Iako su prirodni rezervoari virusa, slepi miševi su veoma korisni

Ivana je stručnjak koji proučava slepe miševe. Boravila je u Španiji, sada je u samoizolaciji, koja traje već 19 dana. Napominje da njene kolege u Španiji nisu obolele od koronavirusa i da su za sada dobro, rade od kuće.

Mnogo se govorilo proteklih meseci o vezi slepih miševa i novonastalog koronavirusa. Neki smatraju da su upravo oni izvor mutiranog koronavirusa koji je kasnije stigao i do ljudi u Kini.

U kakvoj su vezi koronavirus i slepi miševi?

– Poslednjih nekoliko meseci se vrši veoma intenzivna medijska hajka na sve te miševe. Ono što do sada znamo je da su slepi miševi rezervoari određenog broja virusa i istraživanjima je pronađeno da su nosioci virusa koji su slični Sarsu, koji je 2002. godine bio prisutan u svetu.

Kada se pojavio novi koronavirus, ovaj koji izaziva bolest Kovid-19, naučnici su sekvencirali genom tog virusa i uporedili sa sekvencama ranije poznatih koronavirusa kod slepih miševa i pronađene su sličnosti. Pronađeno je da se na ukupnom genomu, genom novog virusa poklapa 96 odsto sa virusom koji je pretnodno pronađen kod slepih miševa.

Do sada nema naučnog dokaza da je bilo direktnog prelaska virusa sa slepih miševa na ljude. U slučaju Sarsa to je bio prelazak koronavirusa sa slepih miševa, koji su rezervoari virusa u prirodi, na cibetke, a sa cibetki na ljude. Što se tiče novog koronavirusa tipa Sars-kod-2, još nije nađeno koji je prirodni rezervoar.

Pretpostavlja se da to jesu slepi miševi, ma da to još uvek nije dokazano, a pojavile su se i priče, da je virus iz pangolina. Postoji scenario da je u početku, bio rezervoar slepi miš, pa je došlo do neke mutacije, i virus je prešao na pangoline, pa onda, pa sa pangolina na ljude. Još uvek se ne zna kako je tekao taj put. Postoje mnoge teorije.

Da li bi potvrda tog saznanja olakšala posao lekarima, ako bi se potvrdilo da  koronavirus potiče od slepih miševa?

– Mislim da lekarima ništa ne znači da znaju odakle je potekao virus. Sada je u toku sekvenciranje virusa koji je izolovan iz ljudi, da bi se napravila vakcina. Puno virusa cirkuliše u prirodnim populacijama i ako mi ne dolazimo u direktni kontakt sa tim životinjama, nama ti virusi ništa ne smetaju.

Vi ste specijalista za proučavanje slepih miševa, šta bi mi u Srbiji trebalo da znamo, koje su to vrste koje žive kod nas i i da li treba da ih se plašimo?

– Mi u Srbiji imamo zabeleženu 31 vrstu slepih miševa, ali se one hrane insektima. I oni su jako korisni u ekosistemima, jer jedu insekte koji su štetočine. Jedan mali slepi miš koji živi u gradu, za jednu noć on može da pojede 3.000 komaraca. Jako su korisne i miroljubive životinje, izbegavaju kontakt sa čovekom. Jedino mogu da prenesu besnilo, ali kada ih dirate, i kada vas ujedu.