Evidencija zveri uz pomoć tehnologije: stižu bebe šakali

Izgleda da je trebalo da ljudi uđu u svoje kuće da bi se životinje vratile u prirodu. Fazani na novobeogradskim bulevarima, labudovi na Savi i Dunavu, u Beogradu su se pojavili i risovi. Baš ovo vreme je prilika za profesore i studente Biološkog fakulteta da dođu do važnih naučnih saznanja.

Da li ste znali da na teritoriji Beograda ima više od 60 vrsta sisara, a da nebo nad glavnim gradom preleće više od 200 vrsta ptica. Zbog velike ljudske aktivnosti i uglavnom noćnog kretanja  životinja, u glavnom gradu ih je do sada bilo teško videti. Poslednjih meseci, zbog manjeg broja ljudi na ulicama, njihovo prisustvo je primetnije.

„Novo je samo što su oni sada, zbog smanjenja ljudskih aktivnosti, više dnevno aktivni. Već tri godine mi markiramo u okolini Beograda šakale. Prvi par smo markirali 2017. godine i u poslednjih godinu dana je na području Opštine Surčin markirano šest jedinki. Na samom početku vanrednog stanja markirali smo poslednjeg šakala i to je bila poslednja ogrlica koju smo imali“, navodi Duško Ćirović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu, i ističe da se pet jedinki prati na području Jakova, Boljevca i Surčina. 

Na mapi koju prate stručnjaci jasno se vide tačne pozicije markiranih životinja, kao i stalno kretanje na određenom prostoru. Danas se dva šakala nalaze na području Jakova, a tri u blizini Boljevca i Surčina.

„Možemo da vidimo da uglavnom koriste za kretanje kanale da bi izbegli da ih vide ljudi, mada se u poslednje vreme, otkako je uvedeno vanredno stanje, slobodnije kreću i preko otvorenih površina da bi došli do izvora hrane. Reproduktivni period je nedavno završen i očekujemo koćenje i da ćemo ubrzo imati mlade šakale u prirodi“, objasnio je profesor Ćirović. 

Evidencija zveri uz pomoć novih tehnologija 

Savremena tehnologija istraživanja omogućava dobru evidenciju o tome gde i kojih zveri najviše ima. Najveći problem prilikom brojanja divljih životinja je to što se neke kreću na velikim površinama, često prelaze granice okolnih zemalja, ali se i vraćaju, zbog čega je teško proceniti koliko ih se u datom momentu nalazi baš na našoj teritoriji.

„Uvek je najkomplikovanije uhvatiti životinju, živu životinju, obeležiti je. Kad se obeleži satelitskom ogrlicom onda je vrlo jednostavno, gotovo da u realnom vremenu možete da pratite kretanje. To naravno zavisi od rasporeda, odnosno fiksacija, to jest kada će GPS uređaj da se uključi, da locira poziciju životinje, što najviše zavisi od veličine životinje. Recimo, medvede gotovo u realnom vremenu pratimo“, navodi profesor Ćirović.

Pomoću ogrlica i SMS-ova koji stižu od svih onih koji prate zveri, za godinu dana možemo očekivati oko 2.500 podataka na kojim teritorijama se kreću i koliko su blizu nekog naselja. Korišćenje foto-zamki, napraviće fotografije na osnovu kojih ćemo znati da li se životinje kreću u grupama i koliko ih ima.

Kod nas živi oko 900 jedinki vukova i to jedna jedina vrsta – sivi vuk ili kanis lupus. Oni se negde love, recimo u Južnoj Srbiji, dok su u Vojvodini zaštićena vrsta. Na našim prostorima najviše je šakala, lisica, kuna bjelica, medveda, vukova, risova i retkih ptica.

Predatori privlače veliku pažnju ljudi, donedavno se o njima nije mnogo znalo, ali interesovanje je sve veće. U praćenju i evidentiranju markiranjem učestvuju profesionalni biolozi, ali sve češće i amateri i ljubitelji prirode.

broj komentara 6 pošalji komentar
(petak, 24. apr 2020, 19:51) - Milisav [neregistrovani]

Opet

Ko jos prati šakala kad je on najveca štetočina loja moze da postoji i koja nema prirodnog neprijatelja sem vuka.Šakal je postao imun na vecinu bolesti koje su ga držale da kažem u optimalnom broju.Besnilo,štenecak i razne smrtonosne bolesti je čovek istrebio bacanjem vakcina.Vukova u Srbiji ima oko 400-500 max.i to vecina jugozapadnim i jugoistocnim delovima.

(sreda, 22. apr 2020, 22:19) - anonymous [neregistrovani]

Sakali

Draga Natalija, imate pogresnu informaciju o sakalima. Ima ih i vise nego sto treba. Kod mene u selu, nocu je kao u horor filmu.

(sreda, 22. apr 2020, 20:33) - Mima [neregistrovani]

Hihihi

Najbolje je po vama dragi citaoci da se covek ne razmnozava da srusimo gradove kako bi zivotinje nastavile zivot na svojoj teritoriji

(sreda, 22. apr 2020, 17:01) - Biolog Natalija [neregistrovani]

Lepota prirode

Niste u pravu. Pročitajte malo više o staništu šakala, kao i tome koliko ih je zapravo malo, a sve zbog čoveka. Seljaci imaju torove i mogu da zaštite životinje ako ih pravilno drže, a ako ne onda je to njihova krivica kada dođe neka gladna životinja koja bi samo da poeživi i pojede neku ovcu npr. Lako je svoju neodgovornost preneti na drugoga. Sve u svemu, pročitajte malo više o prirodi i ovim divnim stvorenjima. Mi smo njima uzeli zemlju, ne oni nama. :)

(sreda, 22. apr 2020, 10:14) - anonymous [neregistrovani]

Jedina zver

je covek. Ova bica su tamo gde im i jeste mesto. Mi smo oteli njihova stanista. I zalosno je sto cemo cim ova pandemija prodje nastaviti da ih unistavamo jos nemilosrdnije nego pre.

(sreda, 22. apr 2020, 08:04) - Драагооољуб [neregistrovani]

Шакали

Ова пашчад се у последњих 4 - 5 година накотила и тамо где их никада није било. Не само на подручју Војводине, где су дошли из суседних земаља! Има их и на подручју Дивчибара и Косјерића где умеју и да праве штету домаћинима, јер се брзо и неконтролисано размножавају. Маркирањем одраслих јединки се не може пратити нарастање њихове популације. И одакле их толико у западној Србији?