Čitaj mi!

Suđenja na RTS-u, od Haga do Čikaga

Film „Suđenje čikaškoj sedmorici“ vraća nam u fokus Remzija Klarka, bivšeg državnog tužioca SAD koji se 1999. javno suprotstavio bombardovanju SRJ. To je prilika da se prisetimo najinteresantnijih filmova i serija o suđenjima, igranih i dokumentarnih, uključijući i izazov da neko ekranizuje haške procese, koji su izazvali prilično interesovanje publike u regionu.

Netfliks je upravo pustio u celom svetu film Suđenje čikaškoj sedmorici o aktivistima za ljudska prava, antiratnim i manjinskim zastupnicima koji su optuženi da su izazvali incidente na konvenciji Demokratske stranke 1968. godine.

Film izlazi pred američke predsedničke izbore i uglavnom je tumačen iz tog ugla, kao herojski čin grupe aktivista koje policijski aparat optužio za nešto za šta teško da su mogli biti krivi i pretvorili taj proces u razobličavanje establišmenta.

 

Ovaj film je prvobitno želeo da režira Stiven Spilberg, a u glumačkoj podeli su figurirale takve zvezde kao što je recimo Vil Smit za ulogu vođe Crnih pantera Bobija Sila. Na kraju je film režirao scenarista Aron Sorkin, sa drugačijom ali ne manje zanimljivom glumačkom podelom. Recimo, čuvenog Ebija Hofmana igra Saša Baron Koen, komičar koji nam je najpoznatiji po Boratu. Manje je poznat podatak da je Saša Baron Koen po struci istoričar i da je tema njegovog diplomskog rada bila američka borba za ljudska prava.

Ipak, zanimljivo je pogledati na ovu priču i iz drugog ugla. Na njenim obodima pojavljuju se neke ličnosti zanimljive baš za naš milje, i kreću sećanja na vreme kada su kod nas snimane slične stvari na slične teme.

Remzi Klark, poznato nam ime 

Zanimljivost vezana za našu istoriju u ovom filmu je pojavljivanje Remzija Klarka, kao istorijske ličnosti. U ovom filmu ga igra slavni Majkl Kiton i prikazan je kao državni tužilac koji je u vreme antiratnih protesta praktično otkazao poslušnost Niksonovoj administraciji.

Ipak, poseban kuriozitet je da savetnika državnog tužioca Hauarda Akermana igra Demijan Jang koji je igrao Klarka u televizijskom filmu Stivena Frirsa, snimljenom za HBO, Najveća borba Muhameda Alija kada mu je Vrhovni sud odobrio da na osnovu prigovora savesti prokrene presudu za izbegavanje mobilizacije.

Nama je Remzi Klark poznat kao protivnik agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine koji je sakupio dokaze koji osuđuju NATO. Potom je branio Radovana Karadžića u civilnoj parnici a došao je i na sahranu Slobodana Miloševića na kojoj je rekao da ja haška optužnica bila bez dokaza. Sorkinov film i Frirsov televizijski rad prikazuju Klarka kao jednog od najznačajnijih zaštitnika borbe za ljudska prava u američkom establišmentu.

Ali još je zanimljiviji podatak da je bilo šansi da se možda na Televiziji Beograd mogla pojaviti jedna od prvih ekranizacija tog slučaja.

Ciklus dokumentarnih drama Televizije Beograd

Naime, Dramske redakcije Prvog i Drugog programa i njeni urednici Vasilije Popović i Filip David su početkom sedamdesetih pripremale ciklus „Dokumentarne drame“ i mnoge među njima su govorile o sudskim procesima.

Naravno, centralno mesto zauzimali su ključni procesi iz istorije komunističke partije i borbe protiv fašizma.

Slučaj Čikaške sedmorice je gotovo odmah privukao pažnju filmadžija. Već 1969. godine Haskel Veksler je snimio film oslonjen na događaje sa čikaške konvencije Demokratske stranke.

Žan Lik Godar je sa svojim kolektivom Dziga Vertov takođe ubrzo reagovao, kao i Bi-Bi-Si koji je napravio solidnu rekonstrukciju. Kasnije su snimane razne dokudrame u raznim formama o ovim događajima ali je zanimljivo da je isprva imao jednak odjek i u SAD i van, da bi vremenom ipak postao pretežno američka tema.

Američki dokument

Poseban kuriozitet, međutim, predstavlja neverovatan podatak da je od petnaestak televizijskih drama o poznatim sudskim procesima na našoj televiziji čak šest govorilo o američkom društvu.

Delom može se govoriti o praktičnim razlozima, naime američki televizija i pozorište produkovali su dosta tekstova o aktuelnim događajima, a naša televizija je u to vreme ekranizovala dosta njihove dramske literature.

Isto tako, kroz priče o tome kako se dešavaju politički procesi u SAD mogle su se jednim udarcem ubiti dve muve – kritikovati Zapad i napraviti aluzija na dešavanja kod nas gde se još nije moglo otvoreno govoriti o takvim stvarima.

Sama forma sudskog procesa bila je jako prisutna u egzistencijalističkim dramama levih mislilaca i često se javljala i u drugim stilovima angažovanog pozorišta. Ta dijalektička postavka je dominirala tada još uvek uticajnom polemičkom dramom i znatno je uticala i na pristup pisaca za televiziju, naročito jer su se pozorišni komadi često adaptirali ili snimali za mali ekran.

Zato ne treba da čudi takva forma televizijske drame Čovek koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu, snimljene po romanu francuskog pisca Mišela Perena, koja se bavi egzistencijalističkim dilemama i nema osnovu u činjenicama.

Kontroverze iz američke istorije koje se tumače na našim ekranima sežu sve do američkog Građanskog rata i slučaja logora Andersonvil.

Komad Sola Levita Andersonvil – Logor smrti ekranizovan je prvo na američkoj televiziji, a potom i kod nas u režiji Save Mrmka. Stevo Žigon je tumačio glavnu ulogu, južnjačkog oficira Henrija Virca koji je komandovao zloglasnim logorom Andersonvil i potom bio zarobljen i suđen za zločine.

Američku verziju ovog komada režirao je čuveni Džordž Si Skot 1970. godine – pet godina pre Mrmka.

Openhajmer i makartizam 

Slučaj Openhajmer govori o izlasku čuvenog naučnika Roberta Openhajmera, oca američke atomske bombe pred Komitet za neameričke aktivnosti tokom Makartijevog lova na veštice.

Ova televizijska drama iz 1970. snimljena je po tekstu nemačkog pisca Hajnarda Kipharda i u njoj Branko Pleša igra naslovnu ličnost u situaciji kada je 1954. izveden na ispitivanje pod optužbom da je komunista i sovjetski agent.

Tema Makartijevih progona bila je veoma interesantna Televiziji Beograd pa je o tome snimila i film o glumcu sa crne liste Ernesta Kinoja. Sava Mrmak je režirao ovu dramu prigodno i nazvanu Crna lista sa Slobodanom Aligrudićem u glavnoj ulozi. Doduše, u ovoj drami nije bilo istinitih događaja i suđenja ali je zabeležena atmosfera političkog progona.

Interesovanje za makartizam se nastavlja u dokumentarnoj drami Suđenje Bertoldu Brehtu iz 1973. godine. Po tekstu Ivana Ivanjija, režirao ju je Boris Grigorović.

Ova drama je govorila o svedočenju Bertolda Brehta pred Makartijevim komitetom 30. oktobra 1947. godine. Smatralo se da se na ovom saslušanju Breht nije dobro držao i da je svojim učešćem izdao ideale za koje se zalagao.

Ivanji je u ovu dramu uneo dug istraživački rad, a Gligorović se opredelio za tada veoma moderan teatralistički rediteljski postupak. Branislav Jerinić je igrao Brehta.

Rozenbergovi ne smeju da umru 

Tajne atomskog rata javljaju se u drami Rozenbergovi ne smeju da umru. Po tekstu Alena Dekoa, bračni par Rozenberg koji je otpužen za krađu tajni o američkog atomskom programu igrali su Zoran Radmilović i Radmila Andrić, dočim je tužioca igrao Nikola Simić a sudiju Marko Todorović. Dramu je režirao Branko Pleša.

Džulijus i Etel Rozenberg su postali veoma značajan deo američke kulture. Duh Etel Rozenberg progoni čuvenog Makartijevog saradnika Roja Kona i u komadu Tonija Kušnera Anđeli u Americi i u HBO filmu Građanin Kon sa Džejmsom Vudsom a po ovom paru je naslovljena i jedna pesma Boba Dilana.

Televizija Beograd nikada nije ekranizovala Suđenje čikaškoj sedmorici ali jeste prikazala suđenje Katonsvilskoj devetorici. Ovaj slučaj ticao se jezuitskog sveštenika Denijela Berigana koji je predvodio mirovne aktiviste u akciji paljenja regrutacijskih kartona u vreme Vijetnamskog rata.

Ovu dramu iz 1975. godine pod naslovom Suđenje režirao je Savo Mrmak po drami samog Berigana. Zanimljivo je da je pomenuti Sol Levit pisao filmsku adaptaciju snimljenu tri godine ranije u produkciji Gregorija Peka.

Katonsvilska devetorka je svoje delo takođe počinila 1968. godine kada i Čikaška sedmorica. Jovan Milićević je igrao Berigana a u drami su još nastupili Miodrag Radovanović, Tanasije Uzunović i Milan Caci Mihailović.

Ričard Hempton kao Toma Fila 

Jugoslovensko sudstvo zauzvrat pak nije mnogo prikazivano na angloameričkoj televiziji ali naročito treba istaći dokudramu Putanja sudara iz 1979. godine u režiji Leslija Vudheda.

U ovom televizijskom filmu ispitan je slučaj čuvene zagrebačke avionske tragedije kada su se sudarili avioni Britiš ervejza i Ineks-adrije.

Sudski spor ticao se grešaka koje je napravila Kontrola letenja i film je zastupao tezu da je greška bila organizaciona i da su kontrolori bili premoreni. Film je snimljen tri godine posle tragedije, a Vudhed je kasnije angažovan od HBO-a da snimi televizijski film o tragediji u Lokerbiju.

Za našu publiku je u ovom filmu naročito zanimljivo pojavljivanje Tome File kao advokata u procesu, u interpretaciji britanskog glumca Ričarda Hemptona.

Haški procesi koju su nama od posebnog značaja još nisu dobili upečatljive prikaze na filmu a uticaj koji je dvadeset sezona ovog programa ostavilo kod nas za sada su najzabavnije prikazani u naučnofantastičnom romanu Slobodanida Bobana Kneževića u kome uz pomoć posebnog uređaja, bogati Srbi mogu da ulaze u tela haških optuženika i opiru se sudu. To može biti zanimljiva premisa za neku televizijsku seriju u budućnosti.

(Dužu verziju ovog teksta pogledajte ovde.)

broj komentara 3 pošalji komentar
(utorak, 20. okt 2020, 19:15) - Јарило [neregistrovani]

Ето, и

Биг Лебовски је био један од Чикашке седморке :) Ко је гледао филм више пута, није му промакло.

(utorak, 20. okt 2020, 11:22) - Ivan Zgrozeni [neregistrovani]

Remzi Klark

je bio drzavni tuzilac koji je u praksi pokazao da je sudska vlast nezavisna od izvrsne. U vasem tekstu se polazi od pretpostavke da je sudska vlast podredjena izvrsnoj pa kazete da je Klark "odbio poslusnost Niksonu". To je greska koju Balkanci uporno ponavljaju. Shvatite da su zakonodavna, izvrsna i sudska vlast NEZAVISNE jedna od druge i da jedna drugu kontrolisu. Zbog te greske ne napredujemo "na putu ka EU". Ne otvaraju se nova poglavlja. U Srbiji pretsednik umesto Tuzilastva najavljuje borbu protiv mafije. Za to nema ustavna ovlascenja. Kako planira da to izvede? Napravice partijsku, SNS policiju kao Hitler? Obrazujte se i odrastite vec jednom.

(utorak, 20. okt 2020, 00:06) - ,," [neregistrovani]

исти о истима, неистинито

Једини покушај да се расветли било шта о чему је наводно тај приказ, је да управник приказа, глумци, писац радње и посебно произвођач не буду из истог кружока.
Овако, као, једни се боре против истих, и онда исти се као боре и против једних и других, а сви као глуме да не разумеју како нико да провали да сви делују за исто и да су сви плаћени од истих.
Провидно, чак и за њих.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">