Saveti za roditelje loših đaka

„Obrukaćeš svoju porodicu!“, ponavljao je jedan očajni otac. Da li vam je ovo poznato? Bliži se kraj polugodišta i već počinjete da se nervirate. Ma koliko se psihički pripremili za loše ocene i neopravdane izostanke svoga deteta, ne ide vam se na roditeljski sastanak. Ipak, nije sve tako crno.

Svet se nikada nije menjao tolikom brzinom kao danas. Svi smo povezani u globalnu mrežu znanja, a informacije nikada nisu bile dostupnije. Da li obrazovni sistem, bilo gde u svetu, može da prati svakodnevne promene u načinu života? Devedesete godine prošlog veka, bile su u znaku istraživanja čovekovog unutrašnjeg sveta i potencijala ljudskog mozga.

Danas pouzdano znamo da svako raspolaže sa više središta različitih inteligencija u svom mozgu. Postoje one akademske: matematička i lingvistička, ali i niz drugih: prostorna (od izuzetne važnosti za pilote, navigatore), vizuelna, kinetička (bitna za sportiste, igrače, čak i za hirurge), interpersonalna, intuitivna...

Da li možemo da očekujemo od jednog tinejdžera, da sedi satima i uči? Možda će želeti da čita na podu, dubi na glavi, a u školi se premešta iz klupe u klupu. Pikaso je, kao dete, imao običaj, da usred časa odšeta do prozora i razgovara sa prolaznicima. Sve dok ga nisu ispisali iz škole.

Nije važno samo učestvovati, važno je i izgubiti

Brojni su primeri katastrofalnih početaka slavnih loših đaka. Knjiga Enciklopedija loših đaka objavljena pre nekoliko godina u izdanju „Kreativnog centra“, navodi brojne primere: Tomas Edison takođe je ispisan iz škole i odmah je u podrumu napravio svoju laboratoriju, Aleksandar Dima, u svojoj dvanaestoj godini nije umeo da čita, iz škole su izbačeni: Žan Kokto, Balzak, Džek London, a Sara Bernar, čak tri puta.

Naučnik čija je teorija relativiteta obeležila sudbinu 20. veka, Albert Ajnaštajn, nije uspeo da upiše Politehničku školu u Cirihu. Verdi nije primljen na konzervarorijum, Sezan nije položio prijemni ispit za Školu lepih umetnosti.

Čovek koji je 1945. godine na Jalti delio svet, ser Vinston Čerčil, predao je, na prijemnom ispitu za koledž, prazan papir sa dve krmače od mastila. Džulijena Asanža, internet aktivistu koji je potresao svet aferom Vikiliks, majka je ispisala iz škole. Asanž je studirao šest fakulteta. A otac sa početka ovog teksta, koji se žalio na svoga sina, jeste otac Čarlsa Darvina.

Superučenje, ali na moj način

Knjiga Revolucija u učenju, objavljena je na srpskom jeziku pre destak godina (izdavač Timgraf). Autori Gordon Drajder i Žanet Vos istraživali su nove tehnike - superučenje, ubrzano učenje, mape uma, sugestopediju, učenje celim mozgom - integrativno učenje. Između ostalog, preoblikovanje nastavno-obrazovnog sistema, promenu načina na koji svet uči i identifikovanje pojedinačnog, ličnog stila učenja.

Kada se, dakle, suočite sa nizom negativnih ocena svog deteta, setite se da su Ajnštajn, Čerčil i Edison imali svoje stilove učenja koji se nisu uklapali u školske institucije. Ovo je razlog pojedinačnog školskog neuspeha, tvrde Drajder i Vos. Pronalaženje sopstvenog stila učenja, ključ je uspeha.

Budućnost škole

Autori koji su istraživali brojne metode, od vršnjačkog tutorstva, preko metoda Lozanova u ubrzanom učenju stranih jezika, do učenja pokretima, smatraju da je svakom čoveku ljubav prema učenju urođena.

U budućnosti, škole će biti organizovane kao doživotni i celogodišnji centri resursa za celu lokalnu zajednicu. U tom novom svetu koji uči, granice će biti izbrisane, i svako će biti, i nastavnik, i učenik.

broj komentara 7 pošalji komentar
(ponedeljak, 29. nov 2021, 22:32) - anonymous [neregistrovani]

Super

Evo bas ste me utesili

(petak, 19. feb 2021, 13:53) - anonymous [neregistrovani]

Re::)

Nije svasta, sasvim je prirodno. Nemoguce je da svi uče,razvijaju se i idu ka boljem po istom sistemu.Dokazano.

(utorak, 09. feb 2016, 00:08) - бакили [neregistrovani]

Најгора је просечност

Успех у школи није гаранција успеха у животу. Често је бити лош ђак "боље" од тзв. златне средине или просечности. Изазови су важни; деца која воле изазове не морају нужно бити добри ђаци, али ће вероватно бити добри стручњаци. Верујте у своје дете каква год да је оцена из математике или историје - можда је оно будући писац, сликар, одличан водоинсталатер, сјајан физиотерапеут или пак "само" добар човек. Ако воли кошарку више од латинског онда нека игра кошарку, а ви драги родитељи највијајте за њега.

(sreda, 03. feb 2016, 22:58) - Bojan Kosovo [neregistrovani]

svaka cast

za tekst konacno nesto korisno

(sreda, 03. feb 2016, 12:46) - obrukani otac [neregistrovani]

koliko ih poznajemo...

Ovo je za mene veliko olakšanje! Hvala!

(sreda, 03. feb 2016, 12:26) - Cer [neregistrovani]

Konstruktivno ponavljanje

Zivimo u Belgiji, zemlji gde na kraju svake skolske godine imaju ispiti, gde ja stopa za prvo ponavljane do 60%, a za drugo oko 40% dece. Svake godine deca placu, roditelji se ljute, ali se sve to brzo zaboravi jer se preorijentisu na druge smerove...
Rekli su nam da svako dete ima svoj casovnik sazrevanja i da se mora biti uporan ali sa razumevanjem... Danas deca traze da rade ono sto vole, a za roditelje je muka dok to ne nadju...
Interesantno je da mnogi koji su ponavljali u osnovnoj ili srednjoj skoli zavrse vise skole ili fakultete bez problema - zrelost ipak dolazi sa godinama...

(sreda, 03. feb 2016, 11:16) - anonymous [neregistrovani]

свашта

Свашта,свашта...