Čitaj mi!

Sa Antarktika se odvojio ogroman ledeni breg

Veliki ledeni breg, otprilike 20 puta veći od Menhetna, otkinuo se od dela Antarktika, dvadesetak kilometara od Britanske istraživačke opservatorije na Južnom polu.

Razlog odvajanja brega sa ledene ploče Brunt, je konstantno stvaranje pukotina tokom protekle decenije. Ledeni breg je površine 1.270 kvadratnih kilometara i debljine od oko 150 metara, naveli su istraživačkoj opservatoriji. 

Ledeni breg jeste veliki, ali ne toliko ogroman kao ledeni breg koji se odvojio 2017. godine preteći da se nasuka na ostrvo Južna Džordžija.

Džinovski ledeni breg A-68A u južnom Atlantskom okeanu se inače raspao u nekoliko komada tri i po godine nakon što se odvojio od Južnog pola.

Zbog odvajanja santi leda, upravo je i preseljena jedna istraživačka stanica, jer je postojala opasnost od pukotina koje se šire.

U poslednjih deset godina, primećene su tri uvećane pukotine.

„Ovo je situacija koja stalno ima neki novi razvoj. Pre četiri godine preselili smo istraživačku stanicu Hali kako bismo je osigurali od pukotina i to je bila mudra odluka, jer bi ledene breg mogao da je odnese", rekao je Sajmon Grod, direktor u Istraživačkoj opservatoriji.

„Naš posao je sada da budno pratimo situaciju i procenimo svaki potencijalni uticaj trenutnih pukotina. Redovno revidiramo svoje planove za nepredviđene slučajeve kako bismo osigurali sigurnost našeg osoblja, zaštitili istraživačku stanicu i održavali uslove za naučni rad", dodao je Hali.

Edrijan Lakmen, istraživač sa Univerziteta Svonsi, pomno je pratio satelitske snimke nastajanja pukotina i odvajanja sante leda.

„Iako je lomljenje delova antarktičkog leda jedan uobičajeni proces, ipak je posebno uzbudljivo kada pratite odvajanje ovako velikih bregova. Vreme će pokazati da li će ovo odvajanje pokrenuti još komada da se odlome u narednim danima i nedeljama. Na Univerzitetu proučavamo razvoj pukotina ledenih ploča jer neke dovode do odvajanja santi, a neke neke ne. Takođe nije jasno da li je, i u kojoj meri, odvajanje ledenih ploča posledica klimatskih promena, jer je ovo i prirodni tok", izjavio je Lakmen.

Ovakvi događaji mogu da utiču na porast nivoa mora, a sve je veća zabrinutost zbog potencijalno nezaustavljivog topljenja Ledenog pokrivača zapadnog Antarktika pošto toplija voda prodire u bazu unutrašnjih lednika.

Prema Evropskoj svemirskoj agenciji, poslednje veliko odvajanje leda sa ploče Brunt, desilo se 1971. godine.

 

broj komentara 4 pošalji komentar
(ponedeljak, 01. mar 2021, 13:55) - anonymous [neregistrovani]

Ljudski

Ljudi su uzrok skoro svih katastrofa .

(ponedeljak, 01. mar 2021, 11:05) - anonymous [neregistrovani]

Gubitak jednog agregatnog stanja....???

Kad se istopi poslednji komad leda.
Voda ne postoji vise u tri agregatna stanja.
Ona egzistira samo u tecnom i gasovitom stanju...
To je prelazak iznad nule..
Dok sunce sija povratka nazad nema vise.
Zapocinje novi scenario.
Scenario Venera. Nema nista drugo...

(ponedeljak, 01. mar 2021, 09:37) - anonymous [neregistrovani]

Planete ne lazu jedna drugu...???

Sve zive isti zivot.
Prelaze isti put..
Prva nestaje.. Osma se radja....
Mozda ce deveta vidjena biti...
Nemoze biti pribrojana...

(nedelja, 28. feb 2021, 19:47) - anonymous [neregistrovani]

Energija

Sada se visak energije trosi na topljenje leda, a sta ce biti kada se otopi sav led ? Scenario Venera ili nesto drugo?

div id="adoceanrsvdcfhklggd">