Čitaj mi!

Jedna transakcija u bitkoinima uništava planetu kao dva ajfona u đubretu

Samo jedna nova transakcija bitkoina generiše identičnu količinu elektronskog otpada kao bacanje dva ajfona u kantu, pokazala je analiza koju su sproveli ekonomisti holandske centralne banke i Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT).

Dok je karbonski otisak (ukupna količina emitovanih gasova sa efektom staklene bašte) bitkoina dobro proučen, manje pažnje je posvećeno ogromnoj pometnji koju je na polju proizvodnje računarskog hardvera ova kriptovaluta izazvala, piše Gardijan.

Specijalizovani računarski čipovi ASIC prodaju se sa jednom jedinom svrhom – da pokreću algoritam koji štiti bitkoin mrežu, proces koji se naziva rudarenje. Ali pošto su samo najnoviji čipovi dovoljno energetski efikasni da omoguće profitabilno rudarenje, pa oni koji žele da budu uspešni i efikasni moraju stalno da zamenjuju svoje čipove novim, moćnijim modelima.

„Životni vek uređaja za rudarenje bitkoina ostaje ograničen na samo 1,29 godina“, navode istraživači Aleks de Vris i Kristijan Stol u radu Rastući problem elektronskog otpada bitkoina (Bitcoin's growing e-waste problem), objavljenom u žurnalu Resources, Conservation and Recycling.

„Kao rezultat toga, procenjujemo da cela mreža bitkoina trenutno prolazi kroz 30,7 metričkih kilotona opreme godišnje. Ovaj broj je uporediv sa količinom otpada male Aj-Ti i telekomunikacione opreme koju proizvodi zemlja poput Holandije“, objašnjavaju autori istraživanja.

Tokom 2020. godine mreža bitkoina obradila je 112,5 miliona transakcija (u poređenju sa 539 milijardi transakcija koje su obrađene kod tradicionalnih pružalaca platnih usluga 2019. godine).

Kako ekonomisti tvrde, to znači da svaka pojedinačna transakcija „iznosi najmanje 272 grama e-otpada“. To su otprilike dva manja ajfona poput modela „12 mini“.

Elektronskog otpada koji potiče od najpoznatije kriptovalute ima tako mnogo jer, za razliku od većine računarskog hardvera, ASIC čipovi nemaju drugi „zadatak“ osim onog pri rudarenju bitkoina, a ako se ne mogu koristiti za rentabilno rudarenje bitkoina, nemaju apsolutno nikakvu svrhu kasnije.

Teoretski je moguće da ovi uređaji budu korisni ponovo ako cene bitkoina naglo porastu i povećaju prihod od rudarenja, naglašavaju autori istraživanja.

„Ipak, postoji nekoliko faktora koji generalno sprečavaju značajno produženje veka uređaja za rudarenje“, dodaju de Vris i Stol.

Skladištenje hardvera za rudarenje košta, a ta oprema što duže stoji, to je manja verovatnoća da će ikada više biti isplativa.

Rast vrednosti kriptovaluta prati količina e-otpada 

Autori stručnog rada takođe upozoravaju da će problem elektronskog otpada verovatno dodatno rasti ako cena bitkoina nastavi da se kreće uzlaznom putanjom, jer će to podstaći dalja ulaganja i zamenu ASIC čipova.

Ako bi čovek pokušao da smanji problem e-otpada, zaključuje se u članku, morao bi da zameniti proces rudarenja bitkoina „održivijom alternativom“.

Eter, naslednik bitkoina, najavio je u maju da planira da pređe na održiviju varijantu u roku od nekoliko meseci, što se još nije desilo.

Druge kriptovalute su za sada bile manje uspešne u ograničavanju svog ekološkog otiska. 

broj komentara 8 pošalji komentar
(utorak, 28. sep 2021, 17:52) - anonymous [neregistrovani]

Trose struju nenormalno

Trose struju nenormalno, a ovamo pricaju o globalnom zagrevanju. Zakljucak, sirotinja ce morati na svemu da stedi u buducem zivotu, a oni ce da rudare i trljaju ruke...

(utorak, 28. sep 2021, 10:37) - Слободан [neregistrovani]

Очигледно неразумевање суштине...

Па управо те трансакције су "рударење". Односно за те трансакције је потребна процесорска снага, за обрађивање тих трансакција. То је рударење, а као награда за то добија се делић крипто валуте...

(utorak, 21. sep 2021, 23:43) - gedža [neregistrovani]

Suština

U ovom slučju pisac teksta je upotrebio pogrešnu reč za " suštinu" koju navodite. Jedinica vrednosti dobiti, koju ostvarujete umrežavanjem vašeg sistema računara u najbržoj mogućoj dostavi tražene informacije bilo kome bilo gde u svetu internetom. U ovakvoj situaciji transakcija bitkoinom je evivalentna transakciji bilo kojom monetarnom valutom.
Bez obzirra na termin, očigledan je pokušaj diskreditovanja novonastale jedinice za ostvarivanje ekonomske vrednosti, koja u današnjem virtualnom svetu izmiče apsolutnoj kontroli, odavno uspostavljenim socio-ekonomskim metodama. Na nama je kao i uvek da podržmo ili odbacimo novine koje su neminovne na putu progresa u svakom smislu.

(ponedeljak, 20. sep 2021, 19:54) - anonymous [neregistrovani]

razumevanje suštine

Uopšte se ne radi o transakcijama (kupoprodaji) bitkoina, nego o "rudarenju" tj. stvaranju bitkoina, za šta se koriste što jači računari, grafičke kartice, čipovi... To je ono što stvara elektronski otpad, a ne transakcije koje su (manje-više) signali poput mejlova ili elektronskog plaćanja.

(ponedeljak, 20. sep 2021, 16:46) - ja [neregistrovani]

Idiotizam

Da da,
Bitcoin unistava planetu, a banke su zelene baste.

(ponedeljak, 20. sep 2021, 05:21) - gedža [neregistrovani]

Koja licemerna glupost

Zamislite koja kubatura opreme je potrebna za sve ekonomske transakcije DNEVNO, gde ti lešinari (banke), prave nemerljivi profit za apsolutno nikakvu uslugu (sve se obrađuje elektrovski),i to je u redu ... neverovatno licemerje bez presedana.

(ponedeljak, 20. sep 2021, 00:33) - anonymous [neregistrovani]

banke

Sto ne kazete koliko banke potrose godisnje na air condition? Koliko kosta odstampati papirni novac, koliko plastike se potrosi godisnje?

(nedelja, 19. sep 2021, 21:33) - Evolucija finansija [neregistrovani]

dobar vic

Dobro dosli u evoluciju finansijskog sektora. Bitkoin je mala maca naspram svih ekspozitura banaka, njihovih servera, klimatizacije ekspozitura, istrazite koliko struje trose banke