Reke slave svoj dan, a da li mi slavimo reke

Reka je u čoveku oduvek budila divljenje, ali i poštovanje, u prošlosti, čini se, više nego danas. Na njenim obalama su se vršili obredi krštenja, u reku se baca Časni krst, dok se u Indiji milioni vernika kupaju u, za njih, svetoj reci Gang, koja „uklanja sve grehe i donosi spasenje“. U slovenskoj mitologiji, u šumskim rekama brčkaju se vile, koje „čuvaju prirodna blaga“, a od izvora do ušća, opisao je Vltavu, i to bez reči, Bedžih Smetana, u možda jednom od najlepših dela kojim se slavi reka. Četrnaesti mart je – Međunarodni dan reka.

Neizmernu vrednost reka nažalost, često zaboravljamo. Nedavno smo svedočili izveštaju o tome kako je Lim i ovog marta, uoči praznika reka, doneo stotine kubika smeća na svom toku kroz Crnu Goru, Srbiju i Republiku Srpsku.

Plutajuća deponija na reci zagađuje i tlo, a otpad preti da izazove havariju na brani hidrocentrale. Na brani hidroelektrane „Potpeć“ gotovo svake godine se angažuju ronilačke ekipe za uklanjanje otpada koji je potonuo i zadržao se na rešetkama. 

S druge strane, lepe vesti su da su ove godine proglašena dva specijalna rezervata prirode u dolinama reka, što znači da su pod posebnom zaštitom.

Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište“ kod sela Brzan, jedno je od poslednjih močvarnih staništa u dolini Velike Morave. Prirodna mrtvaja dom je za gnežđenje oko 60 vrsta retkih i zaštićenih ptica, ali i za više vrsta vodozemaca i gmizavaca.

Uoči Međunarodnog dana reka, proglašen je i drugi specijalni rezervat prirode „Osredak“, kako bi se očuvala močvarna staništa u dolini Zapadne Morave, samim tim i splet starih rukavaca, mrtvaja i novonastalih jezera, paleozojski kristalasti škriljci, 44 biljne vrste, među kojima su bele i krte vrbe, bele i crne topole, rakite, lokvanj, gronjasti šilj, rastavić i gavez.

„Zaštitom rezervata štite se i staništa ptica koja čine deo koridora migracije, ali i obezbeđuju uslovi za gnežđenje 83 retke i zaštićene vrsta ptica, staništa za vodozemce kao što su velika zelena žaba, krastava žaba i zelena krastava žaba i gmizavce, kao što su barska kornjača, zmije – belouška, ribarica i smuk“, objašnjava za Internet portal RTS-a, ornitolog iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Miloš Radaković.

Zauvek nestao iz Morave

O pritisku antropogenog faktora na prirodu i važnosti pravovremene zaštite rečnih ekosistema, svedoče podaci o nestalim vrstama. Tako su na primer, brojna vlažna staništa uz Veliku Moravu isušena i pretvorena u obradive površine. Usled pritiska ljudskog faktora i urbanizacije, iz Morave je, zauvek nestao moravski orašak.

Trapa annosa (moravski vodeni orašak) je globalno iščezla vrsta. Nestavši iz Srbije, pošto je endemični takson Pomoravlja, nestala je iz Evrope i sveta. Isušivanjem Moravišta i bara duž Velike Morave, uništena su staništa na kojim se pojavljivala“, rekla je za Internet portal RTS-a, botaničar mr Verica Stojanović.

Mali vranac voli da spava kod Mosta na Adi

Vodno prirodno nasleđe u Srbiji se štiti u okviru sistema zaštićenih područja duže od 72 godine. Reke su jedan od najosetljivijih ekosistema i zahtevaju posebnu zaštitu, kao staništa biljaka i životinja čiji su životni ciklusi vezani za reke, među kojima je ptica mali vranac, koja je pod strogom zaštitom u Srbiji.

Liga za ornitološku akciju prati male vrance u Beogradu tokom zimskog perioda u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije. U decembru 2019. izbrojali su 4.000 ovih ptica na zimovanju u srcu glavnog grada, što predstavlja oko 4,5 osto ukupne evropske populacije.

Zanimljivo je da mali vranci vole da noće u blizini Mosta na Adi, i vrbacima u tom delu Save.

Malo domaće vode

Ukupna dužina reka Srbije je 65.980 kilometara. „U Srbiji, u zavisnosti od autora i promene sistematike na nivou Evrope, živi oko 100 vrsta riba. U odnosu na broj evropskih vrsta (oko 550), u Srbiji živi 20 odsto svih slatkovodnih vrsta riba na prostoru Evrope“, kaže ihtiolog mr Saša Branković.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije navode da Srbija ne raspolaže značajnim količinama sopstvenih voda, što je ubraja u siromašnija područja Evrope, sa količinom od 1.840 kubnih metara domaćih voda po stanovniku godišnje.

Međutim, dobro je što Srbija koristi još i tranzitne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno „donesu“ godišnje 185.000 kubnih kilometara.

I ti kilometri i kubici obaštinjeni su na svoj način, u pesmi iz naših krajeva, na malo drugačiji način u odnosu na pomenutog češkog kompozitora, i daleku Vltavu.

Dunav je „moje more“ i „ljubi nebo“, Morava „tija reka“ i „mutna voda“, Sava „tiho teče“, a Ibar voda – mora zbog jada da stane, isto kao što zbog ljubavnih jada, kune Bibina majka: „Kakav dragi? Voda ga odnijela“!

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 15. mar 2020, 11:14) - anonymous [neregistrovani]

E gospodo

Sklonite rugla sa nasih reka u Beogradu.

(subota, 14. mar 2020, 23:39) - anonymous [neregistrovani]

Ne slave reku. Radije je pakuju u cevi

NE!!! Mini hidroelekranama koje otimaju reke od prirode i ljudi.