Čitaj mi!

Vikipedija, mesto gde završava svako naše pitanje već 20 godina

Sigurno je da nema čoveka na svetu koji koristi internet, a da nije čuo za Vikipediju, o čemu svedoči i podatak da se ona nalazi među 13 najposećenijih sajtova na svetu. Najveća onlajn enciklopedija koju svako može da uređuje nastala je 15. januara 2001. godine.

Onlajn enciklopedija Vikipedija je nastala 15. januara 2001. godine na engleskom jeziku, a osnovali su je Džimi Vejls i Lari Sanger, dok sada njome rukovodi Zadužbina „Vikimedija“. Stranica trenutno ima više od 55,5 miliona članaka na 306 jezičkih verzija, od čega više od 6,2 miliona na Vikipediji na engleskom jeziku.

Vikipedija na srpskom jeziku nastala je 2003. godine.

Studentima i učenicima uglavnom nije dozvoljeno da se u svojim radovima pozivaju na Vikipediju. Ipak, iako možda i ne citiraju informacije sa onlajn enciklopedije, svi oni uglavno svoj istraživački proces počinju upravo odatle jer je na mnogim pretraživačima ona na prvom mestu.

Ime Vikipedija dolazi od havajske reči „vikiviki“ što znači brzo, i grčke reči enciklopedija (zaokruženo znanje). Ova onlajn enciklopedija omogućava ljudima širom sveta da dodaju i menjaju sadržaj, a sve informacije su besplatne. U zajedničkom procesu pisanja i uređivanja korisnici dodaju, brišu i preuređuju sadržaj. Dnevno se na njenim stranicama objavi više od 12.000 unosa.

Vikipedija je 2001. godine krenula kao potpuno otvoren sajt, ali je od tada postala donekle zatvorena i sada samo registrovani korisnici mogu da uređuju ili kreiraju članke. Pojedine osetljive teme su čak i zatvorene za uređivanje.

Pored toga, vremenom su pojedine stranice dodeljene određenim predanim urednicima kako bi se greške stalno ispravljale. Svaku stranicu prati više urednika tako da se vrši detaljna provera predstavljenih informacija.

Za razliku, od na primer, starih i klasičnih štampanih enciklopedija, sadržaj na Vikipediji se neprestano ažurira, tako da se možemo obavestiti o tekućim događajima, smrtima važnih ličnosti i ishodima nekih političkih sukoba.

Jedna od prednosti Vikipedije koja se najčešće navodi je i njena transparentnost.

Ipak, postoje i nedostaci

Informacije na Vikipediji pišu volonteri, a ne ljudi obučeni u pisanju tekstova po naučnoj metodologiji i objektivnih izveštaja. Tako da se stavovi i mišljenja autora često mogu naći u Vikipedijinim člancima.

Pristrasnosti članaka doprinosi i činjenica da je, prema nekim podacima, 90 odsto urednika muškog pola. Nisu istraživani podaci o etničkoj pripadnosti i socioekonomskom statusu urednika, ali to takođe, može biti važan faktor koji utiče na neobjektivnost članaka.

Ipak, bez obzira na sve prednosti i nedostatke, svakako treba uzeti u obzir vrednosti Vikipedije, jer je ona odlična polazna tačka za dalje istraživanje i analizu informacija.

Obeležavanje jubileja biće organizovano putem Zum platforme 15. januara od 18:30 časova, a zajednici Udruženja Vikipedije Srbija će se obratiti predsednik Miroslav Loci, dok će svetska proslava početi u 20 sati.

broj komentara 1 pošalji komentar
(subota, 16. jan 2021, 09:18) - anonymous [neregistrovani]

Nista pametniji sa Wikipedijom

Kad citas o jednoj istoj stvari na srpskoj, hrvatskoj ili bosanskoj Wikipediji samo da se zapitas sta je 'istina' i kome vjerovati. Mogu misliti onda za te silne ostale.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">