Čitaj mi!

Cvijanović: Kad vrtite kanale i naiđete na „Slučaj porodice Bošković“, staćete

Tačno nedelju dana na Prvom programu RTS-a emituje se serija „Slučaj porodice Bošković“. Priča se odvija oko beogradske porodice Bošković kroz čiji stan prolaze brojni gosti. Jedan od njih je i Zoran Cvijanović.

Serija Slučaj porodice Bošković je prepuna Sunca i dobrog raspoloženja tako da je idealna za ova tmurna jesenja popodneva i rane večeri, smatra gost Jutarnjeg programa, glumac Zoran Cvijanović.

„Vrlo brzo smo se na neki način zbližili sa porodicom Bošković zahvaljujući podeli, zahvaljjući tome što, na primer, Rašu Bukvića gledamo prvi put u komediji. Imamo i dvoje divnih mladih glumaca, Silmu i Đorđa, tako da sve to ostavlja jedan dobar utisak“, naglašava poznati glumac.

Po tonu, po odnosima, po temama, po načinu na koji se igra i prikazuje život Slučaj porodice Bošković je vrlo blizak svima.

Inače, dodaje Cvijanović, za njega kao glumca ovakva vrsta posla mu predstavlja čisto zadovoljstvo, pogotovo saradnja sa mlađim kolegama.

„Ali za mene je najveći događaj, kao profesionalca, dva mlada pisca koja sam otkrio radeći na ovoj seriji, Nina Džuver i Katarina Ralević“, dodaje.

Lik Mikija koga tumači Cvijanović pojavljuje se u 12. epizodi. On je konceptualni umetnik, filozof koji voli da pijucka i zaglavljen je u osamdesetim.

„Anica Dobra i ja igramo roditelje Nataše Marković i prvi utisak je da smo na neki način suvišni ili da kad god se pojavimo u njihovoj kući pravimo probleme. Ali međutim, posle se otkriva da smo u stvari jako bliski, da jako puno pomažemo jedni drugima i da smo prava porodica“, otkriva Cvijanović.

Saradnju sa mladim glumcima na seriji doživljava kao priliku da sa njihove strane čuje neke nove tonove, nove ritmove, nove misli, novi smisao, nove ideje, novi odnos prema ovom vremenu, novu duhovitost, novi humor.

„S druge strane, mi smo sad spremni da sve to prihvatimo i harmonizujemo u jednu seriju kao što je Slučaj porodice Bošković“, ističe gost Jutarnjeg programa.

Ima li posla za Mileta u tranziciji u 2020. godini

Cvijanović smatra da je to bilo neko drugo vreme koje je okupilo jednu grupu ljudi koja je uspela da pronađe zajednički ton. Da na neki način harmonizuje svoja osećanja i nastojanja, pa je tako nastao lik Mileta sa idejom da se krene od Radovana Trećeg, pa do Homera Simpsona.

„Ali čini mi se ipak, da nam je pre svega, odgovaralo vreme, događaji i sve to zajedno. Neka svako kaže iskreno, da nije bilo Mileta, niko ne bi ni koristio reč tranzicija“, napominje Cvijanović.

Kako bi se Mile snašao 2020. godine u vreme pandemije možemo da izmišljamo i zamišljamo, ali Cvijanović misli da je on nestao u borbi i da ga više nema, međutim, dodaje da bi voleo da svako od nas nađe načina da ovu godinu zapamti po nečem lepom.

„S jedne strane smo primorani da budemo disciplinovani, da promenimo naše navike, način života, ali s druge strane, to nam daje mogućnost da malo stanemo, da se osvrnemo, da sagledamo sebe i svoj život i svoju porodicu i da probamo da se setimo šta je to lepo po čemu pamtimo život“, ističe Zoran Cvijanović.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 25. nov 2020, 14:55) - anonymous [neregistrovani]

Providno propagiranje trendova

Da to možda nije ona "porodična" serija "za sve uzraste" u kojoj žena ubeđuje supruga da pristane na udvaranje drugog muškarca kako bi dobio potencijalnu poslovnu oslovnu priliku? Ne, hvala. Ne igram za tu ekipu.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">