Čitaj mi!

Dara treba da nam bude putokaz, a Jasenovac mesto hodočašća

Pred predstojeću američku premijeru „Dare iz Jasenovca“, glumac Bojan Žirović rekao je da je veoma značajno što će ljudi u SAD imati prilike da vide film i upoznaju se sa jednim mestom strašnog stradanja. Autor izložbe „Jasenovac – pravo na nezaborav“ u sedištu UN, Dragan Jelovac, istakao je da o Jasenovcu treba govoriti, ali da je isto toliko važno iz toga učiti o dobru, zlu, empatiji i njenom odsustvu.

Glumac Bojan Žirović smatra da je tema stradanja u Jasenovcu na ovim prostorima na neki način zaobilažena dugi niz godina i veoma je značajno što će i ljudi u SAD imati prilike da vide ovaj film.

Prema njegovim rečima, scenario za film je neka vrsta dubokog krika nastala iz potrebe njegovih autora da ispričaju ovu priču i to su osetili svi koji su učestvovali u snimanju.

„Ono što film može da uradi, obzirom da utiče na emocije ljudi, jeste da motiviše ljude da odu tamo, da se poklone i da postane mesto njihovog hodočašća“, ističe Žirović.

Naglašava i da je produkcija bila izuzetno dobro pripremljena, što je veoma važno kada se obrađuje takva tema – da svaka zamisao može da se sprovede do detalja i sa puno pažnje.

Žirović glumi Jašu, Jevrejina iz Sarajeva, čija je cela porodica stradala u progonu i koji pomaže Darinom ocu da je izbavi iz logora.

Dragan Jelovac, autor izlaganih radova na izložbi „Jasenovac – pravo na nezaborav“ u sedištu Ujedinjenih nacija, objašnjava da ima „šizofreni osećaj" da je ponosan i da mu je drago što je dobio priliku da učestvuje u tome, ali da se, sa druge strane, grozno oseća i ne može da spere taj užasan osećaj kada pomisli na sve ono što je doživljavao dok je radio na crtežima.

„Zanimalo me koliki će odjek ostaviti izložba, ali me je više interesovalo koliko će ona biti edukativna za mlade ljude da ne zaborave taj tragični događaj od mnogih u srpskoj istoriji. Oni treba da su nam putokaz“, navodi Jelovac.

Ističući da mu je izuzetno drago što je ovakav film snimljen i nada se da će biti dostojan onoga što se desilo u Jasenovcu – patnje, bola, zla i patologije koja je, kako kaže, nezabeležena u istoriji.

Osetljiva tema o kojoj treba pričati

Za mnoge pokušaje revizije stradanja u Jasenovcu koji su dolazili iz Hrvatske, Žirović smatra da ne predstavljaju dominantnu struju, već da određene grupe žele da umanje to što se dešavalo.

„Osetljive su to teme. Pitanje je i kako bih se ja osećao kada bi me neko pozvao da radim na filmu koji tretira nešto sa suprotne strane. Osetljivo je to i na svakom pojedincu i učesniku je da odluči da li će u njoj učestvovati“, kaže Žirović.

Jelovac se slaže sa time da je Jasenovac osetljiva tema za srpski narod, ali i uopšte kao pripadnike ljudskog roda.

„Tamo je počinjen strašan zločin neviđenih razmera“, istakao je umetnik.

Na pitanje kako do danas, tri godine nakon postavljanja izložbe u UN-u, nije saznao kritike i reakcije na nju, Jelovac kaže da mu nije jasno.

„Više su reagovali hrvatski mediji i političari nego naši. Zašto? Ja nemam odgovor niti želim da ulazim u to, jer ja sam analfabeta za politiku, novinarstvo i za dobre ili loše trenutke. Za mene je trenutak uvek dobar, i za pozitivno i za negativno. Da se ispolji emocija prema nečemu bilo da je lepo ili ružno“, kaže Jelovac.

Učiti i ne zaboraviti

Premijera filma je planirana za prošlu godinu, ali je više puta odlagana, a sada je zakazana za 22. april – 76. godišnjicu proboja poslednjih zarobljenika iz Jasenovca.

Iako je produkcijski film veoma dobro pripremljen, Žirović objašnjava da je tema mučna i da su pripreme bile teške.

„Ulaženje u taj materijal i čitanje izvora predsavlja jednu teskobu kroz koju prođe. Sa druge strane, i to navodi čoveka na razmišljanje i kako da se odnosi prema tome. Kod mene se ispoljilo kao potreba da odem na to mesto i poklonim se. Da će to biti jedno mesto na koje ću odlaziti kao neku vrstu hodočašća“, ističe Žirović.

Nadovezujući se na njegove reči, Dragan Jelovac dodaje da postoji još jedna poruka.

„Ta poruka bi bila višestruko značajna za Srbe i ljude uopšte, a to je da imaju neki reper o dobru i zlu. Da iz nje uče o iskrenosti, empatiji. Da shvate koliko mržnja može da donese zla, a koliko ljubav može da donese dobra. Ovakve stvari ne smeju da se zaborave i da iz njih treba učiti“, zaključio je Jelovac.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">