Čitaj mi!

Sipe prošle kognitivni test osmišljen za ljudsku decu

Novi test inteligencije glavonožaca u skladu je sa ranijim nalazima o neuobičajenoj snalažljivosti i kognitivnim kapacitetima ovih životinja, koji nisu nimalo za potcenjivanje.

Šest sipa podvrgnuto je novoj verziji „mančmelou“ testa, a rezultat je pokazao da su mnogo inteligentnije nego što smo pretpostavljali. Njihova sposobnost da uče i prilagođavaju se najverovatnije se razvila kao potrebno oruđe u surovim uslovima okeanskih dubina.

„Mančmelou eksperiment“ je prilično prost i jasan. Dete ulazi u sobu u kojoj se nalazi jedan „mančmelou“. Onda mu se kaže da ukoliko odoli da ga pojede 15 minuta, dobiće i drugi i biće mu dozvoljeno da pojede oba.

Sposobnost da odložimo osećaj gratifikacije pokazuje kognitivne sposobnosti poput planiranja stvari unapred, a osmišljen je i prvobitno urađen radi proučavanja razvoja ljudskih kognitivnih kapaciteta. Tačnije, u kom uzrastu je dete dovoljno pametno da odloži zadovoljstvo ukoliko ga čeka još bolji ishod.

Zbog toga što je eksperiment toliko jednostavan, može da se primeni i na životinjama. Prirodno, životinjama ne možete da kažete da ih očekuje nagrada, ali možete da ih istrenirate da razumeju da će bolja hrana ili više nje doći ukoliko ne pojedu ono što je ispred njih.

Određene vrste primata mogu da odlože trenutnu gratifikaciju, zajedno sa psima, mada ne uvek.

Prošle godine, sipa je takođe prošla verziju „mančmelou eksperimenta“. Naučila je da odoli da ujutru pojede obrok od mesa raka, jer bi onda za večeru dobila nešto mnogo bolje – škampe.

Tim predvođen bihevioralnim ekologom Aleksandrom Šnel sa Univerziteta Kembridž, međutim, navodi u novoj studiji da je teško nesumnjivo utvrditi da je promena u ponašanju nastala zbog toga što je hrana bila lako na raspolaganju ili je zaista u pitanju sposobnost samokontrole.

Novi eksperiment

Zbog toga su osmislili drugačiji test za šest različitih sipa. Svaka od njih stavljena je u poseban tank sa dve zatvorene prostorije sa providnim vratima. U prostorijama su se nalazile poslastice – jedna je bilo parče mesa škampa, a u druga je bila živi škamp.

Vrata od prostorija su takođe imala simbole na sebi koje su sipe bile naučene da prepoznaju. Krug je značio da će se vrata odmah otvoriti, a trougao da će se otvoriti posle intervala od 10 do 130 sekundi. Kvadrat, korišćen samo u kontrolnim uslovima, značio je da vrata ostaju zatvorena.

U takvim uslovima, parče mesa postavljeno je ispred otvorenih vrata, dok se živi škamp nalazio iza vrata za koja je moralo da se čeka. Ukoliko bi sipe otišle po parče mesa, škamp bi odmah bio uklonjen.

U međuvremenu, u kontrolnoj grupi, škamp se nalazio iza vrata kojima nije moglo da se pristupi sa simbolom kvadrata.

Istraživači su utvrdili da su sve sipe u probnim uslovima odlučile da sačekaju sa hranu koju više vole (živog škampa), ali kada su bile u kontrolnim uslovima uopšte se nisu obazirale na njega, jer su znale da ne mogu da mu pristupe.

„Sipe su bile spremne da čekaju na bolju nagradu i tolerisale su odlaganja od 50 do 130 sekundi, što je uporedivo sa kičmenjacima koji imaju velik mozak, poput šimpanzi, vrana i papagaja", objašnjava Šnel.

U drugom delu opita, stručnjaci su testirali koliko mogu da uče. Pokazani su im drugačiji vizuelni znaci – sivi i beli kvadrat. Kada bi prišle jednom, sadržaj iza vrata drugog bi bio uklonjen. Ukoliko bi napravile ispravan izbor, nagrađivane su hranom.

Kada su naučile da povezuju određeni znak sa nagradom, stručnjaci su ih zamenili. Zanimljivo, sipe koje su se brže adaptirale na promenu bile su takođe one koje su bile u stanju da čekaju duže na bolju nagradu u prvom delu.

broj komentara 2 pošalji komentar
(četvrtak, 04. mar 2021, 22:01) - anonymous [neregistrovani]

To je

Usadjivanje uslovnog refleksa.

(četvrtak, 04. mar 2021, 20:26) - anonymous [neregistrovani]

Pamtnije od nas

Meni ovo deluje da su cak pametnije od ljudi...

div id="adoceanrsvdcfhklggd">