Južni pol je nekada prekrivala gusta prašuma

Pre 90 miliona godina klima na Zemlji bila je potpuno drugačija, na Južnom polu se nalazila gusta tropska prašuma, navode naučnici.

Od kada saznamo prvi put za Južni i Severni pol opšte je shvatanje da su to delovi sveta u kojima klima nije baš gostoljubiva za živi svet. I to je tačno. Iako postoje neke vrste životinja koje Antarktik zovu domom, postoje dobri razlozi zašto se ljudi i većina drugog živog sveta drže podalje od ledenog kontinenta.

Nije se oduvek radilo o hladnim pustošima, međutim. U davnoj prošlosti naše planete, uslovi za život bili su veoma drugačiji u odnosu na današnje.

Sredinom krede, pre oko 90 miliona godina, gusta koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi dovela je do viših globalnih temperatura, topeći polarne kape i podižući nivo mora i do 170 metara u odnosu na današnji.

Kako je Južni pol izgledao u takvom svetu. Naučnici mogu da nam odgovore na to pitanje.

Pre tri godine ekspedicija na brodu „Polarstern“ u Amundsenovom moru izvela je bušenja tla ispod morskog dna oko 900 kilometara od Južnog pola.

Uzorke koje su izvadili, posebno na dubini od 30 metara, drastično su u suprotnosti sa sastavom sedimenta bliže površini.

„Tokom prvobitne procene na brodu, neobična boja sloja izvađenog sedimenta odmah nam je upala u oči. Prve analize upućivale su da smo na dubini od 27 do 30 metara ispod okeanskog dna otkrili sloj koji je formiran na kopnu, a ne u okeanu“, kaže geolog Johan Klages sa Instituta „Alfred Vegener" u Nemačkoj.

Fascinantno otkriće

Do tada niko nikada nije iz perioda krede izvadio uzorak sedimenta iz zemlje na toliko geografski južno na Zemlji. Međutim, ono što su detaljnijom rentgenskom kompjuterizovanom tomografijom otkrili ih je sve iznenadilo.

Analize su pokazale delikatnu i složenu mrežu fosilizovanih korena biljaka. Mikroskopske analize otkrile su postojanje polena i spora, što sve ukazuje na prezervirane ostatke drevne prašume koja je postojala na Južnom polu pre oko 90 miliona godina.

„Brojne vrste biljnih ostataka navode nas na zaključaj da je zapadni Antarktik tada bio gusta, močvarna šuma pod današnjim standardima umerenog pojasa, slična onim koje se mogu pronaći danas na Novom Zelandu“, kaže paleoekolog Ulridž Salcman sa Univerziteta u Nortrumbriji.

broj komentara 7 pošalji komentar
(petak, 03. apr 2020, 14:58) - anonymous [neregistrovani]

Posle svega

Amen

(petak, 03. apr 2020, 13:06) - anonymous [neregistrovani]

pre svega

potenciranjegeoevolutivnog pogleda na stvari sa svim kasnijim naucnim konsekvencama izvodjenja pogresnih zakljucaka dovodi do ovakvih neobjasnjivih anomalija. Prema Svetom Pismu postojalo je Kopno i More, deljenje zemlje nastupilo je nekoliko vekova posle Potopa koji se dogodio 1500-1600 godina okvirno posle 6-dnevnog Stvaranja sveta od strane Tvorca. Noje i sinovi sa suprugama razisli su se negde na jermenskoj visoravni a kasniji ljudski narastaji zatekli su se na buducim kontinentima, odvajani opet dejstvo samog Tvorca. otuda i slicnost izmedju Africkih crnaca i Indijski Dravidskih juznih naroda suybijenih na jug arijevskom invayijom iy mnogo kasnijeg vremena. Dubina od 20-30km yapravo govori o raymerama potopske katastrofe koja je blatom pretvorenim u stene usled tezine i pritiska zatrpala ondasnji zivi svet na zemlji gde je sve sto se nije ukrilo u Nojevu barku bilo porpuno poginulo. Nojeva barka inace i dan danas postoji na Jermenskoj visoravni u blizini grada Dogubajazit, najistocniji kraj Turske granica sa Jermenijom. Jereni su Prva drzava u istoriji koja je 301.godine usvojila Hriscansku veru kao drzavnu religiju. Vreme je za odbacivanje paralelne virtuelne socinzenjerisane evolutivne naucne stvarnosti i privatanje cinjenica

(petak, 03. apr 2020, 09:05) - anonymous [neregistrovani]

Neverovatno mesto

Bas bih voleo da vidim mesto 900 km juzno ok duznog pola

(petak, 03. apr 2020, 08:21) - anonymous [neregistrovani]

А нафта?!

Фосилни остатци на дубини од само 30м? Како је онда нафта стигла на дубину од неколико стотина, па и хиљада метара? Ово је доказ више да нафта није органског порекла!

(petak, 03. apr 2020, 06:25) - anonymous [neregistrovani]

Gondvana ili Pangea...

Je postojala prije 250 miliona godina, a ovo je bilo prije 90 miliona. Znači, pošto vrijeme prije nove ere ide unazad , onda je Južni pol prije 90 miliona godina trebalo da je namjestu gdje je danas.

(četvrtak, 02. apr 2020, 21:23) - anonymous [neregistrovani]

Možda je drugačije bilo

Možda je pomeranjem kontinenata Antarktik "stigao" na današnju poziciju. Ili je možda nekad Južni pol bio na nekom drugom mestu, možda negde gde je sada ekvator.

(četvrtak, 02. apr 2020, 19:28) - anonymous [neregistrovani]

Западни Антарктик?

Како одредише где је Запад на јужном полу?