавити и они који се не разуму у пиће. Е тако би требало бити и са музиком... Некад смо имали певаче и певачице, данас је превише звезда, дива, мегазвезда, краљица и слично, а немају ни глас ни добар текст нити мелодију, али за оргијање по сплавовима је довољно. Као што Мирослав Илић једне прилике рече, таквима можете пустити и куче да лаје уз музику за ђускање, њима ће то бити кул и фенси. Права песма има своју причу, своју емоцију и моћан вокал, зато дајте да певање оставимо певачима/певачицама а не дивама, глумицама и самопроглашеним и набеђеним звездама. И вратите нам српски радио, макар по један у сваки део наше земље!

(ponedeljak, 03. avg 2020, 08:46) - Starac [neregistrovani]

Turban-Folk

Ako nekome nije jasno šta je to "Turban-folk" neka upita Milutina Popovića Zahara. On je to objasnio u jednoj emisili da je to bio pravi naziv iz Turske, ali ako se uvodi u YU pod tim imenom onda neće proći. Iz tog razloga je promenjeno ime u "Turbo-folk".

(ponedeljak, 03. avg 2020, 08:02) - Маторац [neregistrovani]

Питање

Озбиљно питам. Који су музички критеријуми по којима се музика дели на забавне и новокомпоноване народњаке? По чему се, чисто музички, разликују песме Здравка Чолића од песама Мирослава Илића, па се деле у две групе? А и једне и друге служе за забаву.

(ponedeljak, 03. avg 2020, 07:42) - Starac [neregistrovani]

Turban-folk

Od oko 70-tih se pojavio taj "Turban-folk" koji sa nam doneli braća preko Drine. Onda je taj Turban-folk potisnuo kao nazovimo novu modernu narodnu prave pesme i kola. Setimo se :Radeta Bajića, Braće Ćirkovića, Krnjevca, samouka Mileta Matušića, Aleksandra Danilovića,Dueta Ovuke-Bogićević čije su se pesme (ploče okratale na Radio Nišu dalekih 1964. Trebalo bi mi sat vremena da nabrajam. To su pesme se pevaju i danas. Mi nemamo note za narodnu muziku a zašto???. Pod hitno ispraviti takve katastrofalne greška.

(ponedeljak, 03. avg 2020, 05:59) - L [neregistrovani]

Šta je to trip-folk?

Je li sličan trip-hop muzike? Ako jeste baš bi volio da saznam primjere istog

(nedelja, 02. avg 2020, 23:57) - Џони Браво [neregistrovani]

Подршка

Апсолутна подршка Г-дину Пановићу и овој идеји!